Ин мемориам: Човјек који је зборио право
Др Миомир Дашић
Пише: Емило Лабуовић
Тихо, као што је живио и стварао, недавно се из круга породице, пијатеља и широког круга искрених поштовалаца искрао и преселио у историју историчар, академик, професор и стваралац, др Миомир Дашић. Као да је, по ко зна који пут, узео црни шешир, широк капут, кишобран, за сваки случај, и, умјесто булеваром, упутио се право на небо, да настави уобичајене шетње и никад довршене полемике са пријатељем, колегом и пажљивим сабесједником, др Слободаном Томовићем.
Богата библиографија човјека који је стварао више од пола вијека, скоро до свог последњег даха, одавно је постала непроцјењиво благо и наслеђе историјске науке не само у Црној Гори. Када би се само набројали његови озбиљни научни и истраживачки пројекти, студије, књиге, излагања на научним скуповима, полемике у стручним часописима, списак би увелико надмашио и простор и намјену ових редака.
Као неко ко је одавно запамтио његов озбиљан савјет: историја – историчарима, оставићу његово дјело онима који су му дорасли или су макар кренули тим мукотрпним путем трагања за прошлим и тумачења његових порука. Оно што ме инспирише за овај скромни некролог је завичајни дуг према човјеку који је, као мало ко, успио да у бескрајном океану неоткривеног, неистраженог, непротумаченог, у мемли и прашини архива широм земље, сачува једно мало острвце звано завичај. И да му се посвети свим својим бићем, и као научник и као суграђанин и као човјек. Истраживао је и трагао за ријетким и прашином времена покривеним траговима Шекулара и Лимске долине, тражећи и налазећи им право мјесто у укупној слици историјских дешавања на овим просторима. Објективно и непристрасно, поштено и не скривајући ништа, писао је и свједочио дуго трајање, ход и посртање шекуларског племена, најмањег међу српским, али довољно великог да себи избори мјесто међу странице српске историје. Обимно дјело, не само по броју страница, којим је укоричио хронику Шекулара и као простора и као племена, квалитетом, дубином продора у историјску тајну, стоји раме уз раме са осталим њеовим дјелима која су скоро па уџбеничког карактера.
Др Миомир није само истраживао и писао о Шекулару, гдје су му коријени, и родним Ровцима повише Берана, шекуларском селу у које је вријеме преселило његове претке. Сваки слободни тренутак, сваки викенд, одмор, сваки повод, водили су га родном прагу, његовом воћњаку и цркви коју дарова. А онолико колико се он радовао доласку, радовали су се и његове комшије, пријатељи, рођаци. Јер, Миомир је као мало који интелектуалац знао да са академске висине сађе на ниво обичног човјека, ратара, косача, дрвосјече, и да са њима поприча, да их саслуша и посавјетује, али и да учи од њих ону мудрост која је старија и од академске. Био је омиљен, дубоко поштован, како од својих ђака беранске гимназије, потом судената а онда и свих који су имали привилегију да га упознају. Свакој сеоској акцији, свакој светковини, тужном или радосном поводу давао се без остатка и давао је највише што је могао и имао. Адресом Подгоричанин, срцем је био и остао Ровчанин и Шекуларац, неизљечиво инфициран љубављу и поносом на свој људски, интелекуални и национални коријен.
Одрастајући у средини у којој су правда, чојство истина били свето тројство, гдје се животна филозофија лаконски сублимирала у ону народну: „криво сједи али право збори“, др Миомир Дашић је право и сједио и бесједио. За собом је оставио и писани и људски траг достојан свог претка, чувеног Даше Шекуларца, достојан његове престоне камене столице на Улици, у завјетрини цркве Светога Јована, са које се Шекулар једнако види и оком и срцем. У име нас којима је Шекулар више од адресе, његова историја очевина без тапије а његов опстанак више од обавезе и аманета, докторе Дашићу неизмјерно хвала. Пред Твојим ликом и Твојим дјелом, шешир доље!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Napisano onako kako sam i ja, tog, zaista velikog covjeka upoznala.Uz sve osobine koje nadilaze prosjek,ostati jednostavan kao Dasic,razumjeti i slabije i jace…tesko,zato uz to ime,ostaje i moja
bol…
Sve što pišete je poetski inspirisano. Naši dani i Disovi dani su i danas aktuelni.