ИН4С

ИН4С портал

Јермак, човјек који је освојио Сибир

1 min read
Јермак се, међутим, није вратио. После извесног времена се смањио број људи у његовој дружини. Његови другови атамани су побијени. Са одредом од 50 војника Јермак је 6. августа 1585. године кренуо у извиђање. Татари су их напали на спавању. У том нападу је Јермак убијен. Малобројни преживели козаци су се вратили на руску територију.

Козачки атаман Јермак на челу своје војске, фото: "Getty Images"

Човек без прошлости

Непознати сликар, Јермаков портрет, 18. век, уље на платну.
Непознати сликар, Јермаков портрет, 18. вијек, уље на платну, фото: „Global Look Press“

А какав је био Јермак, први освајач Сибира? „Врло храбар, човјечан, знаменит и пун храбрости, мало спљоштеног лица са тамном брадом, средњег раста, снажно грађен, широких рамена“ – то је једини сачувани Јермаков опис који је саставио Семјон Ремезов (1642-1721) из Тобољска. Семјонов отац је познавао Јермакове саборце који су са њим освајали Сибир, и они су тако описали свога чувеног атамана. Али то је отприлике све што се зна о Јермаку. Чак се и његово право име још увијек доводи у питање, а не зна му се тачно ни место ни година рођења. Опште је мишљење да се родио негдје око 1532. године у Архангелској области.

ЛЕГЕНДА:

Стара уралска легенда гласи да је Јермак био чаробњак који је демоне држао као слуге: „Њих је користио када није имао довољно људи“.

ИСТИНА:

Руско предање је Јермаку приписало натприродне способности поштујући га због његових вјештина и његових сабораца, као и због чињенице да је са свега око 500 људи покорио Сибирски канат.

Кад се каже да је Јермак био козак, не мисли се на његову националност или мјесто рођења. Козаци су у 17. вијеку били људи који су бранили границе Русије, а нису били племићи нити су служили у армији.

Јермак је био искусни четовођа у Ливонском рату, у коме је предводио чету од стотину козака. Он је 1581-1582. бранио Псков и учествовао у неким другим биткама, да би 1582. завршио службу у војсци Московског цара и упутио се на исток према Уралу. Зашто?

Преко Урала у Сибир

Кан Кучум бежи из Кашлика. Илустрација из Ремезовљевог летописа, крај 17. века
Кан Кучум бежи из Кашлика. Илустрација из Ремезовљевог летописа, крај 17. вијека, фото: „Public domain“

Кан Кучум је 1563. убио сибирског кана Једигера и заузео његову земљу. Сибирски Татари су Кучума третирали као страног завојевача. Кучумова владавина је била окрутна и деспотска са много погубљења и тешких пореза. За разлику од Једигера, Кучум је одбио да плаћа данак Ивану Грозном.

Кучумова војска је често узнемиравала трговце из породице Строганов, који су се обогатили на производњи соли. Посједовали су неколико мајдана соли на Уралу. Кучумови Татари су нападали и пљачкали села породице Строганов и одводили Русе у ропство. Тада су Строганови унајмили Јермака и његову козачку дружину да им бране територију. Јермак је дошао са 540 козака и крајем 1582. кренуо у своје путовање из града Орела, који је био сједиште породице Строганов на Уралу.

Јермакови одреди су пловили у борбеним чамцима пуним муниције и провијанта. Кроз шуме су се пробијали крчећи пут секирама и носећи чамце на раменима. Ријечним путевима су брзо прешли Урал и ушли на територију Сибирског каната.

За све то вријеме су одбијали нападе Кучумове војске на челу са Маметкулом, Кучумовим синовцем и главним војсковођом. Јермакова дружина је била толико јака да је лако савладала лоше наоружане и споре Татаре. У бици на Чувашевом рту Татари су први пут у животу видели ватрено оружје и брзо су се разбежали у великом страху. Маметкул је једва умакао, а Кучум је морао да бежи из Кашлика, своје престонице.

Смрт победника

„Јермак осваја Сибир“, Василиј Суриков (1895), уље на платну.
„Јермак осваја Сибир“, Василиј Суриков (1895), уље на платну, фото: Јуриј Каплун, Спутњик

Често се истиче да је Иван Грозни сам послао Јермака да освоји Канат. Међутим, када је сазнао да је Јермак са својим одредима стварно заузео Сибирски канат, Иван Грозни се успаничио. Ливонски рат је још трајао и то не баш најбоље по Москву, те би евентуални рат против Кучума, који је могао избити услед Јермакових потеза, био један од најгорих могућих догађаја у том тренутку.

Цар Иван је написао Строганову писмо са захтјевом да одмах пошаље Јермака назад, али је тада Јермак већ заузео Кашлик и послао Ивану Грозном свог друга, атамана Ивана Кољца, да га обавијести о том подвигу. Сазнавши да је Кашлик заузет цар се ипак обрадовао Јермаковом успјеху, послао му награду и наредбу да се без одлагања врати кући!

ЛЕГЕНДА:

Када је сазнао да је Јермак освојио Сибир, Иван Грозни се орасположио и послао му два скупоцјена панцирна оклопа.

ИСТИНА:

Цар Иван IV јесте наградио Јермака, али му је послао новац и скупе „хаљине“, а не панцирни оклоп.

Јермак се, међутим, није вратио. После извесног времена се смањио број људи у његовој дружини. Његови другови атамани су побијени. Са одредом од 50 војника Јермак је 6. августа 1585. године кренуо у извиђање. Татари су их напали на спавању. У том нападу је Јермак убијен. Малобројни преживели козаци су се вратили на руску територију.

Јермакова смрт, 1584.
Јермакова смрт, 1584, фото: „Getty Images“

ЛЕГЕНДЕ О ЈЕРМАКОВОЈ СМРТИ:

1) Јермакову смрт је изазвао панцирни оклоп који му је послао Иван Грозни. У нападу Татара Јермак је почео да бјежи и покушао да доплива до чамца својих сабораца али га је тежак панцир одвукао на дно.

2) Неколико дана касније је татарски рибар пронашао Јермаково тијело у води. Сибирски Татари су се окупили да виде тијело окрутног атамана. Изболи су га копљима, а из њега је крв текла као да је живо. После тога Јермаково тијело није иструлило. Фасцинирани Татари су указали поштовање Јермаку као да је из владарског рода и сахранили га по свечаном обреду.

ИСТИНА:

Нису познате околности Јермакове смрти. Не зна се ни гдје му је гроб, ни да ли је уопште имао гроб.

Војску кана Кучума је 1598. коначно потукао руски војсковођа Андреј Војејков. Побијени су Кучумов брат, синови и унуци, а Кучум је успио да побјегне у степу. Није познато вријеме и мјесто његове смрти.

Извор: https://rs.rbth.com/istorija-rusije/87438-jermak-hrabri-osvajac-sibira

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *