Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će uputiti pismo svim šefovima država i vlada u kojem će zatražiti objašnjene i odgovor na pitanje – kako je moguće da Albin Kurti govori o ujedinjenju tzv. Kosova i Albanije, a da na to svi u Evropi ćute i da li bi na slične izjave iz Srbije takođe ćutali. Upitao je kako je moguće da premijer privremenih institucija u Prištini svako malo, ali na vrlo jasan način i ponovo jasno i precizno govori to, „ne kao neko ko se zalaže, već o sopstvenoj želi za ujedinjenje Kosova* i Albanije”. Vučić je konstatovao da nijedna politička instanca u Evropi nije reagovala.

„Ni takozvani izvestioci za KiM, ni izvestioci za bilo šta, niko iz Evropske komisije, Evropskog parlamenta, niko od šefova država, vlada, ministara zemalja članica EU. Niko nije”, ukazao je Vučić. Zato će, ističe, njegovo pismo sadržati prosto pitanje – da li to znači da će tako da ćute i da neće reagovati ukoliko bi bilo ko odavde, iz Beograda, govorio o ujedinjenju s nekim drugim.

„Ili biste iste sekunde reagovali, osim što biste imali desetine pomagača i denuncijanata koji bi nas odmah prijavili zbog neodgovornih izjava, ili bih ja završio na lomači, kao u srednjem veku…”, dodao je Vučić i upitao: „Po kom principu je Albancima sve dozvoljeno, a Srbima sve zabranjeno?” Dodao je da će to objašnjenje tražiti u zvaničnoj formi od svih šefova država i vlada i da će ih u pismu pitati kako bi reagovali da takve izjave dolaze iz Beograda, kakve dolaze iz Prištine, jer jednom s tim mora da se prekine i ne može više objašnjenje da bude – pustite, koga briga šta priča Kurti.

Pismo koje će dobiti šefovi država sigurno će imati efekat jer je reč o verovatno najbitnijem aspektu Kurtijeve politike, koji se na Zapadu često zanemaruje, a opet je ponovljen, samo sada navodno u formi demokratskog procesa. Zanemaruje se da se svaka ideja nacionalnog ujedinjenja može pozivati na demokratski proces, a to se obično završava ratom.

Upravo izostanak bezrezervne međunarodne podrške za jednostrano proglašenu nezavisnost, na koju su se kosovski Albanci oslanjali u poslednjih 20 godina, nedobijanje američke vize i težak poraz Samoopredeljenja na lokalnim izborima – glavni su razlozi za ovakve Kurtijeve egzibicije. Kada ne može da se suoči s realnim problemima, kao što su slabi izgledi u lobiranju za nova priznanja, za članstvo u međunarodnim organizacijama i viznu liberalizaciju za putovanja u EU, premijer tzv. Kosova ponovo se okreće nacionalizmu i mašta o ujedinjenju južne srpske pokrajine i Albanije, uz pretpostavku da će to rešiti sve njegove ne samo političke potrebe. Tim povodom je u intervjuu za švajcarski onlajn magazin „Monokl” rekao da bi u budućnosti glasao za ujedinjenje s Albanijom.

 Albin Kurti je u intervjuu za švajcarski onlajn magazin „Monokl” rekao da bi u budućnosti glasao za ujedinjenje s Albanijom. Opasnu poruku da bi u slučaju da se održava referendum na tu temu glasao za ujedinjenje uputio je u petak i premijer Albanije Edi Rama

Opasnu poruku da bi u slučaju da se održava referendum na tu temu glasao za ujedinjenje uputio je u petak i premijer Albanije Edi Rama. On je to rekao na konferenciji za novinare nakon zajedničke sednice vlada Prištine i Tirane u Elbasanu, na kojoj je doneta odluka o ukidanju svih graničnih kontrola između Albanije i KiM, odgovarajući na novinarsko pitanje. „Da li je to pitanje ili provokacija? Ako me hipotetički pitate o referendumu o ujedinjenju Albanije s Kosovom*, otvoreno bih glasao za”, rekao je Rama, koji smatra da će do tog referenduma doći jednog dana, ali je dodao da ne zna kada i kako. A Albin Kurti je na istoj konferenciji rekao da su njegove izjave o nacionalnom jedinstvu Albanaca i referendumu o tom pitanju pogrešno protumačene i da nacionalno ujedinjenje nije nešto što se rešava, već se bira. Prema njegovim rečima, lideri ne mogu da odlučuju o istorijskim procesima, niti da određuju datume i načine. „Čini mi se da je pogrešno shvaćeno pitanje unifikacije Albanaca. To nije stvar koju biramo, već je namera ta koja bira nas”, rekao je Kurti.

