Inckov zakon produbio nepoverenje

Inckova dopuna Krivičnog zakona u BiH o kažnjavanju i zabrani negiranja genocida unela je nemir i nespokojstvo među narodima u BiH. Dok se srpski zvaničnici bore i zalažu da kroz institucije BiH blokiraju politički život zbog jednostrano donete odluke visokog predstavnika, bošnjački lideri likuju i smatraju da su ovim potezom visokog predstavnika trasirali put ka stvaranju građanske (unitarne) države BiH. Ponosni smo na brzu reakciju institucija Republike Srpske i jedinstvenu osudu Inckovog zakona od svih lidera srpskih parlamentarnih stranaka. Pronašli su put kako se možemo i trebamo suprotstavljati napadima na Republiku Srpsku od Bakira i SDA i zagovornika antisrpstva i neofašizma u EU I SAD. Srpski neprijatelji su iznenađeni otkud sada ovoliko jedinstvo srpskih lidera po pitanju Inckovog zakona o kažnjavanju i zabrani negiranja genocida u BiH. U proteklih dvadest pet godina postojanja Republike Srpske i u četvorogodišnjem ratu, srpski lideri su se često susretali sa raznim pritiscima iz Londona, Brisela i Vašingtona. Spasenje su nalazili u jedinstvenim odgovorima kroz NSRS što se desilo i ovom prilikom. Naši lideri su svesni da Republika Srpska nikada nije bila u većoj opasnosti nego što je danas, zato su jedinstveni i odlučni u paralisanju političkog života u BiH i blokadu rada institucija u BiH, sve dok se Inckov zakon o negiranju genocida ne ukine. Mere i sankcije koje donosi NSRS nisu usmerene protiv drugih naroda u BiH, već su isključivo donete da bi Republika Srpska opstala.

Bakir i SDA likuju zbog uvođenja Inckovog zakona. Ubeđeni smo da će se postignuti sporazum između lidera srpskih parlamentarnih stranaka do kraja ispoštovati jer su svi Srbi svesni opasnosti koja preti Republici Srpskoj. Važna je konstatacija da novi visoki predstavnik K. Šmit nije izabran u skladu sa aneksom X dejtonskog sporazuma tako da za Republiku Srpsku institucija visokog predstavnika više ne postoji. Eventualna nesloga srpskih lidera bi najviše radovala Bakira i njegove pristalice. Plašeći se srpskog inata savetuje svoje „saborce”„da ne dolivaju ulje na vatru i da čekaju da se stvari smire”. Bakir ubeđuje da u Septembru neće biti srpskog bojkota institucija BiH i da će se do tada Srbi „pomiriti sa faktičkim stanjem”, a onda dolazi na red „zabrana državnih institucija i škola.”

Za Srbe cinično kaže„ jedno vrijeme će da prave krizu jer nisu u pravu.” Bakirova ironija na račun srpskog karaktera doneće mnogo nevolje Srbima ali mnogo više Bakiru i njegovom narodu. Niko na svetu se ne zalaže za stavljanje svoje zemlje pod protektorat, osim onih koji su kao on umno poremećeni. Da je Bakir normalan podržao bi inicijativu Kine i Ruske Federacije u SBUN o ukidanju OHR i visokog predstavnika a BiH bi bila suverena konfederacija u kojoj bi njeni građani odlučivali o svojoj sudbini a ne bi sa novim visokim predstavnikom pretio Srbima. Srbi u svojoj nameri da spasu Republiku Srpsku, kao oslonac imaju dejtonski sporazum, koji niko od Bakirovih mentora ne spominje a imaju izveštaj renomirane Nezavisne Međunarodne Komisije kojim je potvrđeno da u Srebrenici nije bilo genocida.

Sa egzaktnim podacima u izveštaju treba upoznati sav pravdoljubivi svet a u SBUN uz pomoć stalnih članica koje podržavaju međunarodno pravo i pravdu, oboriti sramnu Inckovu dopunu KZ u BiH i ponovo uspostaviti mir i poverenje u ovoj napaćenoj zemlji.

Za „Čast Otadžbine“,
Odbor osnivača