Jovanović pisao sudiji Višeg suda: Prekinite agoniju, omogućite nam uvid u spise kako bismo pripremili odbranu Mila Božovića!

Advokat  Miroje Jovanović, branilac gradonačelnika Budve Mila Božovića, podnio je danas prigovor na rešenje SDT kojim se braniocima zabranjuje uvid u spise predmeta.

Pobijanim Rešenjem, koje je braniocu uručeno u prostorijama SDT dana 18 aprila 2023. godne, je odlučeno sledeće:
„Odbija se zahtjev advokata Jovanović Miroja iz Novog Sada, branioca okrivljenog
Božović Mila i uskraćuje pravo na uvid i kopiranje spisa predmeta Kti-S broj
6/23.
Protiv ovog rješenja Jovanović je podnio prigovor u roku od tri dana od dana prijema ovog gešenja sudiji za istragu Višeg suda u Podgorici.

Prigovor prenosimo u cjelini:

Odbrana ovim putem navodi da je pobijanim rešenjem nezadovoljna u celosti te se isto pobija iz sledećih razloga:
– bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz čl. 203 do člana 203b ZKP
Takođe, a to smo dužni istaći odmah ovom prilikom, pobijanim rešenjem su povređena zajemčena ljudska prava gospodina Božovića i to: – Pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Crne Gore
– Pravo na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda;

„Saglasan da mi se traženo dostavi/omogući elektronskom poštom na [email protected] ili pak lično u službenim prostorijama SDT.
Zahtevam da mi se bez odlaganja omogući pravo na uvid u spise predmeta, što u smislu zakona obuhvata pravo razgledanja, prepisivanja, preslikavanja i snimanja dokaza koji služe za utvrđivanje činjenica u postupkuu postupku koji je protiv gospodina Božovića pokrenut Naredbom o proširenju istrage broj Kti-S.br.6/23 od 14. aprila 2023.godine, i to bez bilo kakvih ograničenja imajući u vidu da u ovom predmetu postupanje nije tajno.

2. Dakle, imajući u vidu da sam već imao komunikaciju sa SDT putem elektronske pošte i telefonskim putem (što nije sporno) potpuno logično sam kao branilac naveo da budem obavešten putem elektronske pošte ili lično u prostorijama SDT.

3. SDT je 15 aprila 2023. godine doneo sporno Rešenje i poslao ga preporučenom poštom na adresu kancelarije ovog braniioca, a što je branilac saznao na javnoj sednici Odbora za bezbednost i odbranu Skupštine Crne Gore, koja se prenosila javno 3 kanalu RTCG dana 18 aprila 2023. godine.

4. Odmah nakon saznanja ovaj branilac je otišao u prostorije SDT gde mu je na njegov zahtev uručen primerak kopije pobijanog rešenja, dakle da budem precizan 18 aprila
2023. godine oko 11 časova.

5. Dakle, svojim zahtevom branilac je podneo zahtev za uvid u spis u postupku koji nije tajan.
6. U obrazloženju pobijane odluke SDT navodi kao razloge za svoju odluku:
«Imajući u vidu da u predmetnoj istrazi nijesu saslušani svi okrivljeni, te da isti još uvijek nijesu dostižni državnim organima, to se shodno gore citiranoj odredbi Zakona o krivičnom postupku ne može izvršiti uvid i kopiranje spisa predmeta, do trenutka kada budu saslušani svi okrivljeni u ovom krivičnom postupku.»

7. ZKP kao razloge uskraćivanja propisuje sledeće (član 203b stav 1)
«Izuzetno, licima iz člana 203a ovog zakonika u izviđaju i istrazi može se uskratiti pravo na uvid u dio spisa predmeta, ako bi time bila ugrožena svrha istrage, nacionalna bezbjednost i zaštita svjedoka, što u daljem postupku ne smije ugroziti pravo na odbranu.»

8. Prema tome, pobijana odluka ne sadrži razloge koji su propisani ZKP-om, a posebno ako se ima u vidu da su dati razlozi neodređeni i nejasni, niti je pojašnjeno kako bi to
UVID U SPIS U POSTUPKU KOJI NE NOSI OZNAKU TAJNOSTI MOŽE UGROZITI SVRHU ISTRAGE, NACIONALNU BEZBEDNOST I ZAŠTITU SVEDOKA.

