Изложба предмета из заоставштине Карађорђевића и Обреновића

Међу одабраним експонатима историјским значајем се, пре свих, издвајају инсигније краља Петра Првог Карађорђевића

Данас у 17 часова у Историјском музеју Србије биће отворена изложба „Чекајући сталну поставку”. Уз напомену да ће за посетиоце она бити доступна од сутра, важно је нагласити да је реч о важној годишњици – години у којој се обележава 60 лета од оснивања овог музеја па није изненађење што ће пред публику бити изнето оно највредније из збирки, предмети из заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић. Испред улаза у зграду све који дођу дочекиваће и реплике манастира Раваница и Грачаница, (захваљујући породици Стајковац). Др Душица Бојић, директорка ове установе, уједно и једна од ауторки изложбене концепције, уз Слађану Бојковић и Тијану Јовановић Чешку (дизајн је осмислила кустоскиња Изабела Мартинов Томовић, док су у припреми и реализацији учествовали остали кустоси музеја), за наш лист прича о детаљима који нас очекују унутар здања на Тргу Николе Пашића 11, као и о пресељењу у нову зграду, у објекат некадашње престоничке железничке станице, али и о плановима за ову годину.

Шта ће на овој поставци бити приказано, шта посебно треба истаћи?

Изложбу отварамо под овим називом очекујући свој нови простор у којем ћемо моћи да имамо и сталну поставку. Ова изложба конципирана је ревијално, тако да даје увид у поједине целине будуће сталне поставке – у централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић, а у остатку средишњег простора представљени су период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, Косовски бој, као и период српске деспотовине. Међу бројним оригиналним експонатима, углавном личним владарским предметима, историјским значајем се, пре свих, издвајају инсигније краља Петра Првог Карађорђевића – круна, шар, жезло, копча за плашт и крунидбени плашт од венецијанског плиша и свиле оивичен хермелином, који нису могли да се виде десетак година, и једина сачувана српска круна, изливена од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа, по нацрту професора Михаила Валтровића, у чувеној радионици браће Фализ у Паризу. У простору намењеном средњем веку налазе се копије фресака, иконе, реплика штапа Светога Саве, који се налази у Милешеви, а премијерно су представљене и идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки, које су ручно рађене старим техникама на основу сачуваних писаних извора и фресака из манастира Лесново, Манасија, Студеница и Сопоћани, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима. Посетиоци ће моћи да виде реконструкције круна цара Душана, краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића, круне царице Јелене, круне Јелене Анђел, у народу познате као Анжујске, као и реконструкције одежди Михаила Првог Војисављевића, односно Милутина и Драгутина из периода детињства. Ту су и оригинална платна Арсенија Петровића, Ђорђа Теодоровића, Стевана Тодоровића, Уроша Кнежевића, Паје Јовановића, Уроша Предића и других изврсних уметника.

Колико артефаката музеј поседује, у колико збирки су подељени и кад су могли последњи пут да се виде у већем обиму?

Праву сталну поставку нашег музеја публика није имала прилику да види никада. За свих ових 60 година постојања нисмо добили зграду идентитета, наше изложбе смо приказивали у САНУ или Народном музеју Србије, али многи то међу посетиоцима нису у потпуности перцеповали као наше изложбе, осим љубитеља и познавалаца. Први пут сада показујемо овако сложену изложбу, али то није ни део онога што имамо. Још увек радимо базу података, за сада имамо око 45.000 регистрованих артефаката, подељених у 24 збирке и четири фонда. Ми смо, иначе, једини републички комплексни музеј, а то значи да смо матични у држави за збирку оружја, униформи, разгледница, фотографија, печата… Имамо изузетну музичку, археолошку и етнографску збирку, имамо и колекцију костима од 19. века до савременог периода.

Постоји ли осмишљена концепција сталне поставке која би једног дана требало да сачека публику у новом простору који је музеју додељен?

Наравно, она је до детаља испланирана и ми смо што се тога тиче спремни, имамо урађен музеолошки пројекат. Та стална поставка ће приказати прошлост ових простора од неолита до краја 20. века, с тим што најмање предмета имамо из периода од 1941. па до осамдесетих година прошлог века јер то покрива детаљно Музеј Југославије. Сходно временском опсегу који ће покривати, она ће бити врло комплексна. И наши стручни спољни сарадници су изузетни, они су нам били изнимно важни и за сталну поставку, за коју су писали елаборате, и за ову сада изложбу која је, у неку руку, припремна. Ту су професорка Смиља Марјановић Душанић и академик Драган Војводић, потом професор Виктор Савић, Предраг Коматина, Марко Алексић, Нина Глибетић, Марко Савић, Марко Тодоровић, Јелена Стокућа са својим тимом, Горан Ристовић Покимица, Јасминка Бркановић, Симон и Марсел Чивљак…

У којој је тренутно фази пресељење у нову зграду?

Обнова зграде не може да почне док се не заврши пројектна документација, а њу је закочила администрација. И ту се стоји. Не можемо да дамо тачну пројекцију када ће тачно доћи до нашег пресељења, ја сам мислила да ће се у највећој мери то десити до краја 2023, али то је сада неизвесно.

Који су још изложбени планови за ову годину у очекивању те селидбе?

Ова изложба ће трајати све док музеј не буде у новом, репрезентативном простору, и у наредном периоду биће обогаћивана новим реконструкцијама круна и других инсигнија, које су у процесу израде, тако да ће се пред посетиоцима наћи и круне краља Михаила Првог Војисављевића, краљице Симониде, краља Твртка Првог Котроманића и деспота Ђурађа Бранковића. Пред новогодишње празнике у галерији овог нашег садашњег простора угостићемо и поставку „Војнички родослов” из Народног музеја у Бањалуци, у виду екстензије за ову изложбу када говоримо о периоду средњег века.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: