• Поглед

Интензивне технолошке пољопривредне активности већа пријетња по екосистем од урбанизације

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Основ за заштиту биљних станишта и њихово правилно коришћење и одржавање су управо детаљне фитоценолошке студије.

Интензивне пољопривредне активности и напуштање традиционалног искоришћавања земљишта представљају већу пријетњу по заједнице сувих травњака него урбанизација и грађевинске активности, казала је  Милица Станишић-Вујачић, сарадник у настави на Природно-математичком факултету, на Биологији.

„Због ових негативних трендова, суви травњаци у последње вријеме спадају у најугроженије станишне типове. Заједнице сувих травњака садрже значајан број ендемичних и угрожених врста па је широм Европе њихово очување прироритет“, објашњава  Станишић-Вујачић.

У фокусу њеног научноистраживачког рада и израде докторске дисертације, под менторством проф. др Данијеле Стешевић и проф. др Урбана Шилца, је фитоценологија, област екологије која се бави проучавањем вегетације, тј. травнатих екосистема у Црној Гори.

Она упозорава да нарушена стабилност вегетације, тј. биљних заједница може довести до колапса екосистема и масовног изумирања врста, те да важан сегмент њених научних истраживања представља и заштита станишта.Имаге

„С обзиром на то да Црна Гора већ увелико слиједи пут приступања ЕУ и ради на имплементацији поглавља 27 о животној средини, закон нас обавезује да у складу са Директивом о стаништима, као и Директивом о врстама штитимо разноликост врста и њихових станишта“, истакла је Станишић-Вујачић.

Основ за заштиту биљних станишта и њихово правилно коришћење и одржавање су управо детаљне фитоценолошке студије.

„Са циљем актуелизовања овог типа истраживања у Црној Гори, формирана је вегетацијска база Црне Горе која садржи податке из фитоценолошких истраживања различитих типова вегетације. Вегетацијска база Црне Горе регистрована је у глобалну мрежу података о базама вегетације GIVD – Global Index of Vegetation Databases  ( http://www.givd.info/ID/EU-ME-001)“, наводи Станишић-Вујачић.

Травнати екосистеми у Црној Гори су, како објашњава, углавном полуприродног поријекла.

„Развијали су се вјековима, па и чак миленијумима традиционалним коришћењем земљишта, укључујуц́и кошење, испашу и привремено напуштање обрадивих површина. Упркос томе што на подручју Европе, травњаци највећим дијелом имају зоо-антропогено поријекло, вегетација травнатих екосистема носилац је значајног биодиверзитета различитих група организама. Ако се упореде са тропским кишним шумама које су познате као екосистеми изузетног биодиверзитета, диверзитет травнатих екосистема посматран на мањим површинама надмашује тропске кишне шуме. Као такви, прдстављају изузетно важан тип станишта са аспекта заштите и налазе се на Директиви Европске Уније за очување станишта 92/42/ЦЕЕ“, казала је Станишић-Вујачић.

Она истиче да су неопходне одговарајуће мјере заштите и обнове угрожених станишта вегетације травњака „ин ситу“ ― заштите, као и укључивање ових значајних станишта и њихове флоре и фауне, у међународне програме заштите као што су Натура 2000, Емералд подручја, Подручја од међународног значаја за биљке (ИПА), Црвене листе угрожених врста и Црвену листу станишта Европе.

Прочитајте ЈОШ:

„Гренел нам је дао рок од седам дана да срушимо Куртија“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: