Године 1927. основано прво југословенско и српско предузеће за цивилни ваздушни саобраћај, Друштво за ваздушни саобраћај АД "Аеропут", то је био међу првим цивилним авио-превозницима, као 10. компанија у Европи, и 21. у свету. Први директор био је чувени пилот Тадија Сондермајер.
Извор: ФБ
Пише: Милутин Станчић,
Да ли сте знали?
Како је Црњански промашио Сондермајера
Године 1927. основано прво југословенско и српско предузеће за цивилни ваздушни саобраћај, Друштво за ваздушни саобраћај АД „Аеропут“, то је био међу првим цивилним авио-превозницима, као 10. компанија у Европи, и 21. у свету. Први директор био је чувени пилот Тадија Сондермајер.
Управо је он био у озбиљној завади, сукобу са Милошем Црњанским.
Двојица великана. Први је оставио неизбрисиви траг као светски пионир у ратном и цивилном ваздухопловству, а други оставио неизбрисив траг у нашој, али и европској књижевности.
Ипак, два великана су у једном тренутку била смртно завађена, а у духу двадесетих година прошлог века изашли су на двобој решени да се само један врати жив са овог окршаја.
Прича за неверицу сачувана је у Музеју ваздухопловства.
извор: ФБ
Избила је свађа око идеје чије авионе треба да купи Национални авио-клуб. Тадашњи ваздухопловни генерал Душан Симовић предлагао је да наша држава узме авионе од Француске, будући да је начелни договор био да летелице узимамо од савезника из тек окончаног рата, док је Црњански тврдио да су немачки авиони знатно бољи.
Црњански је окончао Први светски рат у аустроугарској униформи, са чином фелдвебела, дакле нижег официра, док су насупрот њему седели све сами ветерани са Солунског фронта, чије су ране и сећања били још сасвим свежи. Идеја да 1926. године неко купује немачке војне авионе била је нешто за шта они нису хтели ни да чују.
Ваздухопловац Сондермајер је први човек који је решио да прелети дистанцу од Париза до Бомбаја. На тај начин је показао основаном идеју да буде створен национални авиопревозник, а од новца који је прикупио за тај лет основао је фонд из којег је првобитно финансиран „Аеропут“.
Незгодна и ватрена природа Милоша Црњанског нагнала га је да Сондермајера назове погрдним речима, да би у налету беса изазвао чак петорицу супротстављених на двобој. Четири официра су „глатко“ одбила идеју да се овако обрачунају, јер је, поред осталог, свим официрима било забрањено да учествују у дуелима и двобојима.
– Бела рукавица бачена у лице било је нешто што Тадија Сондермајер није могао да одбије. Будући да су те године на територији Србије били забрањени двобоји, ривали су морали да изаберу посебно место на којем ће се обрачунати. Решење су пронашли у чињеници да су у Војводини и даље важили неки аустроугарски закони и да двобој није био изричито забрањен. Зато је донета одлука да се обрачунају у Вршцу, испред познате куле.
Иако силно супротстављени, Црњански и Сондермајер договарају се да, уколико неки од њих двојице погине, страдање пријаве као несрећу у лову. Милош Црњански у Вршац стиже 25. септембра увече, с обзиром на то да је двобој био заказан дан касније – додаје Недељковић. – Одсео је у Хотелу „Србија“ који и данас постоји. Остало је забележено да су пиштоље за двобој обезбедили од породице Дунђерски, који су имали посебно, старинско оружје намењено двобојима.
У јутарњим часовима стали су на пољану испред куле, и обрачун је могао да почне.
<
Први је пуцао Црњански и промашио је. Затим је дошао ред на Тадију Сондермајера. Подигао је оружје, „имао супарника на нишану“, али је после неколико секунди спустио оружје и на француском рекао: „Одустајем“. Затим је подигао пиштољ увис и опалио метак, како би било јасно да је био напуњен.
То је изазвало буран пишчев револт, запрепашћење се претворило у бес, викао је на ривала тражећи од њега да пуца. Прошле су многе године од тог догађаја, а писац је, сећајући се тог септембра 1926. године, признао како је „у Сондермајеру било нечег витешког“.
Да је погинуо Црњански, никада не би биле написане „Сеобе“. Са друге стране, да је погинуо Тадија Сондермајер, никада не би била створена прва национална авио-компанија „Аеропут“, нити би био одржан први трансконтинентални лет, који је управо Сондермајер уприличио од Париза до Бомбаја.
“Нечег витешког”!?
Много витешког!