Имовински тестамент Краља Николе

Aутентична документа имовинског тестамента краља Николе из 1915. године као и допуну коју је потписао 2. септембра 1916. године у Паризу, тестамент написан руком као и штампани документ из архива. Погледајте.

МОЈ ТЕ­СТА­МЕНТ

У име Хри­ста Амин.

Це­ти­ње, 12. ав­гу­ста 1915. год.

I

        Же­ле­ћи оста­ви­ти до­бри ред и брат­ски спо­ра­зум ме­ђу мо­ја три си­на и још дви­је не­у­да­те кће­ри од­но­сно на­след­ства ко­је ће им при­па­сти по мо­јој смр­ти, ри­је­шио сам и ре­ша­вам као мо­ју по­то­њу во­љу ка­ко се има по­ди­је­ли­ти без­по­го­вор­но на­сле­ђе, те на­ре­ђу­јем да се ова­ко из­вр­ши:

        Мо­је­му си­ну Да­ни­лу по пра­ву пр­во­ро­ђе­ња оста­вљам, на­рав­но, мо­ју кру­ну и вла­да­лач­ку Кра­љев­ску власт, са­др­жа­ну у од­ред­ба­ма Уста­ва, ко­ји сам да­ро­вао мо­је­му на­ро­ду.

        Од не­по­крет­ног и по­крет­ног има­ња ње­му за­ве­шта­вам:

        1. Ста­ри двор на Це­ти­њу са мо­би­лем и сли­ка­ма; парк двор­ски и шта­лу на Убло­ви­ма ако за исту  дад­не Књ. Пе­тру  20.000  (два­де­сет­хи­ља­да)  пер­пе­ра.

        2. Но­ви двор на Це­ти­њу у ко­јем он са­да жи­ви.

        3. Двор у Ник­ши­ћу без зе­мље ко­ју та­мо има­м, осим де­ла за­пад­но дво­ру и зе­мље ко­ја се на­ла­зи из­ме­ђу два пу­та т.ј. оне але­је што во­ди од дво­ра пут ма­ли­јех ку­ћа, и оне што во­ди од рас­кр­сни­це пу­те­ва ко­ји во­де ис­точ­но иза Тре­бје­се и ма­ли­јех ку­ћа. Гла­ви­чи­ца од Дво­ра до ма­ли­јех ку­ћа по­ди­је­ли­ће се у два рав­на ди­је­ла, од ко­ји ће онај бли­жи но­вом Дво­ру при­па­сти Да­ни­лу.

        4. Дво­рац на Ри­је­ци са при­па­да­ју­ћим ме­те­хом и гра­ђе­ви­на­ма ка­ко сла­зи по­ток све од врх по­то­ка де­сном стра­ном исто­га до глав­но­га кол­ског пу­та.

        5. Ку­ћу и го­ру на Лов­ће­ну.

        6. Све што је на­ше и ње­го­во у Ба­ру и Ул­ци­њу.

        7. Ма­лу ку­ћу спрам ста­ро­га Дво­ра на Це­ти­њу.

        8. Би­о­град­ску го­ру.

        9. Ку­ћи­цу и бра­ње­ви­ну на Бел­ве­де­ру крај Це­ти­ња.

      Од по­крет­но­сти и дра­го­ци­је­но­сти оста­вљам Да­ни­лу:

        1. Мој грб са бри­ли­јан­ти­ма.

        2. Вез не­фри­та, дар Ца­ра Ни­ко­ле II.

        3. Сву сто­лич­ну сре­бр­на­ри­ју ко­ју су нам да­ро­ва­ле кће­ри Ми­ли­ца и Ста­на.

        4. На­шу би­бли­о­те­ку.

        5. На­ша пи­сма.

        6. По­нос Вла­ди­ке Да­ни­ла, са­бљу Не­ма­њи­ћа, са­бљу мо­је­га оца, сре­бр­но по­су­ђе Св. Пе­тра, Вла­ди­ке Ра­да, Кња­за Да­ни­ла, ве­ли­ки нож Вла­ди­ке Ра­да, ње­го­ве сре­бр­не ку­бу­ре, као и ма­ли нож Вла­ди­ке Да­ни­ла.

        Све по­крет­но­сти ко­је има­ју се сма­тра­ти као је­дан ма­јо­рат. Не мо­гу се ни про­да­ти, ни про­м­је­ни­ти, ни за­ло­жи­ти, ни­ти на ка­кав на­чин иза­ћи из пот­пра­ве вла­сни­штва са­да­шње­га на­след­ни­ка и дру­гих по пра­ву на­след­ства кру­не. Под ис­ти­јем усло­ви­ма оста­вљам На­след­ни­ку Двор у Ник­ши­ћу и ку­ћу на Лов­ће­ну и на Ри­је­ку.

II

        На­шем си­ну Књ. Мир­ку има при­па­сти.

        1. Дво­рац Кру­ше­вац са зе­мљом ко­ја је за­гра­ђе­на жи­цом.

        2. Ти­ха.

        3. Зе­мља и ма­сли­на на бр­ду Пи­ње­шу и ста­ра Ка­са­р­на у гра­ду Ул­цињ­ски.

        4. Зе­мља у Тре­шњу.

        5. Го­ра и за­бран у Ду­ги ко­јем су гра­ни­це оби­ље­же­не у јед­ном за­пи­сни­ку ко­ји се на­ла­зи у двор­ској ар­хи­ви.

                                                                           III

        На­шем си­ну Књ. Пе­тру има при­па­сти.

        1. Ку­ћа и зе­мља на Ње­гу­ши­ма.

        2. Зе­мља и Дуб под Го­ра­ждом.

        3. На Ри­је­ци има­му при­па­сти ли­је­ва стра­на од по­то­ка цио ме­тех од врх стра­не  до  глав­ног пу­та  са  ку­ћа­ма  цви­је­ћар­ни­цом, гром зеб­њом и шта­лом.

        4. Цио Јо­ва­ном бри­јег ко­ји је са жи­цом огра­ђен.

        5. У Ник­ши­ћу гла­ви­ца Тре­бје­са са двор­цем и дру­гим ку­ћа­ма и шта­лом све до озна­че­них гра­ни­ца по­ме­ну­ти­јег у на­след­ни­ко­ву ди­је­лу.

        6. За­бран лов, зе­мљи и го­ру у Мо­ра­ко­во до гра­ни­це ко­је су око ње­га за­сје­кли по­кој­ни Јеф­то М. Ни­ко­лић и Ми­лош Бо­јо­вић, а ко­је су гра­ни­це оби­ље­же­не у јед­ном за­пи­сни­ку у двор­ској ар­хи­ви.

        7. Фа­бри­ка ше­гар­ни­ца на Гор­ње Пољ­ско Вир.

        8. Шта­ла на­ша на Убло­ви­ма ни­же Пар­ди­на на Це­ти­ње. Исту ће Књ. Пе­тар усту­пи­ти на­след­ни­ку Да­ни­лу за 20.000. – (два­де­сет хи­ља­да) пер­пе­ра ако ово­ме бу­де по­треб­но.

        9. Зе­мљу зва­ну хум у Ба­ру ко­ја се на­ла­зи ју­жно уза са­ми за­бран на­сљед­ни­ков за­бран То­по­ли­ца ци­је­лу од ро­не до мо­ра. Ку­ћа и зе­мља на Ње­гу­ше оста­ју као ма­јо­рат за Пе­тра и ње­го­во по­том­ство да се не мо­же ни про­да­ти ни за­ло­жи­ти ни из­мје­ни­ти. 

IV

         Кће­ри­ма мо­и­је­ма Кња­ги­њи­ца­ма Ксе­ни­ји и Вје­ри оста­вљам ку­ћу и зе­мљу у Со­то­ни­ће ба­ште на Убли­ма и под Гру­дом на Це­ти­ње. У нов­цу им за­вје­шћу­јем по пет сто­ти­на хи­ља­да (500.000) пер­пе­ра ми­ли­он (1.000.000) об­је­ма. Од ове су­ме из­дао сам им до сад че­ти­ри сто­ти­не хи­ља­да (400.000). Оста­так од шест сто­ти­на хи­ља­да (600.000) кои не­мам у го­то­ви­ну на­мје­ран сам их узај­ми­ти од­ма по ра­ту и ис­пла­ћи­ва­ти са про­да­јом ку­ће у Ца­ри­гра­ду и го­ди­шњом амор­ти­за­ци­јом из ци­вил ли­сте Кра­ља Го­спо­да­ра.

