Jermenija i Azerbejdžan žele miroljubivo rešenje spora

Jermenija i Azerbejdžan žele na miroljubiv način da reše konflikt oko regiona Nadgorno Karabah, dogovorili su predsednici dve zemlje pod pokroviteljstvom OEBS u Beču.

Prema saopštenju OEBS-a, predsednici Jermenije Serž Saksjan i Azerbejdžana Ilham Alijev razgovarali su danas u četiri oka u Beču i održali sastanak sa kopredsednikom takozvane Minsk grupe, koja posreduje u ovom konfliktu.

Kako je navedeno, u Beču su boravili i šefovi diplomatija Jermenije i Azerbejdžana Edvard Nalbandjan i Elmar Mamadjarov. Rezultat sastanaka u Beču je da su Sarksjan i Alijev saglasni da se nastavi potraga za miroljubivim rešenjem putem pregovora.

Narednih meseci treba, kako je najavljeno, da se održi drugi sastanak predsednika, a u međuvremenu šefovi diplomatija zajedno sa Minsk grupom OEBS treba da podstaknu intenziviranje mirovnog procesa. Do kraja godine treba da se pokrene i misija Minsk grupe u regionu.

Sarksjan i Alijev, koji u Beču nisu izašli pred novinare, poslednji put su se sastali 2012. u Sočiju. Iako je od 1994. na snaži primirje između dve zemlje konflikt ove dve bivše republike SSSR-a oko spornog regiona još uvek nije bilo moguće rešiti.

Nadgorno Karabah pripada međunarodno pravno Azerbejdžanu, islamsko-tursko nastanjenoj zemlji, a u njemu žive hrišćanski Jermeni. Dva naroda su 1918. do 1920. vodili rat oko ovog regiona pre nego što je Moskva ponovo konsolidovala vlast na Južnom Kavkazu.

U konfliktu koji je, krajem sovjetske ere, 1988. ponovo izbio život je izgubilo oko 25.000 ljudi.

Od stupanja na snagu primirja maja 1994. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) pokušavala je bez uspeha da reši problem. U vreme izbijanja konflikta enklava je imala površinu od 4.400 kvadratnih kilometara sa oko 190.000 stanovnika, od kojih su 145.000 Jermeni. Od oko 40.000 Azerbejdžanaca većina je izbegla ili je proterana.

Decembra 1991. Jermeni su proglasili nezavisnost ove teritorije, nakon što je Azerbejdžan ukinuo njihovu autonomiju.