Последња вијест из Брисела ни најмање не иде у прилог промоцији интернет трговине, јер анализе показују да чак 60 одсто веб-сајтова крши европске прописе о заштити потрошача.
Према саопштењу Европске комисије, од укупно 560 сајтова који су били под лупом истраживача више од половине је на неки начин обмањивало купце.
Извјештаје су доставила национална тијела за заштиту потрошача из земаља чланица Европске уније, а неправилности се претежно односе на презентовање цијена и посебних понуда, објављено је на званичном сајту Комисије.
„Куповина на интернету отвара многе могућности за потрошаче. Међутим, на више од половине интернет страница пронађене су неправилности, прије свега у погледу начина оглашавања цијена и попуста„, наводи Вера Јурова, европска комесарка за правосуђе, заштиту потрошача и равноправност полова.
Додаје да се то мора спријечити, јер доводи у заблуду потрошаче који на крају плате вишу цијену него што су намјеравали, преноси Тањуг.
„Запрепашћена сам великим бројем веб-сајтова на којима су уочени ови проблеми, за које се надам да су ненамјерни. Онлајн трговци морају у потпуности да поштују прописе ЕУ о заштити потрошача. Национална тијела за заштиту потрошача ће, уз помоћ комисије, предузети потребне мјере за заустављање таквих непоштених пословних пракси“, поручила је Јурова.
Регулатори за заштиту потрошача сумњају да код више од 31 одсто веб-сајтова који нуде попусте, специјалне понуде нису истините или сматрају да је снижена цијена нејасно израчуната.
На 211 интернет страница крајња цијена при плаћању била је виша од почетне понуђене цијене, а 39 одсто онлајн трговаца није пружило на сајту одговарајуће информације о додатним неизбежним трошковима испоруке, методама плаћања, накнадама за резервације и другим сличним доплатама.
По закону ЕУ о заштити потрошача трговци морају да прикажу цијене са свим обавезним трошковима, а ако ти трошкови не могу унапријед да се израчунају, онда мора јасно да се предочи купцима да они постоје.
Истраживање је, такође, показало да на 59 одсто од 560 прегледаних интернет сајтова трговци нису обезбиједили линк за лак приступ европској платформи за рјешавање онлајн спорова (ОДР), што је такође обавезно према законодавству ЕУ. Платформа ОДР омогућава потрошачима и трговцима да ријеше спорове без одласка на суд.
На готово 30 одсто веб-сајтова су утврђене неправилности у навођењу информација о праву потрошача на одустајање од куповине. Према закону ЕУ, потрошачи при куповини на интернету морају јасно да буду обавијештени о свом праву на одустајање.
Да је слично истраживање рађено и у Србији вјероватно је да би резултати били још алармантнији. Осим што је велики дио интернет трговине у сивој зони, ни званични онлајн трговци не чине много да купце информишу о њиховим правима. Према домаћим прописима, интернет продаја сврстава се у „куповину на даљину”, што значи да потрошач има право да у року од 14 дана одустане од куповине из било ког разлога и захтијева да му новац буде враћен.
Такође, постоји могућност да купац (када је то договорио продавац, односно пошиљалац са оператером) при пријему робе отвори пошиљку у присуству поштара. Ако није добио оно што је поручио има право да робу не преузме и врати је трговцу.
У Србији више око 1,6 милиона људи купује онлајн, показују подаци за 2017, а електронска трговина у последњих пет година биљежи стални раст.
Из министарства трговине често апелују на грађане да прије него што наруче робу путем неког портала, информишу и провјере да ли је трговац регистрован у Србији или је ријеч о страним платформама. Велика је разлика у законском смислу у остваривању права.
Они који купују од трговца регистрованих у Србији могу да очекују да ће бити заштићени. Међутим, када робу наручују преко онлајн платформи које нису регистроване, онда је ријеч о преварама, па им једино преостаје да случај пријаве МУП-у, прије свега Одјељењу за високотехнолшки криминал.
Прочитајте још:
Миличковић за ИН4С: Исплата дивиденде Влади Црне Горе од ЦГЕС скандал и безакоње
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
