Kako je Lane Gutović govorio o Crnoj Gori: Osjećam vas kao prijatelje i moje zemljake

Vijest o smrti glumačkog barda Milana Laneta Gutovića sinoć je za kratko vrijeme odjeknula regionom stare Jugoslavije i šire, i rastužila mnoge poklonike njegovog stvaralaštva koji su ga zavoljeli u filmskom i televizijskom liku Srećka Šojića, Dragoslava Jakovljevića, Ognjena Lepšanovića, Pustolova…

Bio je i nezaboravni Kamij Šandebiz u originalnoj podjeli predstave „Buba u uhu“. Posljednju ulogu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, lik Vasilija Šopalovića, odigrao je u predstavi „Putujuće pozorište Šopalović“ Ljubomira Simovića u režiji Jagoša Markovića, piše DAN.

Volio je da gostuje u Crnoj Gori i to je izjavio u jednom od brojnih intervjua za „Dan“, kada je u podgoričkom KIC-u igrao u komadu „Ukra­đe­na ličnos`“.

– Ima mo­jih ko­le­ga ko­ji ni­su ov­dje igra­li de­ce­ni­ja­ma, a ne­ki ni­su ni­kad igra­li. A ja, vo­lim da do­đem u Cr­nu Go­ru, ne sa­mo za­to što ste mo­ji, već od svih tih re­pu­bli­ka ko­je su osta­le van ma­ti­ce ko­ja se zva­la Ju­go­sla­vi­ja, osje­ćam naj­ve­će za­do­volj­stvo ka­da do­đem ov­dje. Ni­je to sa­mo za­do­volj­stvo što sam do­šao ku­ći, ne­go je u pi­ta­nju i lič­no osje­ća­nje ko­je ni­je ve­za­no sa­mo za dom, ne­go za vas ko­ji ste mo­ji ze­mlja­ci, i osje­ćam Cr­no­gor­ce kao pri­ja­te­lje – rekao je Gu­to­vić tom prilikom za „Dan“.

Književnik Đorđe Sibinović je oproštajući se od Gutovića, između ostalog, zapisao:

„Postoje oni koji svoj svijet grade od tuđih stvari da u njemu ostanu, opstanu, obitavaju i da u njemu sa ozarenjem skončaju. Takav je bio Lane Gutović. Onaj koji je znao sve, mogao sve i htio sve za nas, onaj koji je jednostavno živio da bi nepogrešivo pokazao zapretenost naših duša, slabosti naših karaktera i nedokučivost visina do kojih se možemo vinuti. Ne stignemo ni da izgovorimo cijelo Lane, a smijeh zaposjeda našu dušu i lice pretvara u raskošnu neponovljivost radosti postojanja…“

U intervjuu za Dan Gutović je goborio da su njegove kolege vr­lo ri­jet­ko ima­le pri­li­ke da po­ka­žu svo­je glu­mač­ke kvalite­te, a ko­ji bi im obez­bje­đi­va­li sta­tus pro­fe­so­ra.

– Oni ni­su po­ka­za­li svo­je umjet­nič­ke kva­li­te­te ko­ji bi im omo­gu­ća­vao da po­ka­žu sta­tus glum­ca, i ci­je­log svog ži­vo­ta oni su ži­vje­li tu gro­znu sud­bi­nu. Tu gro­znu sud­bi­nu lo­šeg glum­ca. Pi­tam vas, ka­ko oni uspi­je­va­ju, ti ma­hom lo­ši glum­ci, ka­ko oni uspi­je­va­ju da mir­no pod­ne­su to da uzmu sud­bi­nu va­šeg dje­te­ta i zna­ju nje­go­vu bu­duć­nost, jer zna­ju da im ne mo­gu pre­ni­je­ti ni­šta. Jer ne­ma­ju zna­nje, a da ga ima­ju vje­ro­vat­no bi ga da­li. Na to pi­ta­nje ni­kad ni­sam od­go­vo­rio i za­to ni­kad ni­sam po­stao ni­ka­kav na­stav­nik ni­ti pro­fe­sor na glu­mi“ – rekao je Lane Gu­to­vić u razgovoru za „Dan“.