Jutrenje nad Prečistom

Zazidana u temelj čelom tvrđim od kamena
Čami u manastiru. Ni reč da sađe sa usta.
Jata crnih senki sleću joj na ramena
Dok se Prečista daje jutru, sva u belom. Pusta

Tek mrvica nade umesto vode i hleba
Gnezdi se u duši kao prva lastavica,
Dok ćuanjem raseca gluvo uvo neba
Stisnuto među tvrda zrna brojanica.

A oči mrtve, bez sjaja, jedno te isto vide:
Anđeo vodom hodi, prozačan i čist,
I zna, to od Prespe mrtav Vladimir ide
Sa krstom i na krstu, razapet kao Hrist.

I čuje, heruvimi pevaju sa oltara
Pesmu nad pesmama. Zvono crkveno bruji.
U susret Vladimiru tada krene Kosara
A šapat radosti njene poljem raznesu slavuji.

Širi usahle ruke u susret da mu hrle
Dok vreme kao smola kapa sa kubeta,
Dve kamene javke tako se jutrom grle
A tome, kažu, ima više od hiljadu ljeta.

Emilo Labudović
(Prečista Krajina, 2016. godine)