Ideologija Trećeg Rima

Piše: Anatolij Stepanov

Godine 2013., govoreći na Valdajskom forumu, ruski predsednik Vladimir Putin je prvi put izjavio da je potrebna ideologija za državu. Bio je to važan iskorak tih dana. Pod uticajem Putinovog govora, pravoslavna zajednica je stvorila organizaciju „Ruski sabora“, a za predsedavajućeg je izabran autor ovih redova. Svih ovih godina razgovarali smo o pitanjima ideologije, raznim ideološkim tekstovima i projektima.

I sada, posle osam godina, takođe na Valdajskom forumu, vidimo novi iskorak na ideološkom frontu. Putin je zapravo formulisao državnu ideologiju Rusije. On je to nazvao „zdravim konzervativizmom“ ili „razumnim konzervativizmom“ – to u principu nije ni mnogo važno. Važno je da je to ideologija konzervativizma, tj. tradicionalna za Rusiju, koja je i jedina moguća u sadašnjim uslovima.

Putin se ne plaši reči „konzervativizam“, ne plaši se optužbi za retrogradnost, za neku vrstu konzerviranja društvenih procesa. On kaže da je konzervativizam posebno tražen u eri aktuelnih globalnih promena za koje se još ne zna kada će prestati.

Da probamo shvatiti logiku Putinove misli. Svoj govor na Valdajskom forumu započeo je konstatacijom da je svet ušao u eru krize. Ova kriza nije finansijska, nije ekonomska, nije politička, ova kriza je, kako je rekao predsednik, „konceptualna“, pa čak i „civilizacijska“. Civilizacijska – jer se čovečanstvo suočava ne samo sa sistemskim promenama u svim pravcima: promenama geofizičkog stanja planete, opasnostima povezanih sa klimatskim promenama. Ali, što je mnogo važnije, kako je naglasio predsednik, kriza je zahvatila i shvatanje šta je čovek sam (ima paradoksalnih tumačenja toga), šta je smisao njegovog postojanja.

Ka državnom kapitalizmu

Putin je potom izjavio da se postojeći model kapitalizma iscrpeo, da ne može da ponudi izlaz iz protivrečnosti sa kojima se čovečanstvo suočava. Kako je postalo jasno iz odgovora na pitanja, Putin vidi najbolju strukturu privrede, koja se može nazvati državnim kapitalizmom. U najmanju ruku, on smatra da je aktivna uloga države u ekonomiji neophodna u vreme krize.

Predsednik Rusije nije mogao sebi da uskrati zadovoljstvo i ukaže na dvostruke standarde zapadne političke misli, koja uopšte nije zabrinuta zbog katastrofalne situacije u zemljama koje su se suočile sa epidemijom pod uslovima sankcija (očigledno , mislise na Iran). Smrt ljudi u ovim zemljama se ni najmanje ne tiče hvaljenog „evropskog humanizma“.

Putin je primetio da postoji pretnja da tehnologija može nadmašiti ljude u sposobnosti razmišljanja. Još ozbiljnija pretnja je ta da čovečanstvo ne može da uspostavi granice mešanja u ljudsko telo. Jedno je kada se u ljudsko telo unesu čipovi koji čoveku produžavaju život ili ga leči od onih bolesti koje su nekada bile gotovo smrtna kazna. Druga je stvar kada se pokušava promeniti sam ljudski genotip, pretvarajući ga u drugo biće, u kiborga, u transčoveka. Ovo postavlja pred civilizaciju pitanje etičkih granica u razvoju nauke i tehnologije. Međutim, zapadna civilizacija čak i ne pokušava da pokrene pitanje ovih granica.

Putin je takođe primetio da se trenutna kriza dešava na kraju ere evrocentrizma. Zaista, tokom nekoliko vekova, Zapad je dominirao svetskim poslovima, postavljajući standarde u razumevanju određenih procesa. Međutim, krajem 20. veka, nakon raspada Sovjetskog Saveza, Zapad je potpuno dominirao svetom koji je postao unipolarni. Sada je očigledno da se ovo doba bliži kraju.

