Jovanović predložio pet tačaka u vezi s Kosmetom: Nema „kompromisa“

Predsjednik Demokratske stranke Srbije, Miloš Jovanović, saopštio je da je neophodno usvojiti pet ključnih promjena u vezi s Kosmetom kako bi se postiglo da se „nakon deset izgubljenih godina i krajnje neodgovornog činjenja političkih elita, očigledno nedoraslih istorijskom trenutku, promijeni spoljnopolitička orijentacija Srbije i najzad otvori ozbiljna, demokratska i temeljna rasprava o Evropskoj uniji i ‘evropskom putu’ Srbije“.

On je naglasio da je danas apsolutno jasno da evropske integracije Srbije isključuju mogućnost odbrane teritorijalne cjelovitosti, a Srbija se „na svom takozvanom evropskom putu, nedvosmisleno uslovaljava prihvatanjem i priznanjem secesije svoje južne pokrajine“.

Tvrdi da je jasno da ne postoji nikakva mogućnost za postizanje kompromisa kojim bi obe strane bile „podjednako nezadovoljne”, što je, kako je rekao, aktuelni predsjednik Republike konačno i sam priznao.

Jovanovićev program od pet tačaka prenosimo u cjelosti:

1. Kosovski problem potrebno je držati u stanju „zamrznutog konflikta” tj. u stanju u kojem nema rata ali nema ni konačnog političkog rešenja. Toliko je primera zamrznutih konflikata u svetu – od istočnog Jerusalima i celokupnog palestinskog pitanja, preko Pridnjestrovlja, Južne Osetije, Abhazije ili Kipra, do istočne Ukrajine i Zapadne Sahare – da bi kosvoski problem predstavljao samo jedan slučaj u nizu.

2. Mora se utvrditi važna distinkcija između prava države Srbije nad Kosovom i Metohijom i prava Srba na Kosovu i Metohiji i zapamtiti, jednom za svagda, da se Srbi u južnoj pokrajini nikada ne mogu zaštititi tako što će Srbija kao država iščeznuti sa Kosova i Metohije ili što će se na bilo koji način dati legitimitet secesionističkoj tvorevini – pravnoobavezujućim sporazumom, stolicom u Ujedinjenim nacijama ili na bilo koji drugi, apsolutno neprihvtljiv, način.

3. Razgovore o Kosovu i Metohiji potrebno je vratiti pod nadležnost ponovno uspostavljenog Ministarstva za Kosovo i Metohiju i voditi pregovore na način kojim se ne bi ugrozila suverena prava Srbije nad njenom pokrajinom.

4. Mora se snažno reafirmisati uloga međunarodnog prava i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN kao jedine važeće i pravnoobavezujuće međunarodne norme.

5. Konačno, mora se utvrditi državna strategija za opstanak i razvoj Srba na KiM: da li bi oni učestvovali u secesionističkim institucijama ili bi ih bojkotovali; da li bi se ponašali na isti način južno i severno od Ibra; da li bi Srbija preko pravnih lica koje kontroliše posredno ili neposredno bila aktivna na KiM – sve bi to bilo definisano u sveobuhvatnoj strategiji čiji elementi suštinski nisu za javnost.