ИНТЕРВЈУ: Кандидат за директора УП Војо Лаковић: Полиција мора бити деполитизована и високо професионална

Потребно је гломазни кабинет Директора Управе полиције свести на разумну мјеру сходно европским стандардима, кадровски ојачати криминалистичку полицију и кренути у решавање нагомиланог броја најтежих кривичних дјела, казао је кандидат за првог човјека Управе полиције Војо Лаковић у интервјуу за ИН4С.

Управа за кадрове је 28. децембра 2020. године објавила јавни конкурс за избор директора Управе полиције. Конкурс је отворен до 18. јануара 2021. године.

Изненађење на конкурсу Управе за кадрове је кандидатура професора Лаковића, који готово три деценије није радио у полицијском систему.

Лаковић је сада декан на Факултету безбједносних наука у Бањалуци, гдје је и професор на неколико предмета из безбједности.

Он је каријеру почео 1981. године у Македонији, а онда је 1984. године прешао у Црну Гору гдје је неколико година био командир у Будви. Шеф у будванској полицији био је од 1987. до 1989. године, а потом до 1994. начелник у ЦБ Бар. Лаковић је након тога напустио полицију и годинама је радио у Управи царина као шеф службе за сузбијање кријумчарења и царинске истраге, а потом и као ревизор у Савезној управи царина, али и у царинском систему Србије.

Господине Лаковићу, Ви сте изненађење за Црну Гору. Нико није очекивао да ћете се пријавити на конкурс за Директора управе полиције. Шта је разлог Ваше одлуке?

Већ сам нешто о томе рекао, основни мотив је да све своје наталожено академско знање и искуству у области безбедности применим у креирању полиције која ће бити понос Црне Горе. Нашој земљи малој по територији а великој по људима желим да помогнем у формирању високо професионалног састава полиције. Тај нови концепт полиције подразумева систем који ће бити оперативан и модеран. Истовремено полиција мора бити најбољи пријатељ свакоме ко се осећа угроженим а ноћна мора свакоме ко се бави криминалом. Наравно, мој концепт подразумева деполитизацију полицијске служе односно да се дословце поштује етички кодекс полиције.
Имајући жељу, да након демократских промјена помогнем мојој Црној Гори на превазилажењу свих безбједоносних изазова којих није мало. Пријавио сам се на Конкурс, да својим знањем и искуством дам свој допринос у развоју безбједоносних структура, транспарентности, родне равноправности и истих услова за несметано напредовање у служби једнако за све. Идеја ми је да се врати полицијски апарат полицији, а полицију вратимо народу. Желим да се врати повјерење и осећај безусловне безбједност свих грађана. Једном ријечју да се изврши свеубухватна реорганизацију и Црна Гора добије полицију по европским и свјетским стандардима а свеобухватна безбједност грађана и заштита имовине буде на првом мјесту.

Казали сте да имате примјењено искуство у раду у полицији. Можете ли нам рећи нешто о томе.

Након завршетка Пљеваљске гимназије конкурисао сам на тек отворени факултет безбједности у Скопљу. По „кључу“ Црна Гора је била заступљена са 2 кандидата, ја сам био трећи. У то време, обзиром да сам био дете радника а не политичара, једино што је могло да ме препоручи био је рад и успех. До дана данашњег то ме прати, само на сопствени рад могу да се ослоним. По завршетку факултета почињем радити у тадашњем ООУП-у Будва на позицији помоћника командира и све до 1996 године радим у МУП-у Црне Горе. У том периоду сам радио на врло одговорним позицијама у полицији, трудећи се да као руководилац мотивишем и подстичем колеге да буду професионалци. Обзиром да у периоду од 15 година нисам имамо ни једну једину аферу или било шта што би указивало да ми је пољуљан интегритет полицајца, по потреби службе прелазим на рад у Савезне органе-Управу царина. У најтежем моменту постајем руководилац у службу за сузбијање крујумчарења и царинске истраге. У том периоду сам радећи часно и поштено а надасве професионално стекао много непријатеља међу криминалцима. На жалост у том тренутку било је представника државе и власти Црне Горе који су се бавили криминалом а који су дошли под удар закона захваљујући мом професионалном односу према послу.

Да ли сте трпјели последице?

Да и те последице доживљавам као највеће признање да сам увек био професионалац који ради искључиово према слову закона. Обзиром да нико није могао да ме доведе у везу са било којим прекорачењем овлашћења или поступањем које је у супротности са законом применили су најпримитивнију методу кажњавања и претукли ме у након пресретања мог службеног возила у кањону Таре-Црна пода. Пресретнут сам од „црних тројки“ претучен тако да је опоравак трајао 9 мјесеци на ВМА и бањи Кањижа. О овом случају расправљала и Скупштина Црне Горе али нажалост без конкретних резултата. Но, то је само прошлост, треба се окренути будућности, јер колико видим Црна Гора је данас загледана у будућност.

Декан сте на Факултету безбједносних наука у Бањалуци, гдје је и професор на неколико предмета из безбједности. Одакле Ви у академским водама?

Обзиром да сам остао да радим у Управи царина, радио сам на личном усавршавању те сам магистрирао и докторирао на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Завршио специјалистичке студије и добио академско звање специјалисте за борбу против организованог криминала и тероризма. У међувремену сам објавио 5 књига, велики број научних радова међу којима су радови у престижним међународним часописима на СЦИ листи. Изводим предавања и ментор сам мастер и докторских теза на већем броју Универзитета у Хрватској Србији и БиХ. Тренутно обављам дужности Декана Факултета безбједносних наука.
Како видите себе на као Директора, шта би сте све урадили?
На почетку неовисно да ли ћу ја или неко други заузети позицију првог човека Управе полиције, сматрам да једини начин решавања нагомиланих безбедносних проблема, је у свеобухватној промјени досадашњег начина рада и приступа раду као и промјени кадра који је до сада руководио Управом јер је евидентно да је то била партијска полиција. Стратегија развоја Управе за период 2016-2020 као валидан документ који мени био доступан је добро само написан, одговорно тврдим да је у пракси све било друкчије почев од транспаретности у раду, родне равноправности, једнаких услова за све приликом напредовања у служби, гомилања функција, непоштовања кодекса, препорука ОЕБС-а и тд итд. Један од уочених проблема је и милитаризација полиције. Уз сво уважавање војске и војне доктрине полиција је нешто друго, војне старешине су потребне само у једном или два сегмента полицијског апарата у осталим не. Војна лица нису обучавана и учена на полицијским академијама гдје се уче сви начини понашања првенствено за превентивно поступање да би се сви облици инкриминисаних радњи спријечили, а тек онда репресивно да би се у случајевима кад није спријечено санкционисало и извело пред лице правде. Полицијске старешине су имале и предмете везане за правне науке гдје се изучава комплетан сет предмета везан за дјелокруг рада полиције.

Изнели сте ставове да полиција може да утиче на привредни развој Црне Горе? 

Наравно, поред пољопривреде и индустрије, туризам је изузетно значајна привредна грана које запошљава више од 26 процената људи. Имајући у виду ту чињеницу не улазећи у детаље чији је пројекат полиција у заједници, сматрам да није требало укидати пјешачке униформисане патроле и позорнике, јер су они директна веза са становништвом и туристима и дају поред стварне и психолошку подршку. Специјалне јединице се користе само у случајевима талачких криза, атентата, терористичких аката и свих облика масовних нарушавања а не у туристичкој сезони да препадају туристе што је била пракса до сада.

Да ли бисте нешто мијењали у самом кабинету?

Потребно је гломазни кабинет Директора Управе полиције свести на разумну мјеру сходно европским стандардима, кадровски ојачати криминалистичку полицију и кренути у решавање нагомиланог броја најтежих кривичних дјела. Али је потребно и изменити организацију пловне јединице на мору и језеру. Потребно је урадити потпуну реорганизацију полиције по моделу бенчмаркинга да би смо формирали полицију као код сличних земаља у окружењу.

Потребан нам је мали брз и флексибилан систем, рецимо то би се могло урадити са Обалском стражом која у једном дијелу може сама себе финансирати. Попуном менаџмента полиције квалитетним и прије свега стручним кадром у врло кратком периоду се могу урадити промјене и једном ријечју оздравити полиција Црне Горе.

С обзиром да вас шира јавност мање познаје, вољели би да за читаоце ИН4С нам кажете нешто и о Вашем приватном животу

Мислим да би Вам на то питање боље одговорила моја супруга Имра, са којом сам у складном браку више од 40 година. Она ме је подржавала у свему и данас ме подражава у овој намери да уђем у сложен посао трансформације Црногорске полиције. Иначе захваљујући мојој супрузи детаљно сам упознао Турску културу и традицију и у нашој кући се славе равноправно Божић и Бајрам. Имамо двоје деце и једну унуку за коју живим и која ме посебно мотивише. Знате, једини мотив ми је да сва деца па и моја унука живе у сигурној и безбедној Црној Гори. Све што сам у животу започео, урадио сам до краја. Остварио сам се у свим сегментима професионално и породично и још је остало да помогнем у креирању једне боље безбедне и сигурне Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: