Između rata i izdaje
Boško Kozarski
Piše: Boško Kozarski
Pred nama je vreme razrešenja, da ne kažem razgraničenja. Projekat „Velike Albanije“ je gotovo završen, a u poslednjoj fazi ostalo je da se definiše severna granica ovog zapadnog projekta.
Inicijalni cilj, odsecanje Srba od mora, odavno je ispunjen, a posebno začinjen preumljavanjem Crnogoraca koji kao nova nacija – montenegrini, vrše reviziju čak i nadgrobnih spomenika svojih očeva i dedova, dok je i zvanično najveći državni neprijatelj nekadašnje srpske Sparte, Matija Bećković.
Montenegrini postaše saveznici kosovskim separatistima, tako da ćemo unuke junaka sa Mojkovca imati sa obe strane dešavanja oko razgraničenja Srba i Albanaca. Dakle, ostalo je samo da se sporazumemo šta ćemo izgubiti, a spominje se otuđenje Dečana i Arhangela, čitavog Hvosna, Gazimestana, Gračanice, a za uzvrat dobićemo mir, mir od kakvog se moramo braniti.
S druge strane, miriše na to da bismo se sasvim obradovali odbrani i očuvanju u sistemu Republike Srbije dela Raške, posebno onog koji danas nazivamo „sever Kosova“, svesni svoje vojne i međunarodne pozicije u ovom trenutku.
Lokalno gledano, okruženi smo (ne)prijateljima koji redom imaju nacionalne pretenzije nad nekim delom naše teritorije. Treba li da podsećam na Hrvate, Bugare, Mađare, pa i Rumune? Budimo realni, stanje je neodrživo, samo varnica nedostaje da balkansko bure baruta nanovo postane svetska tema broj jedan.
Paradoksalno, u celoj ovoj situaciji mi otvaramo poglavlja za ulaz u Evropsku uniju, koja se vidno raspada po globalizacijskim šavovima, stvarajući šančeve nacionalnih podela. Kroz sve šupljine našeg državnog integriteta i suvereniteta navire masa vojno sposobnih migranata kojima „Makereški sporazum“ u džep stavlja nevidljivi diplomatski pasoš.
Medijima sledi obuka o stručnom ignorisanju njihovih incidenata kako bi im se olakšala adaptacija koja će se nakon neuspeha pretvoriti u privikavanje starosedelaca na novi kućni red u skladu sa potrebama novodoseljenih. Da se vratimo na naslov, tj. razgraničeni prostor u kome se munjevito i svakodnevno istrčavamo s kraja na kraj svih opcija i odluka.
Ukoliko analiziramo sve okolnosti, jasno nam je da je će teško biti pronaći strategiju koja neće odvesti u neku od krajnosti, u rat ili u izdaju svih nacionalnih, ljudskih i moralnih principa i ideala. Za svakog pravoslavnog Srbina dvoumljenja nema, jer kako se možemo istovremeno pokloniti svetom knezu u Ravanici, a s druge strane pregovarati o obrazu.
Istorija nas uči da je razgraničenje sa Albancima poželjno, ali ne u dolini Ibra, već preko Prokletija, a za to je neophodno sačekati da se Jenkiji pozabave nekim drugim dvorištem.
Ljudi uvek kažu ne može da bude gore, ali uvek može da bude mnogo gore, a to mnogo gore Srbiju čeka ako nastavi da ignoriše štetu koju Vučić pravi čega god se dotakne.
Šiptari uzimaju imovinu, prave vojsku, u neko doba će da otcepe južne opštine sa svojim većinskim stanovništvom. Sever je varnica koja samo što nije buknula.
Muslimani u Raškoj oblasti čekaju na mig da se i oni otcepe. Muslimani uvode ISIL i spremaju se za džihad?
Migranti svaki čas mogu da nagrnu u Srbiju.
Hrvati se naoružavaju.
Čak i Crnogorci su napravili oklopno vozilo?
Mađari daju pasoše stanovnicima Vojvodine da bi jednog dana mogli i oni da otmu šta smatraju da je njihovo.
Rumuni prisvajaju Vlahe itd.
Digla se i ala i vrana, a mi imamo nesposobnog manipulanta koji je zaveo diktaturu
u Srbiji, a jedino što zna, to je da radi šta mu se naredi.
Biće još više represije i bahatosti prema Srbima i snishodljivosti prema strancima, Šiptarima, Hrvatima i Muslimanima.
Izdaju već gledamo, bojim se da ćemo i nastupajući konflikt sa Šiptarima (NATO), vrlo skoro.
Ratovi su u zadnjih dvije ili tri decenije izračunati i izbalansirani do u detalje, koliko će koštati, koliko će se zaraditi, ko će zaraditi i ko će platiti. Sve se zna. Jedino se ne računaju mrtvi, oni su kolateralna šteta.
I šta da radimo, legendo? Da podržavamo opoziciju u Srbiji, da šetamo u neki novi 5.oktobar, zajedno sa Natašom Kandić, Čedom Jovanovićem i Sergejem Trifunovićem. Da se ujedinimo sa „gradžanima“ u Montenegru, koji nisu kao DPS, iz interesa par lopova, već iskreni ideološki fašisti (samo što oni to drugačije zovu).
Srbe ne ostavlja istorijska bolest, bratska nesloga i satanski duh pobune protiv vlasti. Dok se kurvaju, drogiraju, ubijaju nerođenu djecu, bleje za rok koncertima i elitnim prostitutkama, Srbi hoće da se svađaju sa Bogom… Stradaćemo.