Kako EU ucjenjuje Afriku zbog migranata

Afričkim državama sa samita EU poručeno da zadrže izbeglice i prime natrag one koje su već prešli Mediteran, inače će im biti uskraćeni novčana pomoć i trgovinski aranžmani.

Eropska unija trpi ucene Turske da bi sprečila izbeglice da dođu na njeno tlo, ali zato Brisel zbog migrantske krize zavrće ruku onima koji nemaju moć i podršku najvećih sila kakve uživa Redžep Tajip Erdogan – predsednicima afričkih država razorenih ratovima i ekonomskom katastrofom.

Oni će morati da zaustave svoje državljane koji bi krenuli ka Evropi, odnosno da preuzmu one koji su u nju ilegalno ušli, inače će ostati bez finansijske pomoći EU. Tako im je poručeno s briselskog samita EU.

Evropska unija se nada da će sporazum s Turskom o zadržavanju izbeglica ostati na snazi i da će, u suprotnom, odoleti njena „odbrana” zidovima i vojno-policijskim jedinicama nagomilanim na balkanskim granicama i u centralnoj Evropi.

Nakon zatvaranja zapadnobalkanske ruta za izbeglice, EU se okreće obezbeđivanju svoje mediteranske granice i zaustavljanju migranata iz Afrike, kojoj se već neko vreme upućuju signali da mora prilježnije zadržavati svoje stanovništvo.

Dok se broj onih koji u Evropu stižu preko Turske, zahvaljujući sprovođenju sporazuma Brisela i Ankare, u poslednje vreme smanjio, u Italiji se sve više oseća kontraefekat „blindiranja” Balkana.

Umnožavaju se migranti koji koriste preostalu rutu do Evrope, onu koja ide preko Apeninskog poluostrva.

Njih je dosad za oko šest odsto više nego lani, kada ih je bilo 154.000. Razlika, dakle, još nije znatna, ali je i prošlogodišnji broj migranata bio dovoljno veliki da EU, koju drma i unutrašnja kriza zbog neslaganja članica oko toga kako se postaviti prema izbeglicama, učini sve ne bi li se postupno oslobodila tog „tereta”.