Запослени су мање активни и већа је вјероватноћа да ће правити грешке током поподнева и петком. У ствари, петак после подне биљежи најнижу тачку продуктивности запослених, показују резултати студије коју су спровели амерички стручњаци.
Док су бројне студије проучавале продуктивност радника уз употребу метода као што су дневници или анкете које су запослени водили и попуњавали сами, и процјене њиховог учинка.
Све ове методе су субјективне. На њих могу утицати предрасуде и расположење или се људи погрешно сјећају онога што су радили.
Умјесто тога, истраживачи Универзитета А&М у Тексасу ослањали су се на неинвазивне и објективне метрике коришћења рачунара као што је брзина куцања.
Истраживачи су проучили овакве податке прикупљене од скоро 800 запослених у великој енергетској компанији у Тексасу. Анализа је спроведена у периоду од двије године од 1. јануара 2017. до 31. децембра 2018. године. Затим су упоређивани подаци добијени у односу на доба дана, као и различитих дана у недјељи.
Истраживачи су бирали учеснике који су били на различитим пословним позицијама, од администратора до инжењера.
Утврдили су да је средња вриједност укупног броја откуцаних ријечи била 427 у понедјељак. Овај број порастао би за 3,45 одсто у уторак и остао релативно непромијењен до четвртка. Међутим, највећа промјена услиједила би у петак – пад од 19,1 одсто.
Осим тога, људи су правили знатно више грешака у куцању током послеподнева него ујутру, и то током свих дана у недјељи, а посебно петком после подне.
Стручњаци тексаског универзитета истичу да су резултати њиховог истраживања важни и сугеришу да би менаџери могли да преиспитају постојеће планове рада како би се рад усмјерио на најпродуктивније дане у радној недјељи.
Од маја, око 60 одсто радника са пуним радним временом у САД радило је искључиво у просторијама предузећа. Остатак је радио на даљину или је имао хибридни систем рада, показале су анкете.
Флексибилност у организацији рада, као што је хибридни рад или четвородневна радна недјеља, могли би да помогну у ублажавању негативних ефеката дугих радних недјеља и да побољшају продуктивност запослених, кажу истраживачи.
Раније студије утврдиле су да рад на даљину смањује стрес и пружа запосленима већу контролу над њиховим радним распоредом, што помаже у смањењу менталног умора и прегоријевања на послу и повећава задовољство послом.
Рад на даљину, такође, има еколошке предности јер смањује емисију угљен-диоксида, загађење и потрошњу горива.
– Такав начин рада омогућава запосленима да више времена проводе са својим породицама, а такође им оставља више времена за вјежбање и слободне активности, за које се показало да побољшавају и физичко и ментално здравље – каже Марк Бенден, шеф Одсјека за заштиту животне средине и здравља на раду.
Међутим, ова студија има неколико недостатака. Подаци су прикупљени од запослених само у једној великој енергетској компанији и могуће је да резултати не важе у другим радним дјелатностима.
Такође, друге активности које нису описане у студији, попут присуства састанцима петком или прављење плана рада за наредну седмицу, могле би да утичу на флуктуацију продуктивности.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
