Ивановић: Улазак у НАТО само би додатно подијелио већ ионако подијељену Црну Гору

Секретар Изборног савјета СНП-а и потпуковник у пензији Бранислав Ивановић учествовао је на округлом столу “Перспективе Црне Горе као чланице НАТО”. Он је био једини говорник на том скупу који се противио пуноправном чланству наше земље у НАТО војни савез.

Говор господина Ивановића преносимо у цјелини.

Упркос огромном противљењу грађана Црне Горе, циљ уласка у НАТО војни савез високо је на лествици државних приоритета. Многи разлози се саопштавају као образложење важности овог “стратешког циља” и ја ћу их овдје навести, притом дајући контрааргументе за сваки од њих.

Они се дијеле у 4 области: економску, геополитичку, сигурносну и људску. Овако сам их распоредио, сматрајући да је њихова важност управо тако распоређена.

Као први разлог наводе: “НАТО савез нема само и једино војну, већ снажну политичку и економску компоненту, и у НАТО улази друштво у цјелини, а не само оружане снаге”.

Из овога произилази да је за наш улазак важнија потенцијална економска добит, него сав војни учинак, што звучи добро. Ипак, никада се не наводи конкретан економски бољитак, већ се наводе формулације типа – “чланство у НАТО дефинитивно повећава интересовање страних инвеститора за улагања”. Иста интерпретација чује се са више адреса.

Такође се често чује и следеће: “Учешћем у колективном систему безбједности, какав је НАТО, непосредно се обезбеђује политичка стабилност и подстиче економски просперитет државе”.

Суштина ових аргумената састоји се у томе да потенцијалне инвеститоре одбија тренутни статус Црне Горе, који би се неизмјерно поправио уласком у НАТО војни савез.

Имајући у виду економску крузу у којој се већ дуже Црна Гора налази, ово би, наводно, могло бити крунски доказ због чега треба одбацити сваки анимозитет према Алијанси. Али, ова теза једноставно није тачна. Страни инвеститори не питају за чланство у војним савезима, него питају за транспарентност администрације, пореску политику, економску климу и сл. Учешће државе (војске) у НАТО ништа не значи правом бизнисмену.

Код нас су већ ушли велики инвеститори, као што је Деутцхе Телецом, иако тада нијесмо били ни члан Партнерства за мир, из простог разлога што им се исплатило да приватизују наш Телеком. Лако се може закључити да директног економског бољитка од уласка у НАТО савез нема.

Оно што нам пропагатори уласка у НАТО заборављају рећи, или недовољно наглашавају, то је да сам улазак у тај војни савез и те како кошта. По реорганизацији и професонализацији Војска Црне Горе требало би да броји око 2.200 људи. Сви они морају да добију наоружање и опрему по НАТО стандардима. Оно се производи у НАТО земљама, и та евентуална набавка и те како ће да кошта. То значи хиљаде нових пушака, пиштоља, панцира, шлемова, одјеће, обуће, средстава везе, авиона, хеликоптера, бродова, средстава заштите, борбених и неборбених возила…

При том је то наоружање – опрема десетоструко скупље од опреме коју смо до сада набављали. На примјер авион “Еурофигхтер” кошта 65 милиона долара, док његов руски пандам СУ-35 кошта 40 милиона. Ваздухопловни стручњаци сагласни су да је СУ-35 и бољи и напреднији авион.

Дакле, не само да улазак ВЦГ у НАТО не постиче економски раст, него ће довести до нових трошкова и несумњиво нових задуживања које Црна Гора једноставно не може да поднесе. Прихватање НАТО-а, заоштравање према Русији, може бити погубније за економију Црне Горе, него сви бенифити које ова милитаристичка прича може да донесе.

Економски закључак је јасан Црна Гора, односно ВЦГ – не у НАТО.

Сада долазимо до геополитичког разлога.

Сјеверноатлантски савез основан је 1949. године у једно другачијем времену. Разлог је био опонирање земљама Варшавског уговора, прије свега СССР-у.

Након 1989. године и пада Берлинског зида, урушава се Варшавски уговор те основни циљ постојања НАТО савеза престаје да важи. Према компетентним аналитичарима и самог НАТО-а, савез опстаје да би се опонирало Русији и Кини. Дакле, на нама је да одлучимо да ли желимо да будемо дио сукоба те двије силе (и њихових савезника) и тиме урушимо не само геополитичку, већ и економску позицију, имајући у виду да се ради о државама које су са највећим привредним растом на свијету, те стога имају највећу могућност инвестирања на нашим просторима.

Улазак Црне Горе у НАТО пакт значи да једна генерација ислужених политичара одузима суверенитет будућим генерацијама, јер и својом одлуком о прикључењу НАТО везују за један друштвено-економски поредак, и за један тип спољне политике.

Позив НАТО-а Црној Гори очито нема никакве везе са могућим војним доприносом Црне Горе, земље са 650.000 људи и оружаним снагама од 2.200 људи, већ је то геостратегијски корак, имајући у виду повољан географски положај наше земље на Јадранском мору.

Уз Словенију, Хрватску и Албанију (и Италију као дугогодишњу чланицу) укључивање Црне Горе претвара Јадранско море у приватни базен НАТО.

Остају нам безбједносни разлози, ко нам и зашто пријети. Треба ли рећи да нам Русија и Кина не пријете, те нема разлога за улазак у НАТО да бих се од њих заштитили.

Други могући проблем је тероризам. Сам улазак у НАТО могао би нам направити медвеђу услугу и да нам терористичке ћелије (Ал Каида, ИСИЛ) као своју мету узму војне и цивилне објекте у Црној Гори. Чак и симболично учешће припадника ВЦГ у мисијама НАТО широм свијета могло имати несагледиве последице. Да ли су интереси Црне Горе угрожени у Авганистану, Сирији, Либији, Ираку, Малију, Ниберији…

Пријети ли нам опасност од сусједа? Готово половина сусједа су чланице НАТО, те нам од њих не пријети опасност. БиХ нам не пријети, Србија још мање. Може ли 30 црногорских војника било шта промијенити у Авганистану, или било ком милитаризованом губилишту. Наравно да не, осим што су тиме оштећени црногорски грађани, како они што су од потрошеног новца могли градити дечје вртиће, школе, болнице, тако и сами војници који буду упућени на ратиште, гдје доживљавају психо-физичке трауме, а онда се тако траматизовани враћају у друштво, које нема могућности да о њима брине на хуман и савјестан начин.

СНП је гласала против учешћа црногорских војника у војним мисијама и сматрамо да Војску Црне Горе није потребно ангажовати у тим операцијама. Црна Гора треба да брине о својим војницима и њиховом животном стандарду, а не о свом “утицају на свјетски мир и стабилност” и “усвајање НАТО стандарда”.

У протеклих пет година за учешће у међународним мисијама и операцијама потрошено је 14 милиона еура, а Министарство одбране ће у 2016. години у ту сврху потрошити још 1.300.000 еура. Истовремено, глас представника ВЦГ у Штабу НАТО чуо би се колико “шапат у олуји”. Црногорска војска је феномен и у свјетским оквирима, јер има више старјешина него војника.

Остају само потенцијални људски разлози. Изузев потенцијалне англофилије, германофилије, или екстремне русофобије, не видим људски разлог за улазак у НАТО. Зар није природно за бројчано мале народе да теже пацифизму, миру, разоружању, дакле свему чему НАТО не тежи. Осим тога, ми смо у историји имали прилику да видимо како је бити окупиран од стране моћних и јачих, те би овим себе претворили у окупаторе и силеџије, по први пут у својој историји.

Можемо ли заборавити убијену дјецу на мосту у Мурини, које је убио пилот НАТО са именом и презименом, гађајући мету – мост, коју је претходно неко означио, такође са именом и презименом. Зар можемо ући у савез са онима који такве ствари називају грешком.

Тиме би Црна Гора своју безбједност и безбједност својих грађана ставила у руке другим субјектима, који се налазе ван граница наше земље. Нема академског и теоретског војног сврставања. Оно је увијек конкретно и против некога, оно је данас против Русије и има изразито анти-руску црту. Улазак Црне Горе био би данас народски речено као “одлазак у четнике 1945. године”.

Улазак у НАТО само би додатно подијелио већ ионако подијељену Црну Гору. Ту чињеницу треба да узму у обзир амбасадори НАТО земаља и лобисти, када на овај или онај начин покушавају да спинују црногорско јавно мнење око бенефита уласка у НАТО.

Одржавање референдума о евентуалном уласку у НАТО је цондитио сине qуа нон праведног и демократског разрјешења.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: