Из Океана
илустрација
Из океана што се ваља,
из масе, дође ми тихо једна кап
и шапну:
Волим те, умрећу брзо
дуг сам прешла пут само да те видим, додирем,
јер нисам могла да умрем а да те не видим,
јер плашила сам се да бих те после могла изгубити.
Сад кад смо се срели, видели, безбедни смо;
Мирно се врати у океан љубави моја;
И ја сам, љубави моја, део тог океана,
нисмо ми баш толико раздвојени.
Гледај велико кружење, спојеност свега, како је савршено!
А мене, тебе, деодољиво море раздвојиће,
носиће на у различитим правцима,
али нас ипак неће носити тамо заувек.
Стрпи се – само мало – и знај да поздрављам ваздух, океан и земљу,
сваког дана у залазак сунца, за тебе љубиви моја.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
