Јалова већина

Пише: Батрић Бабовић

Јалова већина је најшире значење свеопште ништавности. Почиње у медицини а завршава се у политици. Урологија је тајна над тајнама. Она са гинекологијом мајка је лијечења хуманих стерилитета. Дехуманизоване јаловости терапију налазе у политикама. Стерилитет у политици скупо се плаћа. Квантитет не рађа квалитет. До откривања урологије у политици остаје нада. Она умире послије сваке реализоване и нереализоване оплодње. Живи примјер јалове већине зове се Западни Балкан. Неплодностима никад краја! Мртво ткиво „хуманизама“ оживљава само у ревизионизмима давно затрпаних истина који су покривени историјским фалсификатима. Свијетом владају концерни јалових већина. Ко влада Црном Гором?

****

Артур Шопенхауер давно је написао да је мало људи на свијету склоно размишљању, али је свако склон да буде у праву. Зашто Црна Гора нема законе о Влади и Скупштини нико не даје одговоре. Зашто нема кадрове који би могли да буду алтернатива постојећој номенклатури? Закон и ред најспорије долазе. Колико их клијенти „урологија“ по имену политика желе показује петогодишња традиција и „актуелна супериорност“. А Дон као Дон. Ћути и гледа. Не онај тихи Дон.

****

Лијепо је рекао Леонардо да Винчи да ништа као шутња не јача ауторитет. Ларма живи у изобиљима гладних задешеника на новим задесима. Задесима по себе и народ. Револуција је изневјерена. Дисконтинуитет се није догодио. Неостварена транзиција тече. У ком правцу никоме није јасно.

****

Око је орган на коме се изливају сузе. Сузе долазе из срца а не из мозга. Опет из срца Леонарда да Винчија. Колико је закључених суза у срцима мајки, сестара, браће, синова и кћери за све нестале у акцијама система под велом тајни разних правила ћутања? Тајна вечера и Мона Лиза биле би микрон микрона, кад би генијални сликар могао да наслика тајне домицилног колекторског апарата који још увијек није у функцији. Служба службу мије а дружба дружбу крије. Јасно да не може бити јасније укључујући у причу глуве,нијеме и слијепе!

****

Вихори свих ратова непрекидно дувају у свим сферама црногорског друштва. Генерацијски јаз није уобличио и раздвојио орканске стране „црвених дувања“ и „лијевих скретања“. Све има свој смисао. Укључујући и програмирани бесмисао оживљавања једностраности и једноумља. Токови из 1945.дисконтунирано теку и даље. Још није створен апарат за гашења „црвених пожара“. За хуље су преостали једино патриотизам и клеветање неистомишљеника као самооправдање за сопствено бешчашће. Живот тече!

****

Антихрист царује. Нико нам није јавио.

****

Већина може све. Само ако хоће. Може више од учињеног. Може колико је обећала. Може све на људски и професионалан начин. Може и са „инсајдерима“ у својим редовима. Компактност је све. Све је таштина. Макар за сада. Можда и понешто што нико не жели да каже и призна.

****

Ехо свеобухватних изборних реформи показује да је политика једно велико предузеће са јасно подијељеним улогама и задацима. Све подсјећа на причу остарелог адвоката који је дуже од двије деценије решавао проблем међе двојице сусједа. Кад је млађани адвокат син преузео случај и ријешио га одмах настао је мук. Отац му је појаснио да је тај предмет њега школовао. Школује ли нас изборна реформа? Или нас свеобухватно гура у бездан? Сазнаћемо након парнице. Кад-тад.

****

Ћук је архетипска птица црногорских острашћених срца и централних нервних система. Кукавица је неправедно заузела пиједестал поезије и аутономије уметничког израза. Ћук је за перо јачи од свог ривала. Црна Гора је за нијансу можда црња од свог имена. Сама себи је довољна за ископ и искуп. У самогласнику је спас. Разлика је у једном слову. Збира одавно нема. Ни множења. Само се множе и сабирају диобе и дијељења. Благо нама.

****

Истина је да је у Црној Гори од оснивања вишестраначја деведесетих година прошлог вијека па до данашњег дана, све политичке процесе и универзалне људске вриједности описао сонет 66 генијалног Виљема Шекспира. Фибоначијев низ Шекспирових дијагноза и дан данас представља „конац“ који ријечима слика тмине и ведрине црногорске јаве. Драмама никад краја!

****

На памет ми често пада слика из давне 1998.године када је мој покојни тетак на врх остожета од сијена ставио слику са натписом „Истина“, сада већ одавно упокојеног предсједника Црне Горе. Он је вјеровао да су обојица покрадени на тим предсједничким изборима. Са војничком капом и звијездом петокраком пришао би подножју сијена, подигао главу и гласно узвикнуо: „Срећна нам побједа команданте Булатовићу“. Предавши рапорт спустио би десницу са чела и вратио је уз десну страну тијела. Момчило и Момир су на Небесима. Анкетни одбор је на земљи. Филм који тече из генерације у генерацију. Историјама на погледе унутарцрногорске збиље никад неће бити краја.

****

Ако неко не жели у Европску Унију нека то каже на референдуму. Ми јесмо Европа. Црногорци, Срби и остали који живе са нама. Наша браћа и комшије. Наши другови, кумови и пријатељи. Са истим или различитим националним предзнаком унутар исте породице, братства или племена. Сви са јаловим већинама од 1945-2025. Без снаге да то кажемо наглас. Европа нас зове. Добре и лоше. Искрене и лицемјерне. У коначном неодлучне, споре и јалове.

Путуј Европо и никад више не мисли на нас !

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: