Из ниђе у нигде
1 min read
Волео бих да овај запис читате кад мркне и у Мркама.
Ако једне мрачне ноћи неки путник намерник крене из нигде у ниђе. Нема сумње да је идеални пут из нигде у ниђе немогуће пронаћи. Затичемо скврченог путника са штапом на утрини макадамској у Мркама.
Којипут путник ће питати шта значе Мрке. Или је то нешто сувише засенчено, осенчено, тамно, тавно, или је, пак, извесни терен за однос помеђу животиња. Мрке – игралишта животиња. Подноћ, на раскрсници Мрка затичемо и двије старе ауто гуме.
Једном су у Мркама видели човека како чита на коњу. Следећи текст – читач на коњу требало би да стигне на крај бајке, или каквог епа, у најбољем случају недоспева, али, авај, скврчени путник на сипљивој раги, неће стићи ни до Муртовине. Такав је био пут који однегде пролази и кроз Мрке.
Паралелно са текстом – паралелно и са изградњом ауто-пута – треба порадити и на сателитској навигацији, одн. уређају за навигацију, а пре икакве паралеле, уцртати, одн. уписати Мрке у мапе. Надамо се да нећете дангубити, и да је Матешево уписано. Али не заобилазите ни Муртовину.
Стигли сте у Мрке. Прикочили. Зауставили голф двојку. Зауставили крш. Укључили секретарицу – снимљени женски гласић – који с неверицом изговара: … Мрке. Секретарици смета зубни мост, и зато шшшишшшти. А кад зашшшишшште Мрке, и пругаста фанел пиџама претвара се у робијашки комбинезон. Али, полако, убаците у прву, и покрените крш. (Ја и голф ево двадесет година делимо сваку муку). Сад и мотор шишти. Настаје опште шииишшштааање…. Тоталне сметње на сателитским и земаљским везама. Тако би требало и завршти онај суморни есеј.
Mrke i Murtovina, a nisu ni Meterize bogzna kako elegicne!