ИН4С

ИН4С портал

ИН4С: Порука Војсци Црне Горе – не будите топовско месо Америке (ВИДЕО)

1 min read

Премијер Душко Марковић недавно се похвалио да ће припадници Војске Црне Горе имати највише „користи“ од уласка у тај војни савез, иако суштински то значи да ће само бити топовско месо за туђе интересе.

Један од доказа јесте и инсерт из докуметарног филма легендарног британског режисера Кена Лоуча.

У овом издвојеном дијелу, британски ратни ветерани, учесници рата у Афганистану, говоре да су схватили да тамо нијесу ратовали да би улице у Британији биле безбjедније, већ само ради интереса САД.

Ово је наук и припаднике Војске Црне Горе да не служе за туђе интересе.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

4 thoughts on “ИН4С: Порука Војсци Црне Горе – не будите топовско месо Америке (ВИДЕО)

  1. NAPOMENA: Citirani tekst se ne dnosi na Stanislava I ine vec samo na Crnogorce.

    O Crnogorci! O Crnogorci!
    Tako vi svega što vam je najmilije, tako vi ovoga i onoga svijeta, tako vi duše i obraza, tako vi jučerašnjice i śutrašnjice, tako vi dana današnjega.
    Tako vi vaše đece, tako vi neba i mora na njinim rukama, tako vi dana na njinom licu , tako vi sunca u njinom glasu.
    Ne budite tuđa metla i lopata, ne ližite tuđe šake, ne obijajte tuđe pragove, ne dajte se varati , ne dajte se kupovati, ne budite tuđa sreća vrćite se sebi i svome.
    Tako vi ljeba i vode, tako se lako s dušom rastajali, tako vi zemlje u koju ćete.
    Ne režite jedan na drugoga, ne pijte krv jedan drugome, ne radite za svoju pogibiju.
    E vi sve ponesoše, e vi mozak popiše, e vi strv poginu, e ve iskopaše iz amina, da vi nema ni imena ni pomena.
    Pod svoje nebo na okup oko svoga sunca, O Crnogorci! O Crnogorci!

    1. НАПОМЕНА: цитирани текст се не односи на Анонимног и ине Титогорце, већ само на Црногорце.

      Српство Петра I

      https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_I_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%8A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88#.D0.A1.D1.80.D0.BF.D1.81.D1.82.D0.B2.D0.BE_.D0.9F.D0.B5.D1.82.D1.80.D0.B0_I

      Петар I је био припадник српске нације, која је по њему подјељена на више народа (у ужем, територијалном смислу). Његово поимање народа и националне припадности се најбоље види из његових посланица и писама. Тако у писму руском цару Александру пише: „Једновјерни и једноплемени, с нама граничећи, народи, а особито Ерцеговци…“ [15] . А када се обраћа једном од тих Херцеговаца, архимандриту манастира Пиве, Арсенију Гаговићу, пише: „…Ми смо Сербли такови, не знадемо нити хоћемо знати друго нако један другога гнати и у несрећу без чест постављати, и што који више ради за добро обштенародње то се више завист против њега вооружава, која у сербском народу, како и у греческом, гордост царствујет…“. [16]. У ужем смислу зна за приморски, црногорски, брђански, херцеговачки… народ, а у ширем смислу сви су му они Славеносерби. У његово вријеме се не користи термин Србијанци и Црногорци (као касније), тако да за житеље Србије користи термин Срби: „…да се ми и Србљи састанемо“. [17] Чак и за муслимане нашега језика је написао: „..зато наш цар не хоће рат с Турцима, који су од српскога рода, јербо су Србљи и Руси по крви браћа… него наш цар ратује с царем Отомановићем и с Турцима, који су од онога рода, што су из Азије изашли и српско царство узели…“ [18]. И пред битку на Мартинићима и Крусима соколи своје Црногорце: „Да покажемо да у нама неугашено србско срце куца, србска крвца врије…“ [19]. Пошто су неки Брђани и Црногорци били склони издајништву (приклањање Турцима) често их кори да не буду као Вук Бранковић [20], Душаново царство му је „наше царство“ [21], а Пећку патријаршију (за коју је више пута благословио прикупљање помоћи) [22] су му оградили „цари наши“ [23]. Благословио је у свом владичанству и прикупљање помоћи за манастир Хиландар [24]. Црна Гора му је „искра славеносербске волности“ коју Махмут-паша Бушатлија жели да угаси. [25] У посланици Бјелицама [26]. је написао:

      „Ето видите што чине Озринићи, како једни ударају бити, робити и пљенивати нашу исту браћу и крајичнике Брђане… не престају давити јадне и жалостне Граховљане и Бањане, који су се при Црној Гори давно у Катунску Нахију приписали… Ја мислим, да нијесу ови Озринићи у то дјело здоговорници и ништа више не жалим, него срамни глас, који по свијету иде, да Црногорци помагају Турцима клати и давити христијане у вријеме, када је Бог сојединио србски народ, да се од турског јарма ослободи и када христијанско оружје… Али се надам, да остали Црногорци неће то име и срамоту на себе носити, него да ће бити што и остали поштени јунаци србски који су себе ослободили, пак иду да и друге Србље помогну ослободити.”

      У писму Доситеју Обрадовићу је написао:

      „Примио сам с пуним удоволствијем Ваше почтено писмо, такођер и ново напечатане у нашем језику књиге от љубави Ваше к мени послане, на које чувстително благодарећи Вам сердачно желим што би у нашем драгом роду свеђер више таквих људеј било, који би своји дарованија и труди по примјеру Вашему… на просвјешченије својеј нацији посјечавали.”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *