• Насловна
• Политика

Како је ДПС оставио „спржену земљу“: Сумња се да су некадашњи функционери причинили штету већу од 183 милиона евра

4 године ‎ ИН4С

Секулић из изборног штаба ДПС 2016. године

У пет од шест истрага високе корупције које су у току у Специјалном државном тужилаштву вјештачења су показала да је злоупотребом службеног положаја причињена штета од 183.316.044 евра, објављено је јуче у дневном листу Побједа.

Ово је податак из једног од извјештаја овог тужилаштва у који је Побједа имала увид. Наводи се и да је истрагама обухваћено 55 особа и осам компанија. Међу њима ипак нема афере „Телеком“.

У предметима ИРФ кредити и КАП налазима вјештака је утврђено да је државни буџет директно оштећен за 143.322.834,41 евро.

Бившем режиму, посебно смета термин „спржена земља“, иако још увијек нијесу суочени са катастрофалним последицама „свог рада“ и кривичном одговорношћу, која би по свему судећи требала да броји десетине и стотине истрага високе корупције.

У случајевима Мељине, Јадрански сајам и Међа кроз злоупотребу службеног положаја и непоштовања уговора о приватизацији констатована је штета од 39.993.210,75 еура. У предмету Морско добро још није утврђено колико је државна каса оштећена незаконитим преносом 14.000 метара квадратних вриједног земљишта, у зони морског добра, приватним компанијама.

Вриједност дијела овог земљишта, тачније 8.794 метра квадратна на које је окривљени Бранко Зградић ставио хипотеку банка је процијенила на 15 милиона еура.

Јадрански сајам

Специјална тужитељка Лидија Вукчевић крајем фебруара прошле године отворила је истрагу, у случају названом Јадрански сајам, против бизнисмена Душка Кнежевића који је, како се сумња, уз помоћ још пет особа злоупотребом службеног положаја у привредном пословању и супротно уговору о приватизацији земљиште Јадранског сајма својевољно заложио под хипотеку на основу које је добио три вишемилионска кредита од Пиреус банке у Атини и Лондону.

Поред Кнежевића, кривична пријава поднијета против српског држављанина Вука Драгашевића који је према сазнањима Побједе био десна рука Кнежевићу у овим малверзацијама.

Сумња се да је Кнежевић себи и другом прибавио имовинску корист од 28 милиона еура, а у томе су му, како сматра тужилаштво, помогли помогли извшни директор Јадранског сајма из Будве Рајко Бујковић и Ђ. П. и Р. Ф. извршни директори компанија које су учествовале у овом послу.

Мељине

Крајем децембра прошле године отворена је истрага у предмету Мељине против бизнисмена Душка Кнежевића, затим некадашњег извршног директора приватне болнице у Мељинама Будимира Шегрта и његовог тадашњег замјеника Радивоја Божовића.

Они су након хапшења пред специјалном тужитељком Вукчевић негирали оптужбе да су незаконитим стављањем хипотеке на имовину болнице Мељине њену вриједност умањили за 11.303.210,75 еура.

Атлас група у власништву Кнежевића је 2008. године са Владом закључила уговор о купопродаји Војног центра Мељине за износ од 25 милиона еура. Кнежевић се тим уговорм обавезао да у периоду од седам година, осим плаћања купопродајне цијене, изврши инвестициона улагања у износу од 119 милиона еура.

Међутим, он је уложио свега 17.000 еура, док је, супротно купопродајном уговору, заложио имовину за кредите који нијесу коришћени намјенски.

Суд је на приједлог тужитељке Вукчевић донио рјешење о забрани располагања непокретном и покретном имовином Јадранског сајма и комплекса Мељине, са циљем да се држава Црна Гора обештети.

Будимир Шегрт након ангажмана у болници коју је држава продала конзорцијуму на челу са Атлас групом, био је министар здравља 2015. и 2016. године.

Абу Даби фонд

Специјално тужилаштво почетком године отворило је и истрагу због штете од 15.92.834,41 еуро причињене државној каси незаконитим радњама приликом додјеле и реализације 50 милиона америчких долара (УСД) кредита које је Министарство пољопривреде и руралног развоја Црне Горе 2015. године добило из Абу Даби фонда за подстицај развоја пољопривреде на сјеверу Црне Горе.

Крајем јануара поднијета је кривична пријава против некадашњег министра пољопривреде Петра Ивановића, док су се на листи осумњичених нашли и бивши предсједник Одбора директора црногорског Инвестиционо-развојног фонда (ИРФ) Зоран Вукчевић, бивши министар пољопривреде у Влади изборног повјерења из 2016. године Будимир Мугоша и процјенитељ Милан Аџић.

Извиђај је покренут у вези са подјелом 23 милиона долара које је Министарство пољопривреде додијелило за девет црногорских фирми. Сумња се да су неке од њих, супротно уговору, новац из повољних кредита за које гарантује држава искористили за неке друге намјене.

Међа и Морско добро

На листи осумњичених високих државних функционера нашли су се и бивши директор Управе за некретнине Драган Ковачевич и службеници тиватског катастра у случају Међа и Морско Добро.

У предмету Међа вјештачењем је утврђена штета у износу од 690.000 еура. Тужилаштво терети Ковачевића да је био на челу криминалне организације преко које је присвајао вриједне парцеле на „пјени од мора“ користећи се притиском на подређене службенике у државном органу којим је руководио. Ковачевић је у бјекству и за њим је расписана међународна потјерница.

За случај Морско добро штета причињена држави још се утврђује.

На листи осумњичених су некадашњи челници Морског добра Предраг Јелушић, Рајко Баровић, затим Рајко Миховић, као и бивши чланови Управног одбора тог јавног предузећа.

Досадашњом истрагом дошло се до доказа да је Миховић, док је био извршни директор Морског добра, закључио више штетних уговора на рачун државе Црне Горе.

Он је, како се основано сумња, без одлуке Владе, у периоду од 2002. па даље са приватним и правним лицима основао заједничка предузећа у која је Јавно предузеће „Морско добро“, као један од оснивача, уносио државну својину – земљиште у зони морског добра као оснивачки улог, без икаквог економског интереса државе Црне Горе.

Миховић је одлучио да Морско добро са предузећем Навар д. о. о. Херцег Нови, у власништву Бранка Зградића, оснује предузеће Н д. о. о. Тиват на које је пренешено 14.000 метара квадратних земљишта морске обале и акваторијума. По одлуци Миховића, „Морско добро“ је иступило из овог предузећа 2009. године за износ од 108.000 еура.

КАП

По висини новчане штете нанијете државном буџету злоупотребом службеног положаја предњачи предмет КАП.

Трећи налаз финансијске струке потврдио је ранија вјештачења којим је утврђено да су бивши министар економије Бранко Вујовић, његов некадашњи помоћник Драган Кујовић и још 10 службеника Министарства економије и Министарства финансија, приликом издавања пет гаранција за кредите Комбинату алуминијума Подгорица (КАП), државну касу оштетили за 127,4 милиона еура.

Овај предмет формиран је у Специјалном тужилаштву 2014. на основу извјештаја Државне ревизорске институције (ДРИ) о ревизији издатих гаранција у 2009, 2010. и 2011. години.

Према извјештају ДРИ који је објављен 2013. године, држава је КАП-у издала гаранције за 135 милиона кредита код ОТП, Дојче и ВТ банке, а да је као противгаранције прихватила акције руске Ен плус групе и ЦЕАК-а у КАП-у и Рудницима боксита, које су 2011. године вриједјеле 22,2 милиона еура.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: