Kad je nađeš sam ćeš znati, sad je tajna: Mika Antić – Plava zvezda

Iza šuma, iza gora, iza reka, iza mora,
žbunja, trava,
– opet noćas tebe čeka čudna neka zvezda plava,
zvezda prava.

Čak i ako ne veruješ, probaj toga da se setiš.
Kad zažmuriš i kad zaspiš, ti pokušaj da je čuješ,
da odletiš,
da je stigneš i uhvatiš i sačuvaš kad se vratiš.

Ali pazi:
ako nije sasvim plava, sasvim prava,
mora lepše da se spava, da se sanja do svitanja,
mora dalje da se luta,
– tristo puta, petsto puta,
mora druga da se nađe… treća… peta…
mora u snu da se zađe na kraj sveta
i još dalje iza kraja – do beskraja.

Mora biti takve zvezde.
Šta se čudiš?
Pazi samo da je negde ne ispustiš dok se budiš.
Pazi samo da se negde ne izgubi,
ne povredi.
Takva zvezda u životu mnogo znači, mnogo vredi.

Ja ti neću reći šta je ova zvezda plava,
zvezda sjajna.
Kad je nađeš – sam ćeš znati.
Sad je tajna.

*

Miroslav Mika Antić