Važno je napomenuti još jednu misao, koju je formulisao Vladimir Putin, da je novi svetski poredak, kako nas uči istorija, uvek nastajao posle velikog rata. Danas, kako je rekao predsednik, imamo priliku da stvorimo presedan – da se pojavi novi svetski poredak bez velikog rata. Jasno je da je veliki rat u sadašnjim uslovima rat koji preti uništenjem celog čovečanstva. To je jednostavno nemoguće dozvoliti. Da li će biti moguće sprovesti preuređenje sveta nevojnim sredstvima, veliko je pitanje.

Dalje je Putin sumirao konture po kojima će se odvijati proces restrukturiranja i mesta koje, kako to on vidi, Rusija treba da zauzme. Ove teze su zaista važne, one definišu državnu ideologiju i ulogu Rusije u svetu.

Očuvati nacionalne države

Prva teza je da je „samo država strukturotvorna jedinica svetskog poretka“. Predsednik se osvrnuo na pandemiju korona virusa, kao i na činjenicu da su propali svi pokušaji globalnih digitalnih platformi da uzurpiraju državne funkcije, iako su se u Americi, tokom borbe protiv Trampa, ove digitalne platforme pokazale, kako kažu, u svoj svojoj slavi. Ovo je veoma važna fundamentalna izjava predsednika, iako je o istom govorio na Davos forumu, ali tada ovim Putinovim rečima nije posvećena dužna pažnja.

U stvari, Putin izaziva globalizam. On kaže da suverene nacionalne države jesu i biće osnova svetskog poretka. Time je stavljena tačka na pokušaje likvidacije nacionalne države, na pokušaje prenošenja državnih funkcija na globalne nadnacionalne strukture, što će u budućnosti dovesti do uspostavljanja vlasti glavnog korisnika – antihrista.

Putin je kritikovao ideje koje su nedavno glasno izgovarane na Zapadu da nacionalna država odlazi i zastareva, da su nacionalne granice anahronizam, a suverenitet prepreka prosperitetu. Predsednik je izjavio da su „samo suverene države sposobne da efikasno odgovore na izazove vremena i zahteve građana.“ Ovo je veoma važna izjava.

Strogo govoreći, ova teza je osnova državne ideologije. Nastavljajući logiku svoje misli, Putin kaže da je potrebno po svaku cenu sačuvati Ujedinjene nacije, odnosno međunarodnu organizaciju nacionalnih država, koje kroz ovu strukturu pokušavaju da traže metode rešavanja međunarodnih problema i sukoba.

Sada se aktivno iznose predlozi za modernizaciju, pa čak i likvidaciju Organizacije Ujedinjenih nacija. Putin je, odgovarajući na pitanja učesnika Valdajskog foruma, rekao da se protivi drastičnim promenama, barem ukidanju prava veta pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN. Predsednik je odgovorio na pitanje u vezi sa predlogom turskog predsednika Erdogana za promenu UN. Ova dodatna teza o potrebi očuvanja UN kao institucije zdravog konzervativizma u rešavanju međunarodnih problema.

Druga teza je suprotstavljanje revoluciji. Putin poziva ljude da budu veoma oprezni, konzervativni, posebno u eri promena – „barem iz osećaja samoodržanja“. Na osnovu našeg nacionalnog iskustva kaže da „revolucija nije izlaz iz krize, već način da se ova kriza zaoštri“. Ova ideja nije nova, stalno je zvučala iz usana predsednika, na forumu je zvučala kao upozorenje zapadnim zemljama da uzmu u obzir naše tužno iskustvo i ne idu putem radikalnog rušenja postojećih struktura.

Oslonac na duhovne vrednosti i tradiciju

Treća teza, koju je Putin formulisao u svom govoru: „U savremenom krhkom svetu značajno raste važnost čvrstog oslonca: moralnog, etičkog i vrednosnog.“ U stvari, predsednik Rusije govori o potrebi oslanjanja na duhovne vrednosti. U tom smislu, on je kritikovao sve promene vrednosti i morala koja se danas dešavaju na Zapadu, a koji sebe ogrće zastavama progresa.

