Ишчекујући варваре
1 min read
Пише: Драган Бојовић*
„Свако ко милицијом покушава да заштити себе и уставни поредак од свог народа који штрајкује – доживјеће сигуран крах.“
Мило Ђукановић
(Жута греда, 1988.)
Хоће ли се кандидовати? Отац нације. Обновитељ тековина. Највиши син наших народа и народности.
Хоће ли нас опет повести својом премудром руком? Са скупоцјеним сатом. Преко Атлантика.
Хоће ли нас, онако далековид, тријумфално увести у амерички Колосеум, заједно са кечерима и старлетама?
Хоће ли нас изнова учити демократији и владавини права? Тај каубој. Бастадур. Са Дивљим западом у срцу. Бацајући покајнички поглед ка Карпатима притом.
Хоће ли нас вољети, опет, наш кошаркаш „побједничког духа“? Ослободилац. Племеник. Краљ међу тајкунима и тајкун међу краљевима.
Зашто се не кандидује? Можда нам је нешто замјерио? Да није онај Филип молећи га претјерао, па се срамежљив из скромности снебива? Да се није Душко одметнуо? Да није што Пенс или Курц, не било примијењено?
Његова кандидатура је једино свијетло на крају тунела, последња дионица ауто пута, највиша реторичка форма социјалних давања.
Ако Га не предложе, или се Он, сачувај Боже, не прихвати, не вриједи ни гласати. Јер гласање је лични, такорећи интиман чин, као пољубац или прељуба. Како варати, ако Он, мајстор изборних превара, није у игри?
Шта би чинила цијела војска кибицера и доушника без њега као кандидата? За кога би очијукали, надзирали, уцјењивали? Са чиме би изашли пред Роћена, Катнића, Пажина „и пред друге српске витезове?“
Зашто нас мучи? Кога да очекујемо „овдје на агори“, ако Њега нема? Хамлет каже: „спавати, спавати“, али како да уснимо без вође и кормилара. Демократичност је ионако чист авантуризам, сувишна слобода избора, процедурална схизофренија.
Ако неко трчи не гледајући куда иде и не знајући како гласа, треба однекуд доћи и уловити га. Као онај „ловац у житу.“
Гдје си наш ловче? Има дана који нису требали сванути. Зар да нас остави наш Кум, наш хајдук, наша Бритва? Сублимација наше горштачке разобручености.
Без убјеђења, без система и идеологије, ослобођени од свега и пријемчиви за све, кадри да усвојимо ћуд и каприце сваке власти, без тебе попут Дон Кихота јуришамо на вјетрењаче. Блажове. Пардон, Ацове.
Докле ћеш нас држати у неизвјесности? Ево, усплахирила се опозиција. Предлаже. Пријети. Као чланови твоје партије и недогматична бића, увијек спремна на компромисе, склони смо паду. Не допусти да поклекнемо у овој грозници ишчекивања.
Врати се, Шефе! Дођи из Дубајиа. Са Бриона. Из пентхауса. Дођи и кандидуј се! Онако висок и вјечно млад. Са својим организованим криминалним групама.
Дођи својима!
Јер, „варвари“, свакако, „не чекају на границама. Они већ дуго нама владају.“ (Аласдаир Мацинтyре)
(*Аутор је функционер Демократске народне партије)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Vuchinic iz DF jutros najbolje rece u Parlamentu, da sva opozicija treba da se ujedini i IZADJE NA ULICE. Ako su medjusobno razmenili prostachke rechi, na to treba da gledaju kao deo prostachkog mentaliteta, koji tinja u svima nama, poreklom sa Balkana. To treba i razumeti. Kad ti se neko prishunja od pozadi i klepi te po glavi, opali ti shamar – kakvu reakciju od tebe treba da ocekujemo? Izgrednici mora da budu kaznjeni na bilo koji nachin. Tako ce biti sve dok CG ne postane NORMALNA, CIVILIZOVANA DRZAVA, gde ljudi ne bi sami morali da uzimaju zakon u ruke, da se sami brane, da sami zavode red i mir.
Ako opozicija bude tako gledala na stvari, videce, da postoje samo dva fronta borbe u CG: Na jednoj strani je diktatorski front sa doguscima, koje po potrebi okuplja sektor (uglavno manjine sa liberalima – pogonjeni dirigovanim uticajem „MZ“-NATO faktorom). Na drugoj strani je demokratski-gradjanski front, koji se bori za PRAVEDNU, SLOBODNU, ISTINSKI DEMOKRATSKU CG.
Tu bih pomenuo i Medojevicev poziv za POMIRENJE U CG. Bilo kakvo pomirenje je jedino moguce na principima PRAVDE. To je ona fraza u narodu „pa kome opanci, kome obojci“. U psihologiji je poznat primer, da ista jabuka, koju podedelite sa nekim bolje prija, nego ako je pojedete sami.
Pomirenje treba graditi na potenciranju onoga shto nas povezuje, a zanemarivanju onoga sto nas sukobljava, koliko je to moguce.
Ono sto nas sve POVEZUJE je ideja o NORMALNOJ CG. To bi bila CG iz koje mladi ne bi morali da beze na Zapad, jer bi nachin zivota na Zapadu doshao u CG. To bi bila CG, gde na c-i-v-i-l-i-z-o-v-a-n-e komentare na ovom divnom portalu, ne bi moglo da se rezi, uzvraca prostaklukom („mislio sam da nema veceg govna od toga i toga…. ti si govno, ovca, svinja…magarac…). Takvi komentari, takve diskusije nikad ne bi videli sunce dana. To bi bila CG u kome bi se svaka TUCHA tretirala kao POKUSHAJ UBISTVA, kaznjiv teshkom robijom, pa izvoli molim. To bi bila CG gde bi Zakon bio Car, a ne diktator-Britva, brat i sestra diktatora, kumovi diktatora.
Diktator ima svoju birachku mashinu, koju je formirao DRZAVNIM APARATOM. zamisli drzavu u kojoj su najplaceniji drzavni chinovnici. Prosek plata u tzv javnoim sektoru je veci nego u privatnim preduzecima. To je S. Arabija. U S. Arabiji niko se ne buni. Nemaju razloga za to. S. Arabija u sred Evrope. „MZ“ daje blagoslov iz „strateshkih interesa“.
Sad vidimo da je „drzavni udar“ izveden uz punu kooperaciju sa sluzbama „MZ“. U isrto vreme, kad je Sindja tek poceo da svedochi, Mekejn je u Senatu rekao da je Rusija pokusala da preko svojih trabanta „izvede drzavni udar u maloj CG, da se smeni zakonita vlast“! Sam Pens je prilikom posete CG rekao neshto slichno. Niste chuli Merkalovu ili Makrona, Kurca.. da nesto slicno kazu. Po tome se vidi ko je sve uchestvovao u Katnicevom „drzavnom udaru“. Uostalom setite se POCHETKA. Odmah posle „drzavnog udara“ Katnic je u Zivoj Istini rekao da je zahvaljujuci samom Bogu razotkrivena opasna grupa terorista i da su mu pored Boga u tome pomogle PRIJATELJSKE BEZBEDNOSNE SLUZBE ENGLESKE I US!!!
Odmah posle drzavnog udara, Milo je uzurpirao vlast zajedno sa LP i BS, da bi potom hitno uveo CG u NATO.
Da li je POMIRENJE i ZAJEDNICKI NASTUP u ULICHNIM DEMONSTRACIJAMA/GRADJANSKOJ NEPOSLUSHNOSTI I SL, kao i kasnije na predsednichkim izborima moguc u ovim novim uslovima? Ne samo da je moguc, vec je i imperativ. NATO i spoljna politika su najvazniji Zapadu, Rusiji, Turskoj. Za narod u CG to ne bi trebalo da bude uopshte bitno u ovakvom momentu. To ce se SAMO PO SEBI SREDITI SA VREMENOM na najbolji demokratski, pravedan nachin. Najbitnije je da se razbije onaj diktaturski mehanizam, koji kleshtima drzi CG vec 27 godina. Najbitnije je da nova vlast izglasa novi zakon o ispitivanju nezakonito stechene imovine. Radi se o milijardama, koje je klika prisvojila. Podeliti to NEMOCNIMA – starima, bolesnima, deci, majkama sa troje dece. Ceo svet bi tad gledao na CG sa divljenjem.
То ме баш брига хоће ли се Ђукановић кандидовати или неће.
Браво! Одлично!
Au brate kao da si mu parnjaka opisao ,ovamo na Andricevom vencu br.1.Takve majka vise ne radja.