Исказ свједока, најнепоузданији доказ

Пише: Срђан Вукадиновић, политички аналитичар и социолог

Прича о државном удару и припреманим терористичким активностима на дан парламентарних избора у Црној Гори, 16.октобра 2016.године, добија своје прво полувријеме подизањем оптужнице подигнуте од стране Специјалног државног тужилаштва и предатом Вишем суду у Подгорици на (не)потврђивање.

Подизање оптужнице, два дана прије истека рока од шест мјесеци, као и одустајање од датих изјава неких свједока и откривање пуне истине коју грађани Црне Горе нису знали о једном од свједока сарадника, чини друго полувријеме, које ће се одвијати у судници, или занимљивим или сувише опскурним и каркитуралним. Која год од те двије варијанте се покаже вјероватнијом, на основу тока судског процеса, нешто што је дубока логика процеса и ситуације оличеног у, по оптужници, покушају државног удара неће самим тим бити разријешена.

А та логика ситуације је оно што грађане Црне Горе највише и интересује. Много прије извођења одређених (не)доказних радњи.

Прије било каквог покретања почетка поступка грађане интересују макар четири, односно пет ствари са којима се затвара логика ситуације.

Прва је, како то да се тај дан када су се имала сазнања, од стране одређених служби, није састао Одбор за безбједност који је по Уставу Црне Горе највише тијело и расправљао о томе, односно заузео ставове које радње чинити даље. Па макар и прекинути изборе, јер очито да тога дана нису били слободни, ако је то тако као што се тврди у оптужници.

Друга, како то да тадашњи премијер, који је требао да буде главна мета одређених насилних радњи, појма није имао о томе.

Треће, како то да тадашњи министар унутрашњих послова није знао за такве радње.

Четврто, како то да тадашња министрица одбране, такође, није имала никакву информацију да се тако нешто припрема.

И пето, које може бити и прво како то да се лице за којим је расписана црвена потјерница Интерпола не изручи другој држави када је крочило на територију Црне Горе и које је битан свједок сарадник у овом случају. Је ли то међународни и дипломатски скандал који може имате много веће последице.

При томе, да се због потребе предходних одговора, занемари још једно питање које се односи на проценат пада излазности бирача на дан избора у сјеверном дијелу Црне Горе, послије саопштавања, на Јавном сервису, информације о наведеним радњама.

Све су то питања која траже одговор много прије започињања другог полувремена. Чак је то било неопходно и прије завршетка првог полувремена поменутог процеса.

Добро је познато у правосудним и другим радњама да је исказ свједока најмање поуздан исказ. Уосталом у црногорском случају државног удара види се да је један свједок већ одустао од свога првотно датог исказа, а питање је у другом полувремену што ће бити са исказом свједока који је правоснажно осуђен на двадесетједногодишњу казну затвора у Хрватској.

Али, све то не смије бити разлог да опозиција или њен дио не изађе на локалне изборе у Херцег Новом. Прије свега, се то односи на ДФ. Грешку из Никшића не смију поновити. А неко вјероватно хоће да се тако нешто уради, имајуићи у виду пројекције анкета за резултате избора у Херцег Новом. Са опскурним ликовима у својству свједока сарадника и доказима о, по Специјалном тужилаштву, покушају дражавног удара се треба изборити А не одустати од те борбе и не изаћи на локалне херцегновске изборе. По свој прилици да то неће бити тешко, али треба издржати судски процес и имати кондицију за то. Не треба ни заборавити да у одредбама Кривичног закона Црне Горе се и наводи да се на основу исказа свједока сарадника не може осудити било ко. Остаје да се види какве још доказе у овом случају, осим двије проблематичне изјаве свједока сарадника, има Специјално државно тужилаштво.

Оптужница за државни удар, односно покушај тероризна и локални избори у Херцег Новом су двије потпуно различите ствари. И то треба раздвојити, а не одустати од избора. Ванинституционална борба, за сада не може дати ту никакав резултат у Црној Гори. А до краја седамнаесте године трећег миленијума слиједе избори у још неким локалним заједницама. Ако се и тада направи добар резултат на њима то може бити значајан корак за црногорску опозицију да веома брзо власт притиснута том и тим чињеницама, као и одржавањејм већине “на мишиће” прихвати расписивање нових државних избора, као неминовност.

Имајући у виду да су искази свједока најмање поуздани докази уопште не треба улазити у делегитимитрање статуса сједока сарадника него се изборити са истинитошћу њихових исказа кроз процес који може бити мучан и тежак, али га треба издржати. То ће бити и најтеже у свему томе. А на локалне изборе у Херцег Новом, и сваке наредне, обавезно изаћи јер се има прилика да се много тога промијени.

Извор: ЦДМ 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: