Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће упутити писмо свим шефовима држава и влада у којем ће затражити објашњене и одговор на питање – како је могуће да Албин Курти говори о уједињењу тзв. Косова и Албаније, а да на то сви у Европи ћуте и да ли би на сличне изјаве из Србије такође ћутали. Упитао је како је могуће да премијер привремених институција у Приштини свако мало, али на врло јасан начин и поново јасно и прецизно говори то, „не као неко ко се залаже, већ о сопственој жели за уједињење Косова* и Албаније”. Вучић је констатовао да ниједна политичка инстанца у Европи није реаговала.

„Ни такозвани известиоци за КиМ, ни известиоци за било шта, нико из Европске комисије, Европског парламента, нико од шефова држава, влада, министара земаља чланица ЕУ. Нико није”, указао је Вучић. Зато ће, истиче, његово писмо садржати просто питање – да ли то значи да ће тако да ћуте и да неће реаговати уколико би било ко одавде, из Београда, говорио о уједињењу с неким другим.

„Или бисте исте секунде реаговали, осим што бисте имали десетине помагача и денунцијаната који би нас одмах пријавили због неодговорних изјава, или бих ја завршио на ломачи, као у средњем веку…”, додао је Вучић и упитао: „По ком принципу је Албанцима све дозвољено, а Србима све забрањено?” Додао је да ће то објашњење тражити у званичној форми од свих шефова држава и влада и да ће их у писму питати како би реаговали да такве изјаве долазе из Београда, какве долазе из Приштине, јер једном с тим мора да се прекине и не може више објашњење да буде – пустите, кога брига шта прича Курти.

Писмо које ће добити шефови држава сигурно ће имати ефекат јер је реч о вероватно најбитнијем аспекту Куртијеве политике, који се на Западу често занемарује, а опет је поновљен, само сада наводно у форми демократског процеса. Занемарује се да се свака идеја националног уједињења може позивати на демократски процес, а то се обично завршава ратом.

Управо изостанак безрезервне међународне подршке за једнострано проглашену независност, на коју су се косовски Албанци ослањали у последњих 20 година, недобијање америчке визе и тежак пораз Самоопредељења на локалним изборима – главни су разлози за овакве Куртијеве егзибиције. Када не може да се суочи с реалним проблемима, као што су слаби изгледи у лобирању за нова признања, за чланство у међународним организацијама и визну либерализацију за путовања у ЕУ, премијер тзв. Косова поново се окреће национализму и машта о уједињењу јужне српске покрајине и Албаније, уз претпоставку да ће то решити све његове не само политичке потребе. Тим поводом је у интервјуу за швајцарски онлајн магазин „Монокл” рекао да би у будућности гласао за уједињење с Албанијом.

 Албин Курти је у интервјуу за швајцарски онлајн магазин „Монокл” рекао да би у будућности гласао за уједињење с Албанијом. Опасну поруку да би у случају да се одржава референдум на ту тему гласао за уједињење упутио је у петак и премијер Албаније Еди Рама

Опасну поруку да би у случају да се одржава референдум на ту тему гласао за уједињење упутио је у петак и премијер Албаније Еди Рама. Он је то рекао на конференцији за новинаре након заједничке седнице влада Приштине и Тиране у Елбасану, на којој је донета одлука о укидању свих граничних контрола између Албаније и КиМ, одговарајући на новинарско питање. „Да ли је то питање или провокација? Ако ме хипотетички питате о референдуму о уједињењу Албаније с Косовом*, отворено бих гласао за”, рекао је Рама, који сматра да ће до тог референдума доћи једног дана, али је додао да не зна када и како. А Албин Курти је на истој конференцији рекао да су његове изјаве о националном јединству Албанаца и референдуму о том питању погрешно протумачене и да национално уједињење није нешто што се решава, већ се бира. Према његовим речима, лидери не могу да одлучују о историјским процесима, нити да одређују датуме и начине. „Чини ми се да је погрешно схваћено питање унификације Албанаца. То није ствар коју бирамо, већ је намера та која бира нас”, рекао је Курти.

Реагујући на Куртијеву изјаву за „Монокл”, амбасадор Србије у САД Марко Ђурић оценио је да је премијер привремених приштинских институција показао да такозвано Косово не тежи ка независности, већ уједињењу с другим земљама. Иронично је захвалио Куртију на томе и поручио му да то није пројекат који је тако жустро рекламирао међународној заједници и да ствари тако не функционишу. „Ево једног занимљивог обрта. Премијер Косова* Албин Курти сада је отворено против ’независности Косова’. Без икаквог покушаја прикривања, тежња за одвајањем од Србије није више тежња за независношћу, већ је постала тежња за уједињењем с другим државама. Хвала што сте то разјаснили”, написао је Ђурић.

Као и друге Куртијеве поруке уперене против Србије и српског народа, и најава да би гласао за некакво „уједињење” јужне српске покрајине са суседном Албанијом представља дрску провокацију и осликава још једну јасну намеру за даљом дестабилизацијом прилика у региону. Управо због таквих политичких гафова којима је приштински премијер склон крајње је време да ЕУ применом одлучних мера прикаже став о неприхватљивости таквог деловања. Уколико ни овога пута то не буде случај и казнене мере опет изостану, поштеније би било да се европски медијатори не оглашавају, а не да поново позивају обе стране на уздржаност. Директор Канцеларије за КиМ Владе Србије Петар Петковић каже да међународна заједница мора коначно да почне да реагује на опасне и ратнохушкачке изјаве Албина Куртија о фашистичком концепту „велике Албаније”.

„То реаговање међународне заједнице мора да буде одлучно, пре него што Курти помисли да ћутање значи одобравање и да има зелено светло да регион увуче у нову спиралу сукоба. Упозоравам да претње једностраним прекрајањем граница у себи носе имплицитну претњу сукобима и да могу подстаћи сличне аспирације у региону”, поручио је Петковић и упозорио да не може бити мирног и демократског референдума о стварању „велике Албаније” јер они који би на том референдуму гласали не располажу КиМ и против себе би имали већински део човечанства који подржава међународно право.

И потпредседник Српске листе Игор Симић позвао је ЕУ и САД да реагују на, како је навео, неодговорне и опасне изјаве премијера привремених приштинских институција. „Исти онај Курти који западним лидерима говори како је мањкавост Заједнице српских општина једнонационални састав, сада јавно говори како би гласао за уједињење с Албанијом, што је еуфемизам за ’велику Албанију’. Лицемерје светских размера”, навео је Симић на „Фејсбуку”.

Некадашњи председник Извршног већа КиМ Зоран Анђелковић каже да је велика Албанија једина политичка агенда Куртија и да је то показао у више наврата. За наш лист подсећа да је управо Курти разне међународне делегације дочекивао с албанском заставом на шта нико из међународне заједнице није реаговао. „Куртијева политика дестабилизује Балкан и негативно утиче на све грађане на КиМ, али и на Албанце у Албанији. Он не ради оно што би требало – да подиже стандард, отвара радна места, него уводи неке мере за српске слаткише. Да његова политика нема будућност, показали су резултати избора не само на Косову и Метохији већ и у Албанији, где је такође доживео изборни фијаско”, каже Зоран Анђелковић.

Први човек Самоопредељења у Албанији Боикен Абази доживео је тежак пораз на изборима, иако је у кампањи заговарао уједињење Албаније и тзв. Косова. То ипак не значи да опасна реторика о подршци овој идеји није реална претња која би могла да наруши односе и мир у региону. Огњен Карановић, директор Центра за друштвену стабилност, подсећа да је Курти доживео тежак пораз на локалним изборима иако је обећавао да ће поништити Бриселске споразуме, уз главни циљ да тзв. Косово припоји „великој Албанији”. Карановић за „Политику” истиче да се најављена борба Куртија против криминала и корупције претворила у борбу против кондиторских производа из централне Србије и додаје да је то препознало његово бирачко тело, као и албанске старешине које су суптилно дале сигнал да се на локалним изборима гласа против Самоопредељења.

„Без обзира на то колико је њихово чедо, тај бастард од такозване државе, ипак је дете политичког Запада. Уздајући се у те чињенице он појачава националистичку реторику, поново причајући о ’великој Албанији’ и подилазећи ниским страстима на КиМ, чиме нарушава стабилност у региону. Курти ће се грчевито држати власти и узда се у везе албанске дијаспоре на Западу. Непосредна опасност је да ће он поново покушати да изведе оружани препад на северу, чиме би се додатно подизале тензије”, истиче Огњен Карановић.

„Барометар”: Четири од пет албанских грађана за уједињење с Косовом*

Четири од пет Албанаца у Албанији, односно 79,2 одсто, гласало би за уједињење у јединствену државу Албаније и Косова* када би данас био расписан референдум о том питању, преноси „Индекс онлајн”. „Барометар” Јуроњуз Албанија, посвећен мишљењу грађана Албаније о односима Косова и Албаније, показао је да је свега око 16 одсто Албанаца против уније. Убедљива већина Албанаца, односно више од 90 одсто, сматра да су Албанија и Косово једна нација. Ипак, мање од половине Албанаца сматра да би унија могла да се деси у наредних 10 година. У случају уједињења, 70 одсто Албанаца сматра да Тирана треба да буде главни град. То су налази „Барометра” који су од 20. до 29. октобра ове године спровели МРБ и Дата центрум на националном нивоу, на узорку од 1.000 интервјуисаних.Антрфиле

Курти наследио реторику Тачија и Харадинаја

Паналбанска идеја није новост и заговарају је многи, а не само политичари. Својевремено ову идеју је подржао Еди Рама, који је у говору у парламенту у Приштини 2018. рекао да би Косово* и Албанија требало да имају заједничког председника као „симбол националног јединства”. Годину дана касније тадашњи председник институција у Приштини Хашим Тачи изразио је уверење да ће „у блиској будућности” бити успостављена заједничка косовско-албанска држава. То би, по Тачијевом мишљењу, била „алтернатива изолацији” коју ЕУ намеће Косову*. И бивши косовски премијер Рамуш Харадинај упозорио је још у јануару ове године да би, уколико се настави са спречавањем придруживања Косова* НАТО-у и УН, с тим да за грађане Косова* не важи либерализација виза и с обзиром на одбијање пет земаља ЕУ да признају независност, референдум о уједињењу с Албанијом могао бити неизбежан.

Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: