Izložba radova Mome Kapora

Dan opštine Vračar obeležen je izložbom slika i crteža Mome Kapora „Halo Beograd“. Izložba, otvorena u ponedeljak veče u galeriji Opštine, ima dve celine – ulja i crteže na kojima su portreti znamenitih ličnosti.

Otvarajući izložbu, slikar Miloš Šobajić se prisetio da mu je Kapor početkom osamdesetih otvorio izložbu u Herceg Novom, a da on nije bio prisutan.

„Danas, evo, ja otvaram Mominu izložbu, sada u njegovom odsustvu, znajući sigurno da je on ovde sa nama. To je izvesno, pošto svaki slikar večno stoji na mrtvoj straži pored svoje slike, dok je mi gledamo“, rekao je Šobajić.

„Momini radovi izazivaju osmeh na licu posmatrača, sličan onom večnom Kaporovom osmehu. Njegovi crteži to potvrđuju jer sa njih zrači vedrina, lepršavi duh, ali i jedna doza sete, bolje reći nostalgije, koja je toliko bučna i bolna u celokupnom Kaporovom delu, književnom pa i likovnom. Momo je crtao ono čemu je pisao, a pisao je ono što je crtao.“

Šobajić je istakao da mu je Kapor uvek rado pričao o tome šta crta, a baš nikada o čemu piše:

„Možda je to osobina svih dobri, pisaca da ne žele da pričaju o tome šta pišu. Kad pitam Matiju Bećkovića šta sad piše, odgovara mi: „Baš ništa, a eto kad svi pišu i ja ponekad da nešto napišem.“ Kad pitam Petra Handkea šta piše, odgovara mi: „Šta te se tiče!“ A mi slikari odmah sve priznamo i bez ikakve prinude. Tako meni slikar Momo kaže: „Šobaja, dođi brzo da vidiš, crtam nešto fantastično.“ Ja ga pitam šta piše, a on mi odgovara: „Baš ništa“. Pretpostavljam da je Momo crtao danju, a noću pisao. O crtanju je pričao na sav glas, a o pisanju ćutao. Momo crtač i Momo pisac su jedan isti čovek koji govori o nostalgiji preko dva različita medija.“

O želji opštine Vračar da sačuva uspomenu na poznatog srpskog umetnika govorio je predsednik opštine Branimir Kuzmanović. Kapor je sa devet godina došao iz Sarajeva, gde je rođen, u Beograd, na Neimar na Vračaru. Poslednjih petnaest godina svog života proveo je upravo na ovoj beogradskoj opštini.

„Na Kaporovim radovima su predstavljeni motivi Ade, građanskog društva, vrteški i portreti znamenitih ličnosti koje su vezane za Beograd. Ideja izložbe je da podseti da su na Vračaru živeli i stvarali najznačajniji stvaraoci u našoj kulturi i nauci, da njihovo delo zaista jeste deo našeg kulturnog nasleđa i našeg identiteta“, rekla je Ljiljana Kapor, direktorka Zadužbine „Momo Kapor“.

Voleo život i ljude

Šobajić je rekao da se dok gleda Kaporove crteže oseća kao njegov junak iz romana, koji jednog letnjeg dana skoči sa stene u Jadran, a kad izroni biva zapanjen drugačijim mirisima, bojama i ukusima svega oko njega, pošto je izronio 30 godina ranije, u njegovu mladost.

„Momo je bio daleko veći, daleko bogatiji i talentovaniji od onog što bi danas nazvali, multimedijalni umetnik, i zato ga volim. On je voleo život i ljude, divio se umetnosti uopšte i svu tu njegovu lepotu nam je ostavio.“