Kad policijski pendrek promeni stranu — eto „represije“; Gdje ste bili 2015. godine?

Prošle večeri, Demokratska partija socijalista (DPS) oglasila se oštrim saopštenjem u kome se Crnogorska policija pod komandom Lazara Šćepanovića optužuje za „brutalan napad na građane“, „silu nad intelektualcima“ i „partijsko iživljavanje po uzoru na Beograd“. Njihove pristalice, predvođene rediteljem Danilom Marunovićem i drugim javnim licima, protestovale su ispred Vile Gorica zbog dodjele Trinaestojulske nagrade književniku Bećiru Vukoviću.

Iako je sinoćnji incident dobio medijsku pažnju, pitanje koje se nužno nameće jeste: gdje je bila ta medijska pažnja — i gdje su bili svi ti „građanski aktivisti“ — kada je policija pod komandom DPS-a tukla, privođila, i maltretirala građane koji su se drznuli da ne misle kao oni?

2015: Godina ćutanja, godina pendreka

U oktobru 2015. godine, ulicama Podgorice prolamali su se prasovi šok-bombi i urlici hapšenih građana. Tadašnja policija, pod direktnom komandom ministra unutrašnjih poslova Raška Konjevića, brutalno je ugušila proteste Demokratskog fronta. Na ulici je krvario urednik portala IN4S, Gojko Raičević, novinar, čovek koji je držao mikrofon a ne kamen, i koji je umesto pitanja dobio pendrekom po glavi. Preko 40 povređenih — građana koji su samo tražili slobodne izbore.

Ta policija nije poznavala suzdržanost. Ni minimalnu silu. Ni novinarsku akreditaciju. U očima režima, svako ko nije aplaudirao bio je neprijatelj države.

2020: Budva kao scena režima u raspadu

Pet godina kasnije, 2020, pod okriljem ministra Mevludina Nuhodžića, istorija se ponovila – ali ovog puta u Budvi. SAJ je, kao u sceni iz lošeg policijskog trilera, upao u zgradu Opštine Budva, priveo i pretukao Marka Carevića, Krsta Radovića, Nikolu Jovanovića i druge opštinske funkcionere. Ljudi su bacani niz stepenice, suzavac je bacan među djecu, stakla su lomljena, ljudsko dostojanstvo ponižavano.

I niko od današnjih „građanskih aktivista“ se nije javio. Niti jedna solidarna reč za Carevića, za opštinske službenike, za maloletnike nad kojima je policija bacila suzavac.

Slučaj Vladike Metodija: Pendrek na ikonu

U litijama 2019. i 2020. koje su skupile stotine hiljada građana Crne Gore, policija je ponovo pokazala ono što je naučila tokom decenija služenja jednom čoveku. U Plužinama je vladika Metodije prebijen na zemlji. Nosio je mantiju, ne megafon. Njegovo je oružje bio krst. Ali za DPS-ovu policiju, taj krst bio je znak neprijatelja. Nakon prebijanja, vladika hospitalizovan i prebačen na VMA.

Tišina kao ideologija

I sada, kad su isti ti koji su ćutali pred nasiljem, sami doživeli odbrambenu reakciju policije na nabijanje na kordon, jaja i kamenice — plač se diže do nebesa. Svi odjednom otkrivaju reči kao što su „represija“, „građanska država“, „moderna Crna Gora“.

Ne, nije problem što protestuju. Svako ima pravo na protest. Problem je u tome što su sebe, kada su bili vlast, poistovetili sa državom. Njihov pendrek je bio legalan. Tuđi je — fašizam.

Jučerašnji incident jeste trenutak za pitanje: ne da li je policija reagovala kako treba, već — zašto nikada nismo videli saopštenje DPS-a kada su pendreci lomili kosti njihovih političkih neistomišljenika?

Možda zato što su tada bili sa druge strane kordona.

I zato, kada sledeći put neko iz DPS-a optuži policiju za represiju, neka prvo izgovori ime Gojka Raičevića. Neka izusti „Carević“. Neka ponovi „Metodije“. Onda ćemo možda poverovati da su se promenili.

Do tada — ovo je samo borba za mikrofon. Ne za pravdu.