Reagujući na Kurtijevu izjavu za „Monokl”, ambasador Srbije u SAD Marko Đurić ocenio je da je premijer privremenih prištinskih institucija pokazao da takozvano Kosovo ne teži ka nezavisnosti, već ujedinjenju s drugim zemljama. Ironično je zahvalio Kurtiju na tome i poručio mu da to nije projekat koji je tako žustro reklamirao međunarodnoj zajednici i da stvari tako ne funkcionišu. „Evo jednog zanimljivog obrta. Premijer Kosova* Albin Kurti sada je otvoreno protiv ’nezavisnosti Kosova’. Bez ikakvog pokušaja prikrivanja, težnja za odvajanjem od Srbije nije više težnja za nezavisnošću, već je postala težnja za ujedinjenjem s drugim državama. Hvala što ste to razjasnili”, napisao je Đurić.

Kao i druge Kurtijeve poruke uperene protiv Srbije i srpskog naroda, i najava da bi glasao za nekakvo „ujedinjenje” južne srpske pokrajine sa susednom Albanijom predstavlja drsku provokaciju i oslikava još jednu jasnu nameru za daljom destabilizacijom prilika u regionu. Upravo zbog takvih političkih gafova kojima je prištinski premijer sklon krajnje je vreme da EU primenom odlučnih mera prikaže stav o neprihvatljivosti takvog delovanja. Ukoliko ni ovoga puta to ne bude slučaj i kaznene mere opet izostanu, poštenije bi bilo da se evropski medijatori ne oglašavaju, a ne da ponovo pozivaju obe strane na uzdržanost. Direktor Kancelarije za KiM Vlade Srbije Petar Petković kaže da međunarodna zajednica mora konačno da počne da reaguje na opasne i ratnohuškačke izjave Albina Kurtija o fašističkom konceptu „velike Albanije”.

„To reagovanje međunarodne zajednice mora da bude odlučno, pre nego što Kurti pomisli da ćutanje znači odobravanje i da ima zeleno svetlo da region uvuče u novu spiralu sukoba. Upozoravam da pretnje jednostranim prekrajanjem granica u sebi nose implicitnu pretnju sukobima i da mogu podstaći slične aspiracije u regionu”, poručio je Petković i upozorio da ne može biti mirnog i demokratskog referenduma o stvaranju „velike Albanije” jer oni koji bi na tom referendumu glasali ne raspolažu KiM i protiv sebe bi imali većinski deo čovečanstva koji podržava međunarodno pravo.

I potpredsednik Srpske liste Igor Simić pozvao je EU i SAD da reaguju na, kako je naveo, neodgovorne i opasne izjave premijera privremenih prištinskih institucija. „Isti onaj Kurti koji zapadnim liderima govori kako je manjkavost Zajednice srpskih opština jednonacionalni sastav, sada javno govori kako bi glasao za ujedinjenje s Albanijom, što je eufemizam za ’veliku Albaniju’. Licemerje svetskih razmera”, naveo je Simić na „Fejsbuku”.

Nekadašnji predsednik Izvršnog veća KiM Zoran Anđelković kaže da je velika Albanija jedina politička agenda Kurtija i da je to pokazao u više navrata. Za naš list podseća da je upravo Kurti razne međunarodne delegacije dočekivao s albanskom zastavom na šta niko iz međunarodne zajednice nije reagovao. „Kurtijeva politika destabilizuje Balkan i negativno utiče na sve građane na KiM, ali i na Albance u Albaniji. On ne radi ono što bi trebalo – da podiže standard, otvara radna mesta, nego uvodi neke mere za srpske slatkiše. Da njegova politika nema budućnost, pokazali su rezultati izbora ne samo na Kosovu i Metohiji već i u Albaniji, gde je takođe doživeo izborni fijasko”, kaže Zoran Anđelković.

Prvi čovek Samoopredeljenja u Albaniji Boiken Abazi doživeo je težak poraz na izborima, iako je u kampanji zagovarao ujedinjenje Albanije i tzv. Kosova. To ipak ne znači da opasna retorika o podršci ovoj ideji nije realna pretnja koja bi mogla da naruši odnose i mir u regionu. Ognjen Karanović, direktor Centra za društvenu stabilnost, podseća da je Kurti doživeo težak poraz na lokalnim izborima iako je obećavao da će poništiti Briselske sporazume, uz glavni cilj da tzv. Kosovo pripoji „velikoj Albaniji”. Karanović za „Politiku” ističe da se najavljena borba Kurtija protiv kriminala i korupcije pretvorila u borbu protiv konditorskih proizvoda iz centralne Srbije i dodaje da je to prepoznalo njegovo biračko telo, kao i albanske starešine koje su suptilno dale signal da se na lokalnim izborima glasa protiv Samoopredeljenja.

„Bez obzira na to koliko je njihovo čedo, taj bastard od takozvane države, ipak je dete političkog Zapada. Uzdajući se u te činjenice on pojačava nacionalističku retoriku, ponovo pričajući o ’velikoj Albaniji’ i podilazeći niskim strastima na KiM, čime narušava stabilnost u regionu. Kurti će se grčevito držati vlasti i uzda se u veze albanske dijaspore na Zapadu. Neposredna opasnost je da će on ponovo pokušati da izvede oružani prepad na severu, čime bi se dodatno podizale tenzije”, ističe Ognjen Karanović.

„Barometar”: Četiri od pet albanskih građana za ujedinjenje s Kosovom*

Četiri od pet Albanaca u Albaniji, odnosno 79,2 odsto, glasalo bi za ujedinjenje u jedinstvenu državu Albanije i Kosova* kada bi danas bio raspisan referendum o tom pitanju, prenosi „Indeks onlajn”. „Barometar” Juronjuz Albanija, posvećen mišljenju građana Albanije o odnosima Kosova i Albanije, pokazao je da je svega oko 16 odsto Albanaca protiv unije. Ubedljiva većina Albanaca, odnosno više od 90 odsto, smatra da su Albanija i Kosovo jedna nacija. Ipak, manje od polovine Albanaca smatra da bi unija mogla da se desi u narednih 10 godina. U slučaju ujedinjenja, 70 odsto Albanaca smatra da Tirana treba da bude glavni grad. To su nalazi „Barometra” koji su od 20. do 29. oktobra ove godine sproveli MRB i Data centrum na nacionalnom nivou, na uzorku od 1.000 intervjuisanih.Antrfile

Kurti nasledio retoriku Tačija i Haradinaja

Panalbanska ideja nije novost i zagovaraju je mnogi, a ne samo političari. Svojevremeno ovu ideju je podržao Edi Rama, koji je u govoru u parlamentu u Prištini 2018. rekao da bi Kosovo* i Albanija trebalo da imaju zajedničkog predsednika kao „simbol nacionalnog jedinstva”. Godinu dana kasnije tadašnji predsednik institucija u Prištini Hašim Tači izrazio je uverenje da će „u bliskoj budućnosti” biti uspostavljena zajednička kosovsko-albanska država. To bi, po Tačijevom mišljenju, bila „alternativa izolaciji” koju EU nameće Kosovu*. I bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj upozorio je još u januaru ove godine da bi, ukoliko se nastavi sa sprečavanjem pridruživanja Kosova* NATO-u i UN, s tim da za građane Kosova* ne važi liberalizacija viza i s obzirom na odbijanje pet zemalja EU da priznaju nezavisnost, referendum o ujedinjenju s Albanijom mogao biti neizbežan.

Politika