(Грб)

Н. 1.                                                                                 (Пот­пис и ове­ра но­та­ра 1923)

V

        Кра­љи­ца Ми­ле­на ако ме пре­жи­ви ста­но­ва­ће без про­го­во­ра у ста­ри Двор на Це­ти­ње и Двор­цу на Ри­је­ци про­том за­ве­шта­јем да јој се из ци­ви­ли­сте Кра­ља Го­спо­да­ра из­да­је го­ди­шње сто хи­ља­да пе­р­пе­ра (100.000).

        На­ђе­ли се го­то­ви­не на­кон ме­не на­сље­ди­ће је На­сљед­ник при­је­сто­ла кои ће и при­ма­ти на се­бе го­ре ре­че­не за­вје­те и оба­ве­зе. 

VI

        Све дру­го што се мо­је на­зи­ва и што би оста­ло иза ме­не као и на­ки­те и дра­го­цје­но­сти оста­вљам мо­јим си­но­ви­ма и мо­им уну­ци­ма да по­ди­је­ле на шест јед­на­ких ди­је­ло­ва.

        Же­лио бих да се из го­ре на­ве­де­них пред­ме­та из­ва­ди по је­дан ма­ли спо­мен мо­им уну­ци­ма Ро­ма­ну Сер­ги­ји Хум­бер­ту и пра­у­ну­ку Все­вол­ди као и Ђор­ђи­ји и Алек­сан­дру.

        Ка­ко сам до сад на­пи­сао ви­ше те­ста­ме­на­та од­ред­бе ти­јех ови­јем по­то­њи се уни­шта­ва­ју јер са­мо овај ва­жи као мо­ја по­то­ња во­ља.

        Це­ти­ње 12. ав­густ 1915.

        (пот­пис но­та­ра 1923.)                                                                    Ни­ко­ла Кр.

        НА ЗНА­ЊЕ

                                                                                                                                      1559

        Од­лу­чио сам да­ти пр­ћи­ју мо­је­ма двје­ма кће­ри­ма К-ци Ксе­ни­ји и К-ци Вје­ри по 500.000 фр. (пет­сто­тин хи­ља­да фр.) то јест је­дан ми­ли­он укуп­но.

        На ра­чун те мо­је од­лу­ке ја сам им већ из­дао:

        1. На­шу ку­ћу у Ца­ри­гра­ду (                 ) ра­чу­на­ју­ћи ње­ну ври­јед­ност фр. 460.000. – ко­ли­ко је доц­ни­је иста про­да­та.

        На ра­чун те сво­те мо­је су кће­ри при­ми­ле у ма­ју, 1912 го­ди­не фр. 200.000.

        2. (200.000) две­ста хи­ља­да од суб­вен­ци­је ко­ју им је Ру­си­ја да­ла.

        3. (50.000. –) пе­де­сет­хи­ља­да у го­то­во.

        На сво­ту од фр. 260.000. – ко­ју су мо­је кће­ри има­ле при­ми­ти до пот­пу­не ис­пла­те по­ме­ну­те ку­ће као и на оста­так ко­ји им још ду­гу­јем од фр. 290.000. – да­ва­ти ћу им до­бит 6% (шест по­сто) т. сва­ког мје­се­ца укуп­но фра­на­ка 2.750. – и то све до оно­га да­на док им се гор­ња су­ма ин­те­грал­но не бу­де ис­пла­ти­ла.

        По­што сам по­ме­ну­ту ку­ћу дао мо­ји­ем кће­ри­ма у на­ме­ри њи­хо­ве пр­ћи­је, то је иста по­ста­ла њи­хо­ва сво­ји­на, те оне има­ју пра­во да при­ме оста­так ис­пла­те или да тра­же да се по­ни­шти уго­вор о про­да­ји по­што ку­пац ни­је пре­ма по­год­би по­сту­пио.

        Ка­ко сам да­нас са овом до­пу­ном мо­га те­ста­мен­та од 12. ав­гу­ста 1915. го­ди­не од­ре­дио, гор­ња су­ма од 290.000 фра­на­ка у сва­ком слу­ча­ју има би­ти на пр­вом мје­сту мо­ји­ма кће­ри­ма на­ми­ре­на.

Па­риз 2. сеп­тем­бра 1916 год.

                                                                                       (М. П.)                                             Ни­ко­ла, с. р.

1-Imovinski testament Kralja Nikole-original

2-Im.testam.kr.Nikole-advokat porodice-Jovo Popovic-1925.g

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: