Jukić o odbrani od NATO avijacije: Odbili smo nadmoćnijeg neprijatelja

Kao redovan vojnik 1999. godine, Ivan Petković učestvovao je u odbrani naše zemlje. Ranjen je 1. juna te godine, kada je njihov položaj bombama gađalo mnogo NATO aviona, a oni su, kako kaže, uspjeli da ispale tri rakete. U tom napadu, život su izgubili stariji vodnik Dragan Bandić i rezervni vojnik Aleksandar Popović.

„Bili smo pogođeni u akumulatorskom odjeljenju, tu je četiri akumulatora kamionska ona velika, pa je i ta kisjelina bila po nama, meni je ruka bila slomljena, bukvalno ovdje mi je bilo rame, tu je međutim bio stariji vodnik Jukić, koji me je i spasao, izvukavši me odatle“, priča Ivan Petković za Radio-televizija Vojvodine.

Te 1999. godine dali su sve od sebe da odbrane zemlju. Njih 850 u puku pod komandom Slobodana Petričkovića, branilo je sjever naše zemlje i dalo je sve od sebe da zastarjelu vojnu tehnologiju prilagodi naprednom NATO naoružanju. „Milosrdni anđeo“ bacio je na njih 12 bombi, oštetio im pet radara i odnio pet života. Oni su uzvratili sa 17 raketa.

„Najteži su gubici, da budemo pošteni i najteže je kada morate da javite nekome da je neko poginuo ili da držite govor, a to je bila naša obaveza, nas najviših oficira“, govori Slobodan Petričković.

Ovi veterani dva datuma pamtiće zauvijek, 28. mart, kada su na položaju kod Čeneja izgubili tri saborca i 1. jun, kada su, pred sam kraj rata, ostali bez dva čovjeka. Okupljanjem pokazuju da Novosađani, ali i Srbija moraju da ih se sjete.

„Imali smo zadatak da odbijemo noćnu avijaciju sa prostora Novog Sada i šire okoline, svoj zadatak smo odradili maksimalno, na žalost, u Čeneju i Nadalju su poginuli naši drugovi„, sjeća se Dano Jukić.

Ove, ali i mnoge druge uspomene evocirali su na susretu u Novom Sadu. Minutom tišine odali su počast nastradalim ratnim drugovima i poručili da, ukoliko zatreba, opet bi stali na branik otadžbine.

Pročitate još:

Bulatović o NATO agresiji: Zločin koji vremenom postaje sve veći