Predsednik je veoma uspešno uporedio sadašnje zagovornike progresa na Zapadu sa boljševicima, koji su to isto uradili posle revolucije 1917. godine. I zaista je tako. Boljševici su pokušali da unište porodicu i da unište vekovne vrednosti vere, što se sada dešava na Zapadu. Nameće se populariše špijuniranje bliskih, dovoljno je podsetiti se Pavlika Morozova. Sada to vidimo na primeru Amerike, gde su oni mladi ljudi koji udaraju svoje roditelje moralno podržani.

Još jedna upadljiva sličnost između savremenog Zapada i postrevolucionarne Rusije je apsolutna netrpeljivost prema tuđim mišljenjima. Putin je istakao da se na Zapadu „borba za ravnopravnost i protiv diskriminacije pretvara u agresivni dogmatizam na ivici apsurda“. I ponovo se sećam situacije u Rusiji posle revolucije 1917, kada su pisci tzv. rapovci pokušali da zabrane klasiku („Puškina i Dostojevskog ćemo zbaciti sa broda našeg vremena“). Na Zapadu sada pokušavaju da zabrane zastarelog Šekspira.

Suprotstavljanje rasizmu u novoj „kulturi abolicije” pretvara se u „obrnutu diskriminaciju” pretvara se u obrnuti rasizam – ranije smo to čuli samo u istupima publicista. Sada je ova precizna ocena novih ideala Zapada došao sa usana ruskog predsednika.

Ono što se dešava na Zapadu Putin je prilično oštro okarakterisao: „Ovo je upravo na ivici zločina protiv čovečnosti, a sve je pod imenom i pod zastavom napretka“.

Mi, primetio je ruski predsednik, imamo drugačije gledište: „smatramo da se moramo osloniti na naše duhovne vrednosti, na istorijsku tradiciju, na kulturu našeg višenacionalnog naroda“.

Putinu je tokom diskusije postavljeno pitanje: „Šta da se radi kada različiti narodi imaju svoje tradicije, a ne mogu da se pomire“. Na šta je predsednik Rusije vrlo razumno primetio da su upravo nacionalne tradicije i duhovne vrednosti lakše pomiriti, svesti na jedan princip, nego prekid duhovne tradicije koji nam savremeni Zapad nudi kao novu ideologiju .

Nova ideologija Rusije je – Zdravi konzervativizam

Govoreći o tome da je u uslovima promena i strukturnih izmena, u uslovima kolapsa važan razumni konzervativizam, Putin državnu ideologiju Rusije precizno formuliše kao ZDRAV KONZERVATIZAM. Štaviše, ova ideologija je usredsređena na promene, ali na one promene koje će se dogoditi na osnovu duhovnih i moralnih tradicija ljudi.

Putin je istakao da je njegov konzervativizam konzervativizam optimiste, jer je uveren u uspešan razvoj zemlje.

Odgovarajući na pitanja, ponovio je misao koju je jednom rekao da ruski narod još nije iskoristio potencijal pasionarnosti. I uopšte, on je dugo govorio o pasionarnosti – terminu koji je, kao što znate, u javnu misao uveo ruski mislilac Lev Gumiljov.

Tako je predsednik Rusije u svom valdajskom govoru praktično formulisao ideologiju „Trećeg Rima“, ideologiju zaštite, ideologiju suprotstavljanja destruktivnim procesima koje posmatramo na savremenom Zapadu. Destruktivnih ne samo za društvo, već i za samu ljudsku civilizaciju. U stvari, Putin je proglasio da je Rusija kovčeg spasa za zapadnu civilizaciju, čuvajući vrednosti i ideale koji su vekovima bili bliski zapadnim hrišćanima, ali koje oni sada odbacuju (ili im sada pokušavaju da nametnu ideju o odbacivanje ovih vrednosti).

Ako sumiramo značenje nove Putinove ideologije, ona se svodi na nekoliko osnovnih ideja.

Prvo, potrebno je ojačati suverene nacionalne države, što znači da nadnacionalne strukture i digitalne platforme ne bi trebalo da prevladaju nad državnim institucijama.

Drugo, potrebno je osloniti se na nacionalne tradicije i duhