Ipak bratski gas

Jedini povoljniji aranžman od postojećeg je da nam Rusi poklone gas, ali Rusija bi tada finansiirala kolonizatora Srbije.Zahtjev Rusije da Srbija mora da se obaveže da plati za utrošeni gas 220 miliona evra do marta naredne godine Vučić je dočekao na nož, a prozapadna javnost sa neskrivenom zluradošću.

Ovim tekstom osvetljavam činjenice koje govore dovoljno same o prirodi postavljenog zahtjeva, kako to naslov teksta sugeriše.

Prvo treba znati da Srbijagas duguje, pored 220 miliona evra za gas, još i dodatnih 230 miliona evra NISu, koji je takođe u većinskom vlasništvu Gasproma (vlasnik u NIS je Gaspromnjeft, a on je u 100 odsto vlasništvu Gasproma).

Dakle ukupni dug u trenutku Putinove posjete Beogradu iznosio je 450 miliona evra (pored ovog iznosa, Srbijagas je dužan još 700 miliona po osnovu uzetih kredita).

Cijena gasa koji će Srbija potrošiti u grejnoj sezoni je oko 350 miliona evra. Dakle u trenutku kada se traži rješenje problema finansijska izloženost, jednostavnije rizici, Ruske strane su ukupno 800 miliona EUR.

Predlog je da se Srbija samo obaveže da će od ovih 800 miliona evra do marta 2015. godine platiti 220, što je samo dug za utrošeni gas do oktobra 2014. godine. Struktura tog duga je: 60 miliona za prvi kvartal (neplaćeni iznos od prethodne grejne sezone) i 160 miliona do oktobra. I dalje, traži se samo plaćanje glavnice, bez bilo kakvih kamata iako je riječ o kašnjenju u plaćanju.

Srbija se ne uslovljava plaćanjem prema NIS niti se traži bilo kakva garancija da će gas koji bude isporučen za grejni period biti plaćen.

U jednoj rečenici predlog ruske strane glasi:

(1) Platite 220 milina duga za prethodnu sezonu;

(2) Bez kamate;

(3) Odloženo zaključno sa martom sledeće godine;

(4) Ne morate da garantujete plaćanje dalje tekuće potrošnje, bez obzira što ste neuredan platiša; i

(5) Ne uslovljavamo aranžman isplatom duga prema NIS, što je opet suštinski prema ruskoj strani.

Ako ovo nije bratski aranžman, ne znam šta bi bio. Jedino se može postaviti zahtjev da nam Rusi poklone gas. U daljem tekstu ću objasniti zašto je to teorijski nemoguće u stanju u kome je Srbija.

Kako je Srbija u neokolonijalnom odnosu prema zapadnim zemljama, onda svaki „poklon“ ili oprost duga znači samo da će Srbija taj novac koji duguje Rusiji platiti kolonizatorima sa zapada na ime kamata, kredita, ili njihovih roba i usluga itd.

Sav novac koji neokolonijalizovana zemlja uštedi ide neokolonizatoru. Da nije tako i kolonije bi se razvijale, pa niko ne bi ni tražio samostalnost i slobodu, po cijenu života.

Rusiji, kao ni bilo kojoj drugoj prisebnoj državi, ne pada na pamet da finansira svog suparnika ili danas direktnog protivnika. Sasvim obrnuto, ruski rezon je sasvim razumljiv: ako je to vaša kolonija izvolite platiti za gas.

Ovo o čemu govorim je još jasnije na primjeru Ukrajine. EU mora da garantuje isplatu polovine duga i novih isporuka nema bez avansnog plaćanja.

Poklon inače nije moguć ni zbog toga što Rusija mora da vodi računa o tome da prema svojim kupcima ima fer odnos i ne može nikoga privilegovati do nivoa da ne mora da plaća za gas.

Kada dakle znamo da je poklon nemoguć, sve što Vučić treba da uradi je da prihvati bratski pruženu ruku, ako ni zbog čega drugog, onda makar zato što elementarna ekonomska logika to nalaže.

I, ako je ikako moguće, bez priče o Fijatu, sramota me da slušam besmislice.

Branko Pavlović (Fond strateške kulture)