Из Чикага моји: Какве везе имају нови папа и српски пасош?
1 min read
Историја се пише великим словима, а овога пута – и са мало чикашког нагласка. Новоизабрани папа, Лав XIV први је у историји поглавар Католичке цркве који долази из Чикага, града у коме су, уз небодере, порасле и многе четничке браде.
За оне који су умјели да чују, један спрски држављанин је мјесецима уназад најављивао оно што ће се збити у априлу на мај 2025.
Док је свијет са нестрпљењем гледао ка димњаку Сикстинске капеле, ишчекујући бијели дим као симбол новог поглавља историје, паралелно се посвуда на екранима одвијао још један изборни процес — фиктивна конклава у истоименом филму Едварда Бергера, са Ралфом Фајнсом у главној улози.
Филм, који је драматизовано приказао унутрашње борбе и политичке игре унутар кардиналског колегијума, изазвао је велику пажњу широм свијета, постављајући питања о утицају модерне умјетности на институције старе више од миленијума. Ништа није изгледало случајно: од избора тема до премијере филма која је готово симболично претходила стварним догађајима у Ватикану.
Историја ће, вјероватно, једног дана забиљежити тврдње да су управо визије са филмског платна инспирисале стварне кардинале приликом избора новог папе.
Срећом, живот није у потпуности подлегао диктату умјетности – избјегнут је Дантеов пакао у којем би амбиције прогутале светост, како то у филму и каже лик Белинија, који је до краја једина нада традиционалном Ватикану. Који у финалној, наизглед побједи, ипак бива поражен.
Истини за вољу – нови папа нема материцу. Тиме смо већ направили корак даље од сценарија приказаног у филму.
Какве све то везе има са нама?
У филму “Конклава”, жито од кукоља раздваја управо Ралф Фајнс – српски држављанин од 2017. године и један од најбољих савремених глумаца.
Ритуално понављање сцена у филму као да нас је уводило у стварност коју смо дочекали — избор новог папе, догађај који се не дешава често, али остаје дубоко урезан у историју.
