INTERVJU: Kandidat za direktora UP Vojo Laković: Policija mora biti depolitizovana i visoko profesionalna

Potrebno je glomazni kabinet Direktora Uprave policije svesti na razumnu mjeru shodno evropskim standardima, kadrovski ojačati kriminalističku policiju i krenuti u rešavanje nagomilanog broja najtežih krivičnih djela, kazao je kandidat za prvog čovjeka Uprave policije Vojo Laković u intervjuu za IN4S.

Uprava za kadrove je 28. decembra 2020. godine objavila javni konkurs za izbor direktora Uprave policije. Konkurs je otvoren do 18. januara 2021. godine.

Iznenađenje na konkursu Uprave za kadrove je kandidatura profesora Lakovića, koji gotovo tri decenije nije radio u policijskom sistemu.

Laković je sada dekan na Fakultetu bezbjednosnih nauka u Banjaluci, gdje je i profesor na nekoliko predmeta iz bezbjednosti.

On je karijeru počeo 1981. godine u Makedoniji, a onda je 1984. godine prešao u Crnu Goru gdje je nekoliko godina bio komandir u Budvi. Šef u budvanskoj policiji bio je od 1987. do 1989. godine, a potom do 1994. načelnik u CB Bar. Laković je nakon toga napustio policiju i godinama je radio u Upravi carina kao šef službe za suzbijanje krijumčarenja i carinske istrage, a potom i kao revizor u Saveznoj upravi carina, ali i u carinskom sistemu Srbije.

Gospodine Lakoviću, Vi ste iznenađenje za Crnu Goru. Niko nije očekivao da ćete se prijaviti na konkurs za Direktora uprave policije. Šta je razlog Vaše odluke?

Već sam nešto o tome rekao, osnovni motiv je da sve svoje nataloženo akademsko znanje i iskustvu u oblasti bezbednosti primenim u kreiranju policije koja će biti ponos Crne Gore. Našoj zemlji maloj po teritoriji a velikoj po ljudima želim da pomognem u formiranju visoko profesionalnog sastava policije. Taj novi koncept policije podrazumeva sistem koji će biti operativan i moderan. Istovremeno policija mora biti najbolji prijatelj svakome ko se oseća ugroženim a noćna mora svakome ko se bavi kriminalom. Naravno, moj koncept podrazumeva depolitizaciju policijske služe odnosno da se doslovce poštuje etički kodeks policije.
Imajući želju, da nakon demokratskih promjena pomognem mojoj Crnoj Gori na prevazilaženju svih bezbjedonosnih izazova kojih nije malo. Prijavio sam se na Konkurs, da svojim znanjem i iskustvom dam svoj doprinos u razvoju bezbjedonosnih struktura, transparentnosti, rodne ravnopravnosti i istih uslova za nesmetano napredovanje u službi jednako za sve. Ideja mi je da se vrati policijski aparat policiji, a policiju vratimo narodu. Želim da se vrati povjerenje i osećaj bezuslovne bezbjednost svih građana. Jednom riječju da se izvrši sveubuhvatna reorganizaciju i Crna Gora dobije policiju po evropskim i svjetskim standardima a sveobuhvatna bezbjednost građana i zaštita imovine bude na prvom mjestu.

Kazali ste da imate primjenjeno iskustvo u radu u policiji. Možete li nam reći nešto o tome.

Nakon završetka Pljevaljske gimnazije konkurisao sam na tek otvoreni fakultet bezbjednosti u Skoplju. Po „ključu“ Crna Gora je bila zastupljena sa 2 kandidata, ja sam bio treći. U to vreme, obzirom da sam bio dete radnika a ne političara, jedino što je moglo da me preporuči bio je rad i uspeh. Do dana današnjeg to me prati, samo na sopstveni rad mogu da se oslonim. Po završetku fakulteta počinjem raditi u tadašnjem OOUP-u Budva na poziciji pomoćnika komandira i sve do 1996 godine radim u MUP-u Crne Gore. U tom periodu sam radio na vrlo odgovornim pozicijama u policiji, trudeći se da kao rukovodilac motivišem i podstičem kolege da budu profesionalci. Obzirom da u periodu od 15 godina nisam imamo ni jednu jedinu aferu ili bilo šta što bi ukazivalo da mi je poljuljan integritet policajca, po potrebi službe prelazim na rad u Savezne organe-Upravu carina. U najtežem momentu postajem rukovodilac u službu za suzbijanje krujumčarenja i carinske istrage. U tom periodu sam radeći časno i pošteno a nadasve profesionalno stekao mnogo neprijatelja među kriminalcima. Na žalost u tom trenutku bilo je predstavnika države i vlasti Crne Gore koji su se bavili kriminalom a koji su došli pod udar zakona zahvaljujući mom profesionalnom odnosu prema poslu.

Da li ste trpjeli posledice?

Da i te posledice doživljavam kao najveće priznanje da sam uvek bio profesionalac koji radi isključiovo prema slovu zakona. Obzirom da niko nije mogao da me dovede u vezu sa bilo kojim prekoračenjem ovlašćenja ili postupanjem koje je u suprotnosti sa zakonom primenili su najprimitivniju metodu kažnjavanja i pretukli me u nakon presretanja mog službenog vozila u kanjonu Tare-Crna poda. Presretnut sam od „crnih trojki“ pretučen tako da je oporavak trajao 9 mjeseci na VMA i banji Kanjiža. O ovom slučaju raspravljala i Skupština Crne Gore ali nažalost bez konkretnih rezultata. No, to je samo prošlost, treba se okrenuti budućnosti, jer koliko vidim Crna Gora je danas zagledana u budućnost.

Dekan ste na Fakultetu bezbjednosnih nauka u Banjaluci, gdje je i profesor na nekoliko predmeta iz bezbjednosti. Odakle Vi u akademskim vodama?

Obzirom da sam ostao da radim u Upravi carina, radio sam na ličnom usavršavanju te sam magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Završio specijalističke studije i dobio akademsko zvanje specijaliste za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma. U međuvremenu sam objavio 5 knjiga, veliki broj naučnih radova među kojima su radovi u prestižnim međunarodnim časopisima na SCI listi. Izvodim predavanja i mentor sam master i doktorskih teza na većem broju Univerziteta u Hrvatskoj Srbiji i BiH. Trenutno obavljam dužnosti Dekana Fakulteta bezbjednosnih nauka.
Kako vidite sebe na kao Direktora, šta bi ste sve uradili?
Na početku neovisno da li ću ja ili neko drugi zauzeti poziciju prvog čoveka Uprave policije, smatram da jedini način rešavanja nagomilanih bezbednosnih problema, je u sveobuhvatnoj promjeni dosadašnjeg načina rada i pristupa radu kao i promjeni kadra koji je do sada rukovodio Upravom jer je evidentno da je to bila partijska policija. Strategija razvoja Uprave za period 2016-2020 kao validan dokument koji meni bio dostupan je dobro samo napisan, odgovorno tvrdim da je u praksi sve bilo drukčije počev od transparetnosti u radu, rodne ravnopravnosti, jednakih uslova za sve prilikom napredovanja u službi, gomilanja funkcija, nepoštovanja kodeksa, preporuka OEBS-a i td itd. Jedan od uočenih problema je i militarizacija policije. Uz svo uvažavanje vojske i vojne doktrine policija je nešto drugo, vojne starešine su potrebne samo u jednom ili dva segmenta policijskog aparata u ostalim ne. Vojna lica nisu obučavana i učena na policijskim akademijama gdje se uče svi načini ponašanja prvenstveno za preventivno postupanje da bi se svi oblici inkriminisanih radnji spriječili, a tek onda represivno da bi se u slučajevima kad nije spriječeno sankcionisalo i izvelo pred lice pravde. Policijske starešine su imale i predmete vezane za pravne nauke gdje se izučava kompletan set predmeta vezan za djelokrug rada policije.

Izneli ste stavove da policija može da utiče na privredni razvoj Crne Gore? 

Naravno, pored poljoprivrede i industrije, turizam je izuzetno značajna privredna grana koje zapošljava više od 26 procenata ljudi. Imajući u vidu tu činjenicu ne ulazeći u detalje čiji je projekat policija u zajednici, smatram da nije trebalo ukidati pješačke uniformisane patrole i pozornike, jer su oni direktna veza sa stanovništvom i turistima i daju pored stvarne i psihološku podršku. Specijalne jedinice se koriste samo u slučajevima talačkih kriza, atentata, terorističkih akata i svih oblika masovnih narušavanja a ne u turističkoj sezoni da prepadaju turiste što je bila praksa do sada.

Da li biste nešto mijenjali u samom kabinetu?

Potrebno je glomazni kabinet Direktora Uprave policije svesti na razumnu mjeru shodno evropskim standardima, kadrovski ojačati kriminalističku policiju i krenuti u rešavanje nagomilanog broja najtežih krivičnih djela. Ali je potrebno i izmeniti organizaciju plovne jedinice na moru i jezeru. Potrebno je uraditi potpunu reorganizaciju policije po modelu benčmarkinga da bi smo formirali policiju kao kod sličnih zemalja u okruženju.

Potreban nam je mali brz i fleksibilan sistem, recimo to bi se moglo uraditi sa Obalskom stražom koja u jednom dijelu može sama sebe finansirati. Popunom menadžmenta policije kvalitetnim i prije svega stručnim kadrom u vrlo kratkom periodu se mogu uraditi promjene i jednom riječju ozdraviti policija Crne Gore.

S obzirom da vas šira javnost manje poznaje, voljeli bi da za čitaoce IN4S nam kažete nešto i o Vašem privatnom životu

Mislim da bi Vam na to pitanje bolje odgovorila moja supruga Imra, sa kojom sam u skladnom braku više od 40 godina. Ona me je podržavala u svemu i danas me podražava u ovoj nameri da uđem u složen posao transformacije Crnogorske policije. Inače zahvaljujući mojoj supruzi detaljno sam upoznao Tursku kulturu i tradiciju i u našoj kući se slave ravnopravno Božić i Bajram. Imamo dvoje dece i jednu unuku za koju živim i koja me posebno motiviše. Znate, jedini motiv mi je da sva deca pa i moja unuka žive u sigurnoj i bezbednoj Crnoj Gori. Sve što sam u životu započeo, uradio sam do kraja. Ostvario sam se u svim segmentima profesionalno i porodično i još je ostalo da pomognem u kreiranju jedne bolje bezbedne i sigurne Crne Gore.