• Издвојено

Реституција: Још један доказ ко­руп­тив­них рад­њи вла­сти (ФОТО)

1 min read

9 година ‎ ИН4С

илустрација

Један број државних функционера и њима блиских особа (566 предмета) били су „по кратком поступку” обештећени, док је истовремено многим грађанима то право ускраћено – наводи Иницијативни одбор Ини­ци­ја­тив­ни од­бор за пра­вед­ну ре­сти­ту­ци­ју упу­тио је цир­ку­лар­но пи­смо оп­штин­ским од­бо­ри­ма за ре­сти­ту­ци­ју, на­кон са­стан­ка ко­ји је у Ул­ци­њу одр­жан 28. ма­ја, на ини­ци­ја­ти­ву чла­но­ва тог од­бо­ра Ла­тиф Го­ра­на, Ве­се­ли­на Уско­ко­ви­ћа и Жив­ка Пе­ко­ви­ћа.

„За про­мје­ну од­но­са пре­ма ре­сти­ту­ци­ји нео­п­ход­на је но­ва за­кон­ска и под­за­кон­ска ре­гу­ла­ти­ва, ка­ко у сми­слу по­ста­вља­ња дру­га­чи­јег прав­ног окви­ра та­ко и у сми­слу ње­го­ве им­пле­мен­та­ци­је“, на­ве­ли су из Ини­ци­ја­тив­ног од­бо­ра.

Пред­ла­жу да се у што кра­ћем ро­ку фор­ми­ра НВО удру­же­ње за пра­вед­ну ре­сти­ту­ци­ју, са сје­ди­штем у Под­го­ри­ци, да се фор­ми­ра од­бор удру­же­ња од нај­ви­ше де­вет чла­но­ва, од ко­јих ће се­дам би­ра­ти оп­штин­ски од­бо­ри, а да два чла­на бу­ду из ре­до­ва бив­ших вла­сни­ка, или струч­ња­ка. Од­бо­ри ко­ји при­хва­та­ју ту ини­ци­ја­ти­ву оба­ве­зни су да нај­да­ље до 20. ју­ла Ини­ци­ја­тив­ном од­бо­ру до­ста­ве име иза­бра­ног чла­на и у пи­сме­ној фор­ми, као и пред­ло­ге и су­ге­сти­је за план ра­да. Удру­же­ње ће у кон­так­ти­ма са ор­га­ни­ма вла­сти и пред­став­ни­ци­ма ЕУ за­сту­па­ти ста­во­ве и ин­те­ре­се бив­ших вла­сни­ка у по­ступ­ку ре­сти­ту­ци­је.

„Нај­а­трак­тив­ни­је и нај­вред­ни­је ло­ка­ци­је су пред­мет ко­руп­тив­них рад­њи вла­сти. По­себ­но су дра­стич­ни слу­ча­је­ви узур­па­ци­је вла­снич­ких пра­ва ко­ја су ве­за­на за Ја­дран­ски са­јам и Ка­ме­но­во у Бу­дви, Бу­ља­ри­цу у Ба­ру, Вал­да­нос у Ул­ци­њу, гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште у око­ли­ни хра­ма и бив­ших фа­бри­ка „Ра­до­је Да­кић, „Мар­ко Ра­до­вић” и Ду­ван­ског ком­би­на­та у Под­го­ри­ци, као и у за­ле­ђу Хер­цег Но­вог. По­ред то­га, ћу­та­ње и спо­рост су­до­ва у ве­зи са спо­ро­ви­ма ве­за­ним за за­хтје­ве за по­вра­ћај је у су­прот­но­сти са пра­вом на пра­вич­но су­ђе­ње у ра­зум­ном ро­ку“, на­ве­де­но је у пи­сму.

Под­сје­ћа­ју да је За­кон о вра­ћа­њу по­љо­при­вред­ног зе­мљи­шта из дру­штве­не сво­ји­не до­ни­јет 1992, али да се, твр­де, при­мје­њи­вао се­лек­тив­но. По­сли­је де­сет го­ди­на до­ни­јет је За­кон о пра­вед­ној ре­сти­ту­ци­ји, за­сно­ван на мо­де­лу по­вра­ћа­ја имо­ви­не у на­ту­ри, али је спро­во­ђе­ње тог за­ко­на, ка­ко на­во­де, оп­стру­и­ра­ла та­да­шња ма­њин­ска из­вр­шна власт и 2004. до­ни­је­ла но­ви за­кон о по­вра­ћа­ју од­у­зе­тих имо­вин­вских пра­ва и обе­ште­ће­њу. Из тог за­ко­на су из­у­зе­те цр­кве и вјер­ске за­јед­ни­це под из­го­во­ром да ће се усло­ви, на­чин и по­сту­пак по­вра­ћа­ја од­у­зе­тих имо­вин­ских пра­ва уре­ди­ти по­себ­ним за­ко­ном, што ни до да­нас ни­је ура­ђе­но.

„Пре­ма пре­ли­ми­нар­ним про­ра­чу­ни­ма из пе­ри­о­да по­чет­ка при­мје­не овог за­ко­на, тј. из 2005, за ко­ли­ко-то­ли­ко пра­вед­ну ре­сти­ту­ци­ју у го­то­ви­ни је тре­ба­ло обез­би­је­ди­ти око 250 ми­ли­о­на, док би оста­ла по­тра­жи­ва­ња би­ла ри­је­ше­на бр­зим по­вра­ћа­јем имо­ви­не, суп­сти­ту­циј­ом не­ком слич­ном имо­ви­ном, или ак­ци­ја­ма у по­сје­ду др­жа­ве. Та­да су укуп­на по­треб­на сред­ста­ва за пра­вед­ну ре­сти­ту­ци­ју би­ла ма­ња од пла­ни­ра­ног де­фи­ци­та бу­џе­та за 2016. (274 ми­ли­о­на), или ви­ше не­го дво­стру­ко ма­ња од по­зај­ми­ца и кре­ди­та (667 ми­ли­о­на) за исту го­ди­ну“, на­во­де.

Го­ди­ну при­је по­чет­ка при­мје­не но­вог за­ко­на, 2003, спољ­ни дуг Цр­не Го­ре из­но­сио је око 280 ми­ли­о­на, или око 18,5 од­сто БДП.

„Ми, бив­ши вла­сни­ци, свје­до­ци смо да не­ма ни­шта од ствар­ног и су­штин­ског по­вра­ћа­ја имо­вин­ских пра­ва. Исти­на, је­дан број др­жав­них функ­ци­о­не­ра и њи­ма бли­ских осо­ба (566 пред­ме­та) би­ли су „по крат­ком по­ступ­ку” обе­ште­ће­ни, док је исто­вре­ме­но мно­гим гра­ђа­ни­ма то пра­во ус­кра­ће­но“, на­во­ди се у пи­сму.

Твр­де да је ап­сурд­на и дис­кри­ми­на­тор­ска тврд­ња вла­сти да су на­кон 1968. вла­сни­ци од­у­зе­те имо­ви­не до­би­ја­ли пра­вич­ну нов­ча­ну на­кна­ду, због че­га им од­у­зе­та имо­ви­на не­ће би­ти вра­ће­на ни­ти има­ју пра­во на фи­нан­сиј­ску на­док­на­ду. На­во­де и да је из­мје­на­ма за­ко­на из 2007, као и За­ко­на о сво­јин­ско-прав­ним од­но­си­ма, са­мо осо­ба­ма бли­ским вла­сти, омо­гу­ће­но пре­тва­ра­ње пра­ва ко­ри­шће­ња у пра­во сво­ји­не на гра­ђе­вин­ском зе­мљи­шту, чи­ме је отво­рен но­ви про­стор за ко­руп­ци­ју и број­не зло­у­по­тре­бе имо­ви­не бив­ших вла­сни­ка.

„Све ври­је­ме при­мје­не и ње­го­вих из­мје­на из 2007. власт је во­ди­ла не­га­тив­ну кам­па­њу на осно­ву ко­је се јав­но­сти на­ме­тао став да ће због „се­бич­них ин­те­ре­са бив­ших вла­сни­ка” по­вра­ћај угро­зи­ти бу­џет. Ма­ли број за­хтје­ва ри­је­шен је по­вра­ћа­јем имо­ви­не у на­ту­ри. Зна­чај­ни­је из­но­се обе­ште­ће­ња у нов­ча­ном об­ли­ку до­би­ли су са­мо ми­ље­ни­ци вла­сти. Број­ни су слу­ча­је­ви раз­ли­чи­тог трет­ма­на за­хтје­ва за по­вра­ћај, чак и су­сјед­них пар­це­ла. Јед­ном је вла­сни­ку за­хтјев по­вољ­но ри­је­шен при­је из­мје­не за­ко­на, док је ње­го­вом су­сје­ду, на­кон сту­па­ња на сна­гу из­мје­на, за­хтјев од­би­јен као нео­сно­ван. На­кна­де за од­у­зе­то зе­мљи­ште су но­вом ме­то­до­ло­ги­јом ума­ње­не и пре­ко два­дест пет пу­та. Од еми­си­је др­жав­них об­ве­зни­ца за обе­ште­ће­ње бив­ших вла­сни­ка нај­ви­ше ко­ри­сти има­ли су тај­ку­ни, а нај­ма­ње вла­сни­ци“, на­во­ди Ини­ци­ја­тив­ни од­бор.Ј.В.

Пред Стра­збу­ром 740 пред­ме­та

Удру­же­ње за по­вра­ћај имо­ви­не из Под­го­ри­це се у име око 3.000 гра­ђа­на у ок­то­бру 2009. обра­ти­ло ту­жбом су­ду у Стра­збу­ру (око 740 пред­ме­та), са ар­гу­мен­та­ци­јом да су из­мје­на­ма за­ко­на из 2007. и но­вом ме­то­до­ло­ги­јом, као и ње­го­вом ре­тро­ак­тив­ном при­мје­ном, по­ври­је­ђе­на вла­снич­ка пра­ва га­ран­то­ва­на Уста­вом и Европ­ском кон­вен­ци­јом о људ­ским пра­ви­ма (под чуд­ним из­го­во­ром устав­ност из­мје­на за­ко­на од­био је да оцје­њу­је Устав­ни суд). Иако је про­шло ви­ше од се­дам го­ди­на, суд у Стра­збу­ру још ни­је од­лу­чи­вао по овој ту­жби, на­ве­де­но је у пи­сму.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: