Историја „Тврђаве куге“: Мјесто гдје су се научници борили против смрти (ВИДЕО)
1 min read
"Тврђава куе"; фото: yandex.ru
У финском заливу, између Санкт Петербурга и Кронштата, налази се утвђење које је добило назив по руском цару Александру Првом. Тврђава је саграђена на вјештачком острву 1845. године, са циљем заштите царства и прије свега тадашње престонице – Санкт Петербурга.
Вјештачко острво на којем је саграђена тврђава је направљено тако што је низ греда забијено на дно како би „држали“ базу која је направљена од бетона, пијеска и слојева гранита.
Током своје бурне историје тврђава је била морнарички извиднички пункт, мјесто за одлагање шута, грумена угљеника и других материјала, средиште илегалне рејв и техно културе и журки али и, вјероватно најзанимљивије, мјесто гдје су се истраживале заразне болести и гдје је откривена вакцина против куге.
Комплекс се састоји од главне зграде с централним тргом. У елиптичну грађевину од три спрата је могло да стане 1.000 војника, а било је смјештено и сто топова. Иако је тврђава на одличној позицији за одбрану града, никада није била у директној борби.
Управо зато што се није „исказала“ као корисна војна фортификација, одмах је ушла у ужи избор за мјесто гдје би могли да се смјесте истраживачки центар и лабораторије.
Крајем 19. вијека љекар Александар Јерсин је открио патоген куге (1884), а руска влада је одмах оформила специјалну комисију за превенцију ширења болести и научни тим који ће се бавити „бактериологијом“.
