Jermenija kvari evropsku računicu

Gužva na ulicama Kijeva i drugih ukrajinskih gradova kao odgovor na odluku vlasti da na samitu zemalja „Istočnog partnerstva”, održanom krajem novembra u Vilnjusu, ne potpiše Sporazum o pridruživanju sa EU, bacila je u zasenak sličnu odluku Jermenije.

U Jerevanu su, kao i u Kijevu, izračunali da im je saradnja sa Carinskom unijom Rusije, Belorusije i Kazahstana mnogo unosnija od obećanja koja su stizala iz Evrope.

Bilo je ponekih izliva negodovanja, ali je odluka aktuelne vlasti primljena sa odobravanjem.

Zašto se Jermenija odriče blagodeti saradnje sa EU?

Pre skupa u Vilnjusu ruski predsednik Vladimir Putin susreo sa ukrajinskim i jermenskim kolegama – Viktorom Janukovičem i Seržom Sargsjanom. Obojica su ga razumeli, možda svako na svoj način, ali dok je Putinova poseta Jerevanu prošla glatko, odlazak Janukoviča u Moskvu mnogi su na Zapadu protumačili kao čin poklonjenja, što je u mnogome uticalo na žestinu negodovanja ukrajinskih građana na odustajanje Kijeva od sporazuma sa EU.

Svakako treba imati u vidu da ono čemu se Evropljani mogu nadati, ukoliko bi pod svoje okrilje privukli Ukrajinu, nije isto što bi moglo da se očekuje od Jermenije. Ta računica bi se u geostrateškom rasporedu mogla pokazati i kao pogrešna.

Jermenija je na mnogo delikatnijem geografskom položaju od evropske Ukrajine. Na granici sa Turskom i Iranom, dvema moćnim regionalnim silama. To je i razlog da na njenom tlu i dalje funkcioniše najveća ruska vojna baza van granica matične države.

Kako je preneo američki „Radio svoboda”, namenjen istočnom slušateljstvu, suština problema je u tome što po raspadu SSSR-a, 1991. godine, njegovim bivšim članicama praktično nije ponuđena nikakva alternativa. Sve se svelo na neselektivno preuzimanje vrednosnih parametara po kojima se odvija život na zapadu.

Usledili su i građanski ratovi u bivšim sovjetskim republikama u kojima su zapadne obaveštajne službe imale i te kako značajnu ulogu.

U Jermeniji trenutno funkcioniše oko 1.000 zajedničkih rusko-jermenskih preduzeća koja obezbeđuju posao i zarade velikom broju Jermena. Ulaskom u Carinsku uniju, perspektiva te saradnje dobija dodatno na značaju, dok bi Sporazumom o pridruživanju EU ta saradnja bila dovedena u pitanje.

Ni Carinska uniji ni EU nisu spremni da prihvate istovremenu saradnju bilo koje države sa obe grupacije.

Jermenija ne želi da bude na periferiji Evrope, ona želi da punim kapacitetom učestvuje u privrednom, kulturnom i svakom drugom napretku starog kontinenta. Kako su sračunali u Jerevanu, prilika za to više im se pruža kroz Carinsku uniju nego kroz Sporazum o pridruživanju.

Evropa se našla pred činjenicom da je za prihvatanje novih članova potrebno i te kako mnogo para koje u Briselu nemaju. Zato i pokušavaju da stvar reše tako što će novoprimljene uputiti na svetsko bankarsko tržište gde bi trebalo da uzmu kredite neophodne za prilagođavanje evropskim standardima u sferi prava, politike, ekonomije.

Krediti MMF-a ili Svetske banke za zemlje koje ne posluju preterano uspešno mogu da se pokažu kao Damoklov mač. Sudbina pojedinih starih članica EU, poput Grčke, Portugalije, Španije, pa i Italije, sasvim su jasna opomena.

U Evropi su ipak bili ubeđeni da su jermensko političko ustrojstvo kao i životni standard dovoljno jak adut da pojedine bivše sovjetske države izvuku ispod uticaja Moskve. Međutim, finansijska kriza koja je zahvatila Evropu došla je u najnezgodnijem mogućem trenutku i u velikoj meri „ohladila” mnoge glave na istoku.

Dramatična promena koja je ponuđena „istočnjacima”, način života i nove obaveze koje ona nosi sa sobom, predstavljaju i psihološku promenu na koju je malo ko spreman. Pogotovo u situaciji kada je sve na „dugom štapu” i sa sobom nosi veliki stepen neizvesnosti.

To je i razlog da mnogi eksperti iz zemalja „Istočnog partnerstva” predlažu EU drugačiji pristup: prvo smanjiti geostrateški uticaj Moskve na kontinentu, pa i u zemljama kandidatima, a tek potom se usmeriti na zahteve o zaštiti ljudskih prava, izmenu pravosudnih sistema, slobodne izbore, borbu za slobodu javne reči, političkih osuđenika i slično.

Lopta ostaje u dvorištu EU. Traži se promena taktike.

Slobodan Samardžija