Јункер: Пољубио сам Путина, мене је пољубио Ердоган – то није нашкодило Европи

Жан Клод Јункер, на челу извршног тијела Европске уније од 2014. године, опроштајни говор у Европском парламенту завршио је ријечима “Живјела Европа” и не забрињава га растући отпор према ЕУ у неким њеним чланицама.

“Нисам тужан јер видим да расте подршка Европи, као што смо видјели на европским изборима. И брексит је навео људе да се више окрену према Европи. Многи грађани осјећају да би цјепкање Европе био лош знак за будућност,” казао је у интервјуу за њемачки недјељник “Шпигл”.

Јункер каже да је фундаментално питање да ли су се Британци у ЕУ икад осјећали као код куће.

“У европској политици сам од децембра 1982. и видио сам да Британци функционишу на претпоставци да су у блоку само из економских интереса. Када је у питању политичка унија, тјешњи односи, нису жељели ништа да имају са ЕУ. То је био случај чак и са мојим пријатељем Тонијем Блером. Ако се држите те приче дуже од 40 година, није изненађење да се људи тога сјете на референдуму”.

Јункер каже да прије референдума у јуну 2016. није био међу онима који су очекивали да ће Британци гласати тијесно за останак у ЕУ.

“Када ми је премијер Дејвид Камерон на маргинама самита Г20 у Бризбејну 2014. рекао да жели да одржи референдум о брекситу, рекао сам му да ге изгубити. Кладио сам се са тадашњим европским комесаром британске националности Џонатаном Хилом да ми да фунту ако изгуби табор за останак, а ја њему еуро ако побиједи. Још чувам ту фунту.”

На питање “Шпигла” зашто се није борио за останак Британије, Јункер каже да је имао пуно позива, али да му је Камерон јасно ставио до знања да нема сврхе. “Европска комисија је чак мање популарна у Британији него на континенту. Одлучио сам да се не мијешам. Из ове перспективе, мислим да је то била велика грешка. Изговорено је толико лажи, укључујући од актуелног премијера Бориса Џонсона, тако да им се требало супротставити”.

То што популисти нису успјели да направе планирани пробој на изборима за ЕП је охрабрујуће, али ту није крај, каже Јункер, истичући да забринуто посматра како класичне политичке странке иду стопама популиста.

“Они који трче за популистима, на крају ће сами постати популисти. Али, народ ће гласати за оригинал.”

Против тога да ЕУ постане једна држава

“Шпигл” наводи да националисти покушавају да створе слику о ЕУ као о бауку, бирократском чудовишту који уништава националне идентитете. На питање да ли је пружио муницију за такве оптужбе, Јункер каже:

“Никад нисам причао о Сједињеним Европским Државама, макар не откад сам постао пунољетан. Али, то није спријечило многе брекситаше да ме виде као идеолошку мету. Не смијемо давати Европљанима лажни утисак да је ЕУ на путу да постане једна држава. Чак и јако ентузијастични Европљани се противе томе да наша унија постане европски мелтинг пот.”

Поводом растућег притиска младих људи посљедњих мјесеци, “Шпигл” је питао одлазећег шефа ЕК да ли је требало да посвети више пажње борби против климатских промјена.
Класична индустрија мора имати мјесто у Европи

“ЕУ је дала велики допринос постизању Париског споразума о клими. Поставили смо циљеве за 2030. и тежимо томе да достигнемо климатску неутралност до 2050. Али, морам рећи да гријеше сви који се понашају као да то не захтијева никакав специјалан напор само зато што сада међу младим људима постоји покрет у том правцу,” казао је Јункер. Он је додао да му је драго што су се млади људи укључили, али да није наиван. “Пуно тога што се представља тако сентименталним ријечима није лако постићи у реалности. Класична индустрија мора и даље имати своје мјесто у Европи.”

Не слаже се увијек са Трампом, али га поштује

Иако су се САД повукле из климатског и других међународних споразума, Јункер је успио са успоставио специјални однос са предсједником Доналдом Трампом и макар за сада спријечи ескалацију трговинског рата преко океана.

Јункер каже да је у разговору са Трампом користио један од својих “малих трикова”.

“Само сам се служио америчком статистиком. Када би ми Трамп рекао ‘Не вјерујем вашим цифрама’, одговорио бих му ‘То су ваше цифре’”.

Јункер је из Вашингтона донио поклон – фотографију америчког војног гробља у Луксембургу.

“Генерал Џорџ Патон је такође тамо сахрањен. Знао сам да Трамп високо цијени успјешне генерале. Објаснио сам му да је то мало парче земље у Луксембургу, гдје лежи пет хиљада војника, америчка територија. То га је дубоко дирнуло. То су те мале ствари које могу да отворе срца.”

На питања “Шпигла” да ли је то права стратегија за отварање срца особе која је “опасно нестабилна”, Јункер каже да се не слаже са многим Трамповим одлукама, али да га поштује.

“И он је људско биће. Ако га третирамо без поштовања, затворићемо врата за одрживе споразуме.”

Очево трауматично искуство у Вермахту

Јункер, који је рођен 1954, причао је о томе у којој мјери су га обликовала искуства ратне генерације.

“Мој отац, који је умро прије три године, одрастао је на селу. Најближи градић био је удаљен пет километара. Никад није путовао даље док га Вермахт није присилно регрутовао у Другом свјетском рату. Након три-четири дана, нашао се на руском фронту. Замислите само тај културни шок! Из папира које је оставио за собом, сазнао сам да је морао да учествује у стрељачком одреду првог дана у Вермахту. Наравно, није се пуно трудио и није упуцао никога, али то је било трауматично искуство. Неко ко никад није путовао даље од пет километара од куће, нађе се у страној, омраженој униформи и приморају га да пуца на људе, не знајући зашто.”

Јункер каже да му је отац увијек говорио да има пуно “ниткова” међу војницима, али да је било и добрих људи, који су му спасили живот. “Имао је нијансирану слику о Вермахту. Пошли смо на одмор у Њемачку релативно рано, 1966. Прије тога нисмо имали новца.”

На питање “Шпигла” да ли понекад сања на њемачком, Јункер, полиглота, каже да ће Луксембуржане разочарати то што не зна на којем језику сања. “Када овдје у Комсији причам цијели дан, са особљем из свих држава ЕУ, језици се мијешају. Разумијем италијански јер сам се играо са дјецом италијанских гостујућих радника.”

Јункер разумије и португалски зато што је одрастао у насељу радника челичане гдје су живјели бројни имигранти. Док је био премијер, један суграђанин поријеком из Португала га је често заустављао на тротоару и говорио му: “Господине Јункер, све је у реду у Луксембургу, али има превише странаца.” “То је заправо знак успјешне интеграције, зар не?” каже Јункер.

Морате да волите људе ако сте у политици

Јункер, који је скоро 40 година политици, стално је изложен оку јавности преко друштвених мрежа. Једном је за мађарског лидера Виктора Орбана рекао да је диктатор, што је изазвало бурне реакције.

Јункер каже да је за Орбана увијек говорио да је диктатор, само што је тада “ухваћен” на микрофону.

Што се тиче интернета, каже да је то напредак у смислу да омогућава људима да се боље информишу, али да не води увијек до мира у друштву.

“Лично не гледам друштвене мреже. Али, право питање је за шта би требало да издвојим вријеме?” каже Јункер, истичући да је у Европи важно бити добро информисан о свим државама.

“Није довољно слушати када неки премијер говори нешто у Европском савјету. Морам да знам зашто он то каже јер тај лидер никад неће улазити у домаће политичке проблеме. Проблем Европе је у томе што не знамо довољно једни о другима.”

Бивши премијер Луксембурга није хтио да одговори на питање “Шпигла” да ли га мучи што медији стално пишу да превише пије.

“Такве лажне тврдње повређују моју породицу више него мене. А то што смо стално под лупом је производ наше ере. Понекад људи направе више од 200 селфија са мном у току дана. Када ми приђу са пријатељском намјером, могао бих да их одбијем, али то је арогантно и не желим да шаљем такву слику о Европи. Морате да волите људе ако сте у политици.”

Јункер није уздржан када је у питању физички контакт, тапше људе по леђима и љуби их, што је једна од необичних ствари које медији често коментаришу.

Он не сматра да би требало сачувати личне карактеристике у политици.

“Није ме брига. То сам ја. Понекад помислим да је најгора ствар у затвору то што нема физичке блискости. Не могу да замислим да не дирам друге људе или да они мене не додирују. Особље ме некад упозорава да не грлим ову или ону особу. Али, пољубио ме је Ердоган, и ја њега. Пољубио сам се и са Путином. У оба случаја, то сигурно није нашкодило Европи.”

Писаће мемоаре на њемачком

Јункер овог мјесеца иде на операцију анеуризме, након чега се враћа у ЕК, а одлазак у пензију је планиран за децембар.

Каже да се није посебно припремао за живот након политике и да се не плаши било какве “црне рупе”.

“Имам 40.000 књига код куће, и још 16.000 у овој и другим канцеларијама. Ово је први пут да сам заузет поклањањем књига. И то је болно.”

Јункер планира да пише мемоаре и то на њемачком језику.

“Отац је је учио да волим њемачки. Дао ми је све књиге Карла Маја. За моје знање њемачког је заслужан Карл Мај, не само он, у одређеној мјери.

Европа први пут у рукама жена

“Шпигл” пише да је свјетска историја увијек била мушког рода али да ће сада, први пут, Европа бити у рукама жена. Урсула фон дер Лајен ће га наслиједити на челу Европске комисије, а Кристин Лагард преузима кормило Европске централне банке.

На питање како ће то трансформисати политику, Јункер одговара: “Увијек сам покушавао да доведем што више жена на управљачке позиције. Повећао сам заступљеност жена на високим положајима у Комисији са 30 на 41 одсто. Задовољан сам што све више жена добија приступ политици, што такође мијења политику. Али, то аутоматски не чини свијет бољим мјестом.”

Фон дер Лајен је кроз споредна врата дошла на функцију јер није била водећи кандидат на европским изборима, као што је захтијевао Европски парламент. Сада има проблема да на вријеме састави Комисију.

Јункер смтара да Фон дер Лајенова има све што је потребно да би обављала ту функцију, и признаје да је он имао лакши почетак.
“То је било због мог пријатељства социјалдемократама. Имам да захвалим њима и Мартину Шулцу за долазак на функцију. У мом табору, (конзервативној) Европској народној странци, многи су гласали против мене – Мађарска на примјер. Десничарски националисти су рекли: Никад нећемо гласати за тебе. Одговорио сам им да никад нисам желио да будем неко за кога би они гласали.”

Хелмут Кол највећи Европљанин

Као активни политичар, Јункер је сарађивао са троје њемачких канцелара – Хелмутом Колом, Герхардом Шредером и Ангелом Меркел.

Каже да је Кол био далеко највише наклоњен Европи “зато што је био историчар”.

“Могао је да размишља у историјским контекстима и да их објасни другима. Осим тога, био је пажљив према мањим државама чланицама. Кол је, на примјер, напамет знао имена луксембуршких бораца отпора који су убијени у њемачким концентрационим логорима током посљедних дана рата.”

Јункер је рекао и да је Колу Европа била у срцу. “А када се ради о њемачким интересима, одједном му је Њемачка била у глави. Знао је како да упорно заступа њемачке интересе. Герхарду Шредеру, којег сам такође веома цијенио, Европа уопште није била у срцу. Њему је била у глави. За њега је био логични и рационални процес уједињења који није имао алтернативу. Међутим, до краја његовог мандата, и њему је Европа била у срцу.”

Извор: Вијести-Ангелина Шофранац

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: