Jednostavno — bez Trećeg odeljenja nema ni jednostavnog Trećeg puta

Piše: Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige

Kada su anđeli čuvali poredak: zašto nam je potrebna jednostavna državna struktura?

„Gde je jednostavno, tamo je stotinu anđela, a gde je komplikovano, tamo nema nijednog.“ — Starac Amvrosije Optinski

Početak avgusta je više od suvog kalendara. On nas podseća — rečju i savešću — na ključne momente u istoriji naroda, države i civilizacije. Na vreme kada je država imala oblik, poredak i duboko usađenu vertikalu vrednosti. Ovi datumi opominju da se zlo lako vraća kada se dobro zaboravi, i da se državnost brani ne samo puškom, već i disciplinom duha, organizacijom institucija i doslednošću u službi.
Jedan od tih primera je upravo Treće odeljenje Kancelarije Njegovog Imperatorskog Veličanstva, stvoreno 1826. godine posle dekabrističkog ustanka, kao organ duboke državne svesti i mehanizam prediktivne, preventivne zaštite države. Na čelu mu je bio grof Aleksandar Hristoforovič Benkendorf — ne samo oficir, već figura arhetipskog branioca suvereniteta, hladnog racionaliste, ali i čoveka duboke vere u poredak i dužnost.
On je znao da je država znanje. Da je moć — u tišini. I da sablja bez senke postaje pretnja samo sebi. Njegova služba nije galamila, nije dizala hajke — ona je videla u mraku.
Treće odeljenje nije bilo represivna fantazma — to je bio neumoljiv podsećaj na stvarnost, tiha garancija poretka u vremenu nemira. Njegov cilj nije bio da „kazni“, već da „zna“. Da zna ko čita šta, ko s kim ruča, ko šapuće opasne misli, ko potajno zamenjuje narod revolucijom, poredak haosom, a državu fantazijom.
Treće odeljenje nije bilo mehanizam straha već mehanizam pamćenja. Dok su drugi gradili utopije, oni su čuvali arhive. Dok su pesnici pevali o „novom svetu“, oni su gledali ko sprema dinamit. Treće odeljenje je štitilo strukturu. A bez strukture — nema slobode. Bez poretka — nema pravde. Bez nadzora — nema ni slobodne misli, već samo subverzija i anarhija.

Danas, u 21. veku, kada se nama nameće priča o „Trećem putu“, moramo biti iskreni: ne postoji Treći put bez duboke državne infrastrukture. Bez onoga što je nekada bilo Treće odeljenje — ne replika u institucionalnom smislu, već u moralnoj i političkoj funkciji.
Jer savremene pretnje nisu manje od nekadašnjih. Prestali su da nose noževe i dinamit — sada nose diskurs, univerzitetske titule, medijsku dominaciju i lažnu kulturnu nadmoć. Ali namera je ista: iznutra podrivanje, spolja potkopavanje.
Zato je Treći put moguć samo uz obnovu institucionalne i moralne vertikale. Bez strukture dubokog znanja, dubokog nadzora i dubokog poštovanja prema državi i njenom biću — mi smo samo statistička greška na tuđoj tabli geopolitike.

Jednostavnost nije suprotnost inteligenciji. Naprotiv — ona je njen vrhunac. Jednostavan čovek nije naivan: on je lojalan. On služi Bogu, državi, porodici — ne zato što ne ume da misli drugačije, već zato što zna šta je vredno.
Jednostavan poredak, jednostavna struktura i jednostavna misija — to je ono što je sačuvalo Svetu Rusiju i Svetu Srbiju. Dok su bili jednostavni — bili su jaki. Kada su počeli da „filozofiraju“, gubili su Cara, Boga i slobodu. Zato neka se čuje jasno: U veri — bez jeresi i samovolje, U državi — bez kompromisa sa neprijateljem,
U porodici — bez izopačenja, U politici — bez lukavih maskiranja. Jednostavan čovek nije slab. On je najjači. A tu gde su oni — anđeli stoje na straži.
I zato je danas naš zadatak jasan: Ponovo izgraditi Treće odeljenje — ne u obliku represije, već u obliku savesti. Ne kao strah, već kao duboku i stabilnu senku poretka. Bez toga, neće biti ni Trećeg puta. Tek tada će Srbija ponovo znati gde se nalaze njeni anđeli.