Iščekujući varvare
1 min read
Piše: Dragan Bojović*
„Svako ko milicijom pokušava da zaštiti sebe i ustavni poredak od svog naroda koji štrajkuje – doživjeće siguran krah.“
Milo Đukanović
(Žuta greda, 1988.)
Hoće li se kandidovati? Otac nacije. Obnovitelj tekovina. Najviši sin naših naroda i narodnosti.
Hoće li nas opet povesti svojom premudrom rukom? Sa skupocjenim satom. Preko Atlantika.
Hoće li nas, onako dalekovid, trijumfalno uvesti u američki Koloseum, zajedno sa kečerima i starletama?
Hoće li nas iznova učiti demokratiji i vladavini prava? Taj kauboj. Bastadur. Sa Divljim zapadom u srcu. Bacajući pokajnički pogled ka Karpatima pritom.
Hoće li nas voljeti, opet, naš košarkaš „pobjedničkog duha“? Oslobodilac. Plemenik. Kralj među tajkunima i tajkun među kraljevima.
Zašto se ne kandiduje? Možda nam je nešto zamjerio? Da nije onaj Filip moleći ga pretjerao, pa se sramežljiv iz skromnosti snebiva? Da se nije Duško odmetnuo? Da nije što Pens ili Kurc, ne bilo primijenjeno?
Njegova kandidatura je jedino svijetlo na kraju tunela, poslednja dionica auto puta, najviša retorička forma socijalnih davanja.
Ako Ga ne predlože, ili se On, sačuvaj Bože, ne prihvati, ne vrijedi ni glasati. Jer glasanje je lični, takoreći intiman čin, kao poljubac ili preljuba. Kako varati, ako On, majstor izbornih prevara, nije u igri?
Šta bi činila cijela vojska kibicera i doušnika bez njega kao kandidata? Za koga bi očijukali, nadzirali, ucjenjivali? Sa čime bi izašli pred Roćena, Katnića, Pažina „i pred druge srpske vitezove?“
Zašto nas muči? Koga da očekujemo „ovdje na agori“, ako Njega nema? Hamlet kaže: „spavati, spavati“, ali kako da usnimo bez vođe i kormilara. Demokratičnost je ionako čist avanturizam, suvišna sloboda izbora, proceduralna shizofrenija.
Ako neko trči ne gledajući kuda ide i ne znajući kako glasa, treba odnekud doći i uloviti ga. Kao onaj „lovac u žitu.“
Gdje si naš lovče? Ima dana koji nisu trebali svanuti. Zar da nas ostavi naš Kum, naš hajduk, naša Britva? Sublimacija naše gorštačke razobručenosti.
Bez ubjeđenja, bez sistema i ideologije, oslobođeni od svega i prijemčivi za sve, kadri da usvojimo ćud i kaprice svake vlasti, bez tebe poput Don Kihota jurišamo na vjetrenjače. Blažove. Pardon, Acove.
Dokle ćeš nas držati u neizvjesnosti? Evo, usplahirila se opozicija. Predlaže. Prijeti. Kao članovi tvoje partije i nedogmatična bića, uvijek spremna na kompromise, skloni smo padu. Ne dopusti da pokleknemo u ovoj groznici iščekivanja.
Vrati se, Šefe! Dođi iz Dubajia. Sa Briona. Iz penthausa. Dođi i kandiduj se! Onako visok i vječno mlad. Sa svojim organizovanim kriminalnim grupama.
Dođi svojima!
Jer, „varvari“, svakako, „ne čekaju na granicama. Oni već dugo nama vladaju.“ (Alasdair Macintyre)
(*Autor je funkcioner Demokratske narodne partije)
Vuchinic iz DF jutros najbolje rece u Parlamentu, da sva opozicija treba da se ujedini i IZADJE NA ULICE. Ako su medjusobno razmenili prostachke rechi, na to treba da gledaju kao deo prostachkog mentaliteta, koji tinja u svima nama, poreklom sa Balkana. To treba i razumeti. Kad ti se neko prishunja od pozadi i klepi te po glavi, opali ti shamar – kakvu reakciju od tebe treba da ocekujemo? Izgrednici mora da budu kaznjeni na bilo koji nachin. Tako ce biti sve dok CG ne postane NORMALNA, CIVILIZOVANA DRZAVA, gde ljudi ne bi sami morali da uzimaju zakon u ruke, da se sami brane, da sami zavode red i mir.
Ako opozicija bude tako gledala na stvari, videce, da postoje samo dva fronta borbe u CG: Na jednoj strani je diktatorski front sa doguscima, koje po potrebi okuplja sektor (uglavno manjine sa liberalima – pogonjeni dirigovanim uticajem „MZ“-NATO faktorom). Na drugoj strani je demokratski-gradjanski front, koji se bori za PRAVEDNU, SLOBODNU, ISTINSKI DEMOKRATSKU CG.
Tu bih pomenuo i Medojevicev poziv za POMIRENJE U CG. Bilo kakvo pomirenje je jedino moguce na principima PRAVDE. To je ona fraza u narodu „pa kome opanci, kome obojci“. U psihologiji je poznat primer, da ista jabuka, koju podedelite sa nekim bolje prija, nego ako je pojedete sami.
Pomirenje treba graditi na potenciranju onoga shto nas povezuje, a zanemarivanju onoga sto nas sukobljava, koliko je to moguce.
Ono sto nas sve POVEZUJE je ideja o NORMALNOJ CG. To bi bila CG iz koje mladi ne bi morali da beze na Zapad, jer bi nachin zivota na Zapadu doshao u CG. To bi bila CG, gde na c-i-v-i-l-i-z-o-v-a-n-e komentare na ovom divnom portalu, ne bi moglo da se rezi, uzvraca prostaklukom („mislio sam da nema veceg govna od toga i toga…. ti si govno, ovca, svinja…magarac…). Takvi komentari, takve diskusije nikad ne bi videli sunce dana. To bi bila CG u kome bi se svaka TUCHA tretirala kao POKUSHAJ UBISTVA, kaznjiv teshkom robijom, pa izvoli molim. To bi bila CG gde bi Zakon bio Car, a ne diktator-Britva, brat i sestra diktatora, kumovi diktatora.
Diktator ima svoju birachku mashinu, koju je formirao DRZAVNIM APARATOM. zamisli drzavu u kojoj su najplaceniji drzavni chinovnici. Prosek plata u tzv javnoim sektoru je veci nego u privatnim preduzecima. To je S. Arabija. U S. Arabiji niko se ne buni. Nemaju razloga za to. S. Arabija u sred Evrope. „MZ“ daje blagoslov iz „strateshkih interesa“.
Sad vidimo da je „drzavni udar“ izveden uz punu kooperaciju sa sluzbama „MZ“. U isrto vreme, kad je Sindja tek poceo da svedochi, Mekejn je u Senatu rekao da je Rusija pokusala da preko svojih trabanta „izvede drzavni udar u maloj CG, da se smeni zakonita vlast“! Sam Pens je prilikom posete CG rekao neshto slichno. Niste chuli Merkalovu ili Makrona, Kurca.. da nesto slicno kazu. Po tome se vidi ko je sve uchestvovao u Katnicevom „drzavnom udaru“. Uostalom setite se POCHETKA. Odmah posle „drzavnog udara“ Katnic je u Zivoj Istini rekao da je zahvaljujuci samom Bogu razotkrivena opasna grupa terorista i da su mu pored Boga u tome pomogle PRIJATELJSKE BEZBEDNOSNE SLUZBE ENGLESKE I US!!!
Odmah posle drzavnog udara, Milo je uzurpirao vlast zajedno sa LP i BS, da bi potom hitno uveo CG u NATO.
Da li je POMIRENJE i ZAJEDNICKI NASTUP u ULICHNIM DEMONSTRACIJAMA/GRADJANSKOJ NEPOSLUSHNOSTI I SL, kao i kasnije na predsednichkim izborima moguc u ovim novim uslovima? Ne samo da je moguc, vec je i imperativ. NATO i spoljna politika su najvazniji Zapadu, Rusiji, Turskoj. Za narod u CG to ne bi trebalo da bude uopshte bitno u ovakvom momentu. To ce se SAMO PO SEBI SREDITI SA VREMENOM na najbolji demokratski, pravedan nachin. Najbitnije je da se razbije onaj diktaturski mehanizam, koji kleshtima drzi CG vec 27 godina. Najbitnije je da nova vlast izglasa novi zakon o ispitivanju nezakonito stechene imovine. Radi se o milijardama, koje je klika prisvojila. Podeliti to NEMOCNIMA – starima, bolesnima, deci, majkama sa troje dece. Ceo svet bi tad gledao na CG sa divljenjem.
To me baš briga hoće li se Đukanović kandidovati ili neće.
Bravo! Odlično!
Au brate kao da si mu parnjaka opisao ,ovamo na Andricevom vencu br.1.Takve majka vise ne radja.