Како “грађанисти” замишљају “демократију”: Свештеници СПЦ и Срби не смију да имају свој став, али сви други могу да им држе предавање!

У савременим демократским друштвима, слобода говора представља основно људско право и темељни стуб сваког здравог политичког поретка. Ипак, искуство из црногорске свакодневице показује да се ово право често селективно тумачи и примењује — нарочито када се ради о ставовима Српске православне цркве (СПЦ) и српског народа у Црној Гори.

У јавном и политичком дискурсу, свештеници СПЦ и истакнути представници српског корпуса суочавају се са непрекидним притисцима и етикетирањем. Док различити актери — од невладиних организација, медија, па све до страних амбасадора — слободно коментаришу политичка, идентитетска и чак верска питања у Црној Гори, сваки покушај СПЦ да изнесе мишљење о питањима од општег значаја редовно бива дочекан са оптужбама за “атак на суверенитет”, “мијешање у политику” или “угрожавање тековина црногорске независности”.

Да ли свештеници имају право на став?

Најчешћи напад упућен СПЦ-у гласи: “Црква треба да се бави само духовношћу, а не политиком.” Но, заборавља се чињеница да свештеници, иако носе епископске или парохијске титуле, нису државни чиновници нити аутоматски губе право на лични став чим обуку мантију. Њихово мишљење о моралним, друштвеним и националним питањима не само да је легитимно, већ и очекивано, с обзиром на историјску улогу коју Црква има у очувању идентитета народа на овим просторима.

Уосталом, сама црногорска Уставна одредба о одвојености Цркве и државе не подразумева забрану говора, већ спречавање институционалне доминације једне над другом. Иста та одредба треба да обезбеди аутономију и Цркви и држави у сопственим делокругима — а то укључује и право Цркве да брани своје виђење кључних друштвених и националних питања.

Косово као лакмус папир

У уторак претежно сунчано, у другом дијелу дана локално могућа краткотрајна киша
У уторак претежно сунчано, у другом дијелу дана локално могућа краткотрајна киша
Питање Косова једно је од оних које показује дубоку пукотину између званичне политике Црне Горе и осећања великог дела грађана, нарочито оних који припадају српском народу и верници су СПЦ. Признавање једнострано проглашене независности тзв. Косова од стране Подгорице 2008. године није променило став СПЦ — јер се канонска, историјска и морална позиција Цркве не мења декретима политичара.

Када митрополит, епископ или парох изјави да је “Косово саставни део Србије”, он тиме не позива на рушење поретка, већ изражава континуитет црквеног става који није у зависности од променљивих политичких односа. У демократском друштву, различитост мишљења — па и неслагање са званичном државном политиком — не сме бити основ за оптужбу о “издаји” или “нелојалности држави”.

О српском народу као унутрашњем „другом“

Забрињавајућа је и тенденција да се Срби у Црној Гори — који су по попису из 2011. чинили готово 29% становништва — третирају као реметилачки фактор, а не као конститутивни део друштва. Сваки њихов захтев за очувањем културног идентитета, језика или верских права дочекује се са сумњом, као да се ради о “петој колони” која вреба тренутак да “демонтира државу”.

Такво стање друштвеног дијалога сведочи о непостојању истинске инклузије у грађанској матрици Црне Горе. У мултиетничком друштву, лојалност држави се не мери степеном идентитетске асимилације, већ учешћем у изградњи заједничког друштвеног добра — са свим разликама које постоје и које морају бити признате.

Време је за равноправан дијалог

Ако Црна Гора жели да буде истинска европска, демократска држава, мора престати са двоструким стандардима када је реч о слободи мишљења и изражавања. Право на став не сме бити привилегија идеолошки подобних, нити се СПЦ и српски народ могу третирати као инхерентна претња државности. Такав приступ не јача Црну Гору — напротив, слаби је изнутра.

Дијалог и равноправност мишљења, без априорних оптужби и етикетирања, једини су начин да Црна Гора постане оно што декларативно јесте: грађанска, демократска и мултиетничка заједница свих својих народа и грађана.

Борба

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: