Jedan i petnaest

Piše: Želidrag Nikčević

Bilo bi pametno, kaže, da se vi Srbi u Crnoj Gori nekako bolje organizujete, da se politički objedinite. Imate, brate, mnogo stranaka, mnogo lidera.

Da, baš mnogo. I još, uz one stare, prije svakih izbora obavezno izroni i poneki novi, vrlo perspektivni srpski genije-ujedinitelj.

Pritom, najzanimljivija je činjenica da nikoga od ovih entuzijasta i njihovih pristalica uopšte ne zanimaju rezultati izbora. Jer bi u suprotnom slučaju svakako primijetili banalnu, sad već gotovo istorijsku zakonitost.

Da podsjetim zaboravne: u ovom našem 21. vijeku, JEDNA stranka konstantno dobija bar PETNAESTAK procenata srpskih glasova, a onih PETNAESTAK upornih lidera, na istim tim izborima – konstantno JEDAN procenat. (Pa dobro, dobro – 1,4%, da mi se Danilović ne naljuti.)

Vrlo komplikovana matematika! Drugi osnovne.

Ko bi se tu snašao? Kako iz čitave te gužve izvesti logičan zaključak?

Kažu da je Bertold Breht na pisaćem stolu držao figuru drvenog magarca, sa okačenim pedagoškim natpisom: „Čak i ti to moraš razumjeti!“

Nešto razmišljam, a da glavna izborna komisija svakom narednom ujedinitelju takav natpis preventivno okači na grudi junačke? Naravno, ćirilicom.

Nisam siguran da bi ih to pokolebalo, ali – bilo bi slikovito.

Možda bi onda i Srbi naslutili smisao zagonetne magareće poruke.