9. Ovim prigovorom branilac zahteva doslednu primenu načela pravičnog suđenja u aspektu prava na jednakost oružja i to:- po pravu na uvid u celokupne spise predmeta koje poseduje tužilac, i/ili drugi organi, organizacije i treća lica, a u vezi su sa ovim krivičnim postupkom;
10. Postavlja se dakle sasvim opravdano pitanje:
KAKO OSTVARITI PRAVO NA ODBRANU U MATERIJALNOM I FORMALNOM SMISLU AKO ODBRANA POSEDUJE SAMO NAREDBU O PROŠIRENJU ISTRAGE OD 14 APRILA I KRIVIČNU PRIJAVU OD 13 APRILA 2023. GODINE???
11. SDT je bio dužan da obezbedi poštovanje principa jednakosti strana, što znači da se svakoj strani mora dati razumna mogućnost predstavljanja svojih argumenata u uslovima koji neće jednu od strana u postupku dovesti u značajno nepovoljnjiji položaj u odnosu na drugu stranu.
12. Pravo na odbranu (right of the defence) u krivičnom postupku podrazumeva procesne aktivnosti okrivljenog i njegovog braniioca usmerene na utvrđivanje činjenica u korist okrivljenog, kao i u primeni pravnih propisa in favorem defensionis, i na posletku pravo na pobijanje optužnice s ciljem postizanja najpovoljnije sudske odluke za optuženog.
13. Odbrana se suštinski sastoji od brojnih pojedinačnih prava okrivljenog/optuženog koja mu omogućavaju uspešno ostvarivanje funkcije odbrane, pa je tako “Pravo na odbranu“ zapravo najvažnije pravo optuženog lica i kao takvo jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčeno u čl. 6 st. 3 tačka c) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (EKLJP), prema kojoj svako optužen za krivično delo ima pravo „da se brani sam ili uz branioca po sopstvenom izboru“.
14. Striktnu definiciju pojma prava odbrane teško je pronaći u EKLJP, odredba čl. 6 st.
3 tač. a) do e) ipak sadrži katalog više pojedinačnih prava koja se podvode pod pojam “minimalnih prava odbrane”, kojima je određen delokrug i sadržaj toga prava.
15. Ukupnost prava koja čine “minimalna prava odbrane” predstavlja konstitutivni element prava na „pravični postupak“ u krivičnom postupku, i ta prava čine širi apsekt prava na pravično suđenje koje pored prava na odbranu, sadrži i druga pojedinačna, posebna prava, kao što je pravo jednakopravnosti stranaka u postupku, odnosno pravo na „jednakost oružja“.
16. ESLJP je kroz svoje odluke razvio neke opšte elemente pravičnog postupka, koji nisu izričito proklamovani u odredbi čl. 6 EKLJP. a to je između ostalog pravo stranke da u postupku poduzima sve radnje koje može poduzeti njen protivnik (načelo „jednakosti oružja“).
17. Dakle, osnovna načela obuhvaćena konvencijskim pravom na pravični postupak u prvom redu obuhvataju načelo kontradiktornosti (audiaturet altera pars) i načelo „jednakosti oružja“ (equality of arms), što u suštini po svom karakteru čini širi aspekt prava na odbranu.
18. Načelo „jednakosti oružja“ u krivičnom postupku pretpostavlja jednaki tretman stranaka, u kojem okrivljen ne sme biti uskraćen u svojim osnovnim procesnim pravima u odnosu na javnog tužioca.
19. Takođe, načelo jednakosti oružja, između ostalog, postavlja obavezu svim državnim represivnim organima, pa tako i organima krivične istrage i postupka, da objave odbrani svaki podatak kojim raspolažu („razotkrivanje dokaza“) a koji bi mogao biti od koristi okrivljenom u oslobađanju od optužbe.
20. Tako je npr. tužilac dužan da stavi na raspolaganje okrivljenom sav materijal na osnovu kojeg se može dovesti u pitanje verodostojnost svedoka optužbe (videti predmete – odluke ESLJP „Kress v. France – Application no. 39594/98) Judgment Strasbourg, 7 June 2001“, „Coeme and others v. Belgium, Applications nos. 32492/96, 32547/96, 32548/96, 33209/96 and 33210/96) Judgment Strasbourg 22 June 2000 FINAL 18/10/2000“, „Jespers v.
Belgium – 15/10/1980, App No 8403/78, Commission (Plenary)”, „Baumet v. France – App No
56802/00) 24 july 2007 déf 24/10/2007“, „Cruz de Carvalho v. Portugal (App no 18223/04) 10 /7/2007 DÉF 30/01/2008“.)
21. Krivični postupak “ne bi bio pravičan ako bi se odvijao u uslovima koji okrivljenog neopravdano stavljaju u nepovoljniji položaj” u odnosu prema tužiocu (Odluke ESLJP u predmetima „ Delcourt v. Belgium, 17. I. 1970., stav 24“; „Steel and Morris v. The United Kingdom, 15. I. 2005, stav 62“).
22. Načelo jednakosti pretpostavlja odsutnost razlike u tretiranju“ jedne stranke u odnosu na drugu stranku.
23. Bitna pretpostavka načela “jednakosti oružja”, znači da u krivičnim predmetima stranka mora imati mogućnost saznati, izjasniti se i usprotiviti dokazima protivne strane (Odluka ESLJP u predmetu „Brandstetter v. Austria“)
24. „Jednakost oružja“ znači pravo stranke da pri bilo kojoj procesnoj radnji ili u nekom stadijumu postupka iznese svoj stav i dokaze pod uslovima koji je ne stavljaju u bitno nepovoljniji položaj u odnosu na protivnu stranku.
25. Međutim, kako je branilac i napomenuo, načelo „jednakosti oružja“ je kompleksno načelo jer je sastavljeno od više bitnih „podelemenata“ koji ga određuju a najvažniji su:
– pravo na pristup informacijama – spisima
– obaveza „razotkrivanja dokaza“ (gore navedene odluke ESLJP: „Kress v. France“, „Coeme v. Belgium“, „Jespers v. Belgium“, „Baumet v. France“, „Cruz de Carvalho v. Portugal“.);
– optužba i odbrana moraju imati mogućnost da saznaju za predloge, zahteve i druge procesne radnje svog protivnika i moći im suprostaviti sopstvene (Odluka ESLJP u predmetu: „Brandstetter v. Austria od 28. VIII 1991.”);
– stranke mogu iznositi primeedbe i davati komentare na sve dokaze koji se izvode u postupku ( Videti odluke ESLJP u predmetima „Ruiz – Mateos v. Spain App 24469/94, 2/12/1994) “, „Neumeister v. Austria, Application no 1936/63 Judgment Strasbourg 27 June 1968 “, „Sagir v. Turkey 37562/02 Judgment 19/10/2006“;
26. Odbrana je u ovom prigovoru navela nekoliko odluka u vezi obaveze tužioca da stavi na raspolaganje okrivljenom sav materijal (videti predmete – odluke ESLJP „Kress v. France – Application no. 39594/98) Judgment Strasbourg, 7 June 2001“, „Coeme and others v.
Belgium, Applications nos. 32492/96, 32547/96, 32548/96, 33209/96 and 33210/96) Judgment
Strasbourg 22 June 2000 FINAL 18/10/2000“, „Jespers v. Belgium – 15/10/1980, App No
8403/78, Commission (Plenary)”, „Baumet v. France – App No 56802/00) 24 july 2007 déf
24/10/2007“, „Cruz de Carvalho v. Portugal (App no 18223/04) 10 /7/2007 DÉF 30/01/2008“.)
27. Ovde, pored gore navedenih, branilac daje pregled još nekoliko odluka ESLJP, u smislu prava na pristup spisima – i to od najranije faze zaključno sa pretresnom i žalbenom fazom.
28. Garcia Alva protiv Nemačke (Garcia Alva v. Germany – 23541/94 Judgment 13.2.2001)
13. februar 2001, ESLJP, App br. 23541/94
Javno tužilaštvo je odbilo zahtev advokata za uvid u istražni spis u predmetu sa tvrdnjom da bi to ugrozilo tok istrage. Sadržaj spisa je u tom predmetu igrao ključnu ulogu u odluci suda o produženju pritvora podnosioca predstavke (stav 41). ESLJP je naveo da pravo za osumnjičene ili optužene osobe da pristupe dokazima u spisima predmeta proizlazi iz prava na kontradiktoran kao što je predviđeno članom 6. Sud je dalje izjavio da „i tužilaštvu i odbrani mora biti data prilika da saznaju i komentarišu podnesena zapažanja i dokaze koje je iznela druga strana „(stav 39). Dok u određenim okolnostima informacije prikupljene tokom istrage mogu biti čuvane u tajnosti „kako bi se sprečilo da osumnjičeni utiče na dokaze i potkopava tokove pravde, „ovi legitimni ciljevi“ ne mogu se sprovoditi na račun značajnih ograničenja prava odbrane „. Zbog toga, informacije koje su od suštinske važnosti za procenu zakonitosti pritvora trebaju biti dostupne na odgovarajući način advokatu osumnjičenog (stav 42).

29. Šops protiv Nemačke 13. februar 2001, predstavka. 25116/94 (Schöps v. Germany App no 25116/94)
Sud je primetio da vlasti moraju organizovati proceduru kako bi olakšale uvid u spise predmeta odbrani bez nepotrebnog odlaganja i da pristup tome ne bi trebalo da bude previše formalistički (stav. 52).
30. Šiškov protiv Bugarske od 9. januara 2003. godine, ESLJP, Ap br. 38822/97 –
Podnosilac predstavke je osporio ograničenje njegovog prava pristupa spisima predmeta tokom istrage. ESLJP je naglasio da krivični postupak „mora uvek osigurati ravnopravnost oružja između strana, tužioca i pritvorenog lica „, a potom objasnio da jednakost oružja nije osigurano ako je advokatu odbijen pristup tim dokumentima u istrazi. Sud je primetio da je u relevantnom trenutku domaća sudska praksa odbacila pristup spisima predmeta u žalbama protiv pritvaranja u toku suđenja, dok je nadzorni tužilac imao puno poznavanje spisa. Sud je smatrao da takva situacija nije kompatibilna sa jednakošću oružja (stav 80).
31. Dovset protiv Ujedinjenog Kraljevstva (Dowsett v. the United Kingdom) 24. juni 2003. godine, ESLJP, App br. 39482/98 (Kršenje člana 6 (1) u vezi sa članom 6 (3))
Podnosilac predstavke je navela da je njeno pravo na pravično suđenje povrijeđeno kada je tužilaštvo odlučilo, bez obaveštavanja sudija, da zadrži određene relevantne dokaze na osnovu, inter alia, imuniteta od javnog interesa (stav. 44).
Sud je utvrdio da postupak, pri čemu je samo tužilaštvo pokušalo da proceni važnost prikrivenih informacija za odbranu i da je to uzelo kao protiv javnog interesa za čuvanje informacija tajno, nije u skladu sa članom 6 (1) (stav 44).

32. Muren protiv Nemačke (Mooren v. Germany) (9. jula 2009. godine, ESLJP, Ap br. 11364/03)
Podnosilac predstavke se žalio da mu u početnoj fazi postupka nije pružen potpuni pristup spisu predmeta. Evropski sud za ljudska prava smatrao je da rezime spisa na četiri stranice nije zadovoljio obelodanjivanje tužilaštva pošto je nepošteno ograničio sposobnost podnosioca predstavke. Sud je takođe primetio da je činjenica da je domaći sud kasnije priznao da su podnosiocu predstavke proceduralna prava bila su ograničena nedostatkom pristupa spisima predmeta i dozvolili njegovom advokatu da ispita spise kasnije, nije ispravio proceduralne nedostatke koji su se desili u ranijim fazama postupka (stav 121).
33. Gregačević protiv Hrvatske 10. jula 2012. godine, ESLJP, Ap. br. 58331/09
Tokom prvostepenog suđenja odbrana nije bila obaveštena o određenom broju dokumenata koje drži policija; Dokumenti su im predstavljeni tek na samom kraju postupka. Advokat podnosioca predstavke izričito je zatražio prekid saslušanja na kraći period za analizu novih dokaza i pripremu odgovora, ali sud je odbacio njegov zahtev (stav 15). ESLJP je ustanovio da: Pravično suđenje implicira, inter alia, pravo na kontradiktorni postupak, prema kojem stranke moraju imati poznavanje i mogućnost da se izjasne o svim podnesenim dokazima ili podnesenim zapažanjima, s ciljem da utiču na odluku suda (stav 50). Prvostepeni sud je dvaput naložio policiji da dostavi dokumenta; tako da su informacije koje je držala policija mogla uticati na ishod postupka. U odnosu na takve važne informacije, prvostepeni sud je bio dužan da optuženom obezbedi priliku da organizuje svoju odbranu na odgovarajući način (stav 57). Obavještavajući odbranu samo kratko o suštini dokumenti koje je policija dostavila na završnom pretresu u kompleksnom slučaju, domaći sud nije uspeo da poštue garancije pravičnog suđenja (stav 58).

34. Imajući u vidu detaljnu elaboraciju jurisprudencije ESLJP i relevantne norme domaćeg zakonodastva, branilac zahteva doslednu primenu načela pravičnog suđenja u aspektu prava na jednakost oružja i to:- po pravu na uvid u celokupne spise predmeta koje poseduje SDT a u vezi su sa predmetnim krivičnim postupkom, pa
imajući u vidu navedeno
PREDLAŽEM
– da sudija za istragu Višeg suda u Podgorici usvoji ovu ovaj Prigovor, preinači pobijano rešenje i
– naloži da se udovolji Zahtevu ovog branioca za uvid u spis SDT oznake Kti-S.br.6/23 koji je podnet 15 aprila 2023. godine, te da se omogući braniocu uvidu u predmetni spis.

Podgorica, 19 april 2023. godine

Branilac: Advokat Miroje Jovanović