Kako je Lenjinov „crveni terorista“ postao smrtni neprijatelj Vinstona Čerčila

Ovog čoveka se plašila cela Rusija. Jekabs Peters rođen je u Letoniji. Spadao je među najmoćnije i najuticajnije boljševike koji su posle Revolucije 1917. godine branili sovjetsku državu od unutrašnjih neprijatelja i organizovali masovni Crveni teror u kome je pobijeno na hiljade ljudi.

Peters je bio jedan od osnivača i rukovodilaca sovjetske tajne policije – Sveruske vanredne komisije koja je poznata kao „Čeka“. Samim tim je bio i utemeljivač KGB-a.

Ali pre nego što je ruska revolucija 1917. godine uzdigla Petersa na sam vrh sovjetskog političkog sistema on je bio običan imigrant u Velikoj Britaniji gde se ozbiljno zamerio Vinstonu Čerčilu.

Odlazak u Veliku Britaniju

Revolucija 1905. u Rusiji bila je svojevrsna generalna proba za revoluciju 1917. godine. U „probi“ su aktivno učestvovali mnogi budući boljševički lideri. Jedan od njih je bio i Jekabs Peters.

On je uhapšen za širenje levičarske propagande i za atentat na direktora fabrike. U sudskom procesu je oslobođen krivice, ali je ipak odlučio da pobegne iz Ruske imperije.

Jekabs se 1910. nastanio u Velikoj Britaniji gde se pridružio lokalnoj grupi letonskih anarhista i radikalnih levičara koji su, umesto da produbljuju političku borbu, radije pljačkali zlatare.

Njihove kriminalne radnje su bile toliko drske da je ministar unutrašnjih poslova Vinston Čerčil lično bio zainteresovan da pronađe ta „svirepa stvorenja“ koja su centar Londona pretvorila u „leglo ubistava, anarhije i revolucije“.

Opsada Ulice Sidnej

Kada su letonski anarhisti u toku pljačke ubili tri policajca, Peters i njegovi ortaci su pohapšeni kao glavni osumnjičeni. Dok je on bio u pritvoru organizovana je takozvana Opsada Ulice Sidnej, što je bila kulminacija „lova na Letonce“.

Policija je 3. januara 1911. uz podršku vojske naoružane mitraljezima, pa čak i artiljerijom, opkolila zgradu u Ulici Sidnej u istočnom Londonu gde se grupa letonskih ekstremista zabarikadirala.

I pored svoje visoke funkcije, ministar unutrašnjih poslova Vinston Čerčil je došao da lično rukovodi operacijom. Usledila je pucnjava u kojoj su ubijena dva Letonca.

Posle ove opsade počeo je da se steže „obruč“ i oko Petersa. Policija i Čerčil su posebno obratili pažnju na njega jer se ispostavilo da je jedan od dvojice bandita ubijenih u Ulici Sidnej bio Fric Svars, Petersov brat od tetke.

Pera Slikar

Policija je sumnjala da je Peters bio okrutni lider letonskih anarhista, takozvani Pera Slikar. Ta zagonetna ličnost je bila poznata kao terorista u vreme revolucije 1905. godine u Rusiji. Isti čovek je kasnije stajao iza svih zločina letonskih anarhista u britanskoj prestonici.

Vinston Čerčil ga je pomenuo u svojim „Mislima i avanturama“: „Pera Slikar je bio jedna od onih divljih zveri koje su u narednim godinama, kada je Rusija još bila uzdrmana posle Velikog rata, proždirali i pustošili zemlju i narod“.

Mržnja koju je britanski ministar unutrašnjih poslova osećao prema letonskim anarhistima bila je obostrana. Kako ističe irski istoričar Martin Mekkalej, Peters do kraja života nije podnosio Vinstona Čerčila.

Na sudu, međutim, nije dokazana optužba da je Jekabs bio Pera Slikar, i da je imao bilo kakve veze sa zločinima. Kako piše britanski profesor Donald Rejfild, Peters je oslobođen optužbe zahvaljujući advokatu koga je angažovala (letonska) Socijal-demokratska stranka, i zahvaljujući lenjosti Skotland jarda, koji je i pored svedočenja očevidaca dozvolio da se za smrt policajaca optuži ubijeni anarhista.

Čerčil je planirao da presuda posluži kao primer svima ostalima, ali je Jekabs Peters oslobođen od svih optužbi uprkos negodovanju britanskog ministra unutrašnjih poslova.

Što se tiče Pere Slikara, njegov identitet nije ustanovljen. Veliko je pitanje da li je ta ličnost uopšte postojala.

Intimna veza sa Čerčilovom rođakom?

Pojedini istraživači smatraju da je letonski revolucionar imao i drugu mogućnost da „izludi“ Vinstona Čerčila. Novinarka Jelena Sjanova pretpostavlja da se u Petersa zaljubila vajarka Kler Šeridan, mlada rođaka Vinstona Čerčila. Ona je prisustvovala suđenju u znak podrške, a posle Petersovog oslobođenja bili su u vrlo intenzivnoj, mada i kratkoj intimnoj vezi.

Pa ipak, ova verzija je prilično sumnjiva. Zna se da je od 1910. godine Kler Fruen (njeno devojačko prezime) bila srećno udata za Vilfreda Šeridana. Smatra se da ga je volela do kraja života.

Svako na svoju stranu

I Čerčil i Peters su u narednim godinama dospeli do najviših funkcija u državi. Letonski levičar je, doduše, umesto bavljenja politikom mogao izabrati lagodan život u krugovima britanske buržoazije. Naime, on se 1916. godine oženio ćerkom londonskog bankara. Supruga Mej Friman mu je rodila ćerku.

Međutim, kada je naredne godine Rusija potonula u haos revolucije, Jekabs Peters je ostavio porodicu i otišao u Rusiju gde je započeo svoju zapaženu, mada ne i „kristalno čistu“ karijeru.

Peters je dva puta u životu imao sreće sa pravosuđem, a izdala ga je „treća sreća“, kada je 1938. za vreme Velike čistke uhapšen i pogubljen zbog „kontrarevolucionarnog delovanja“.

rs.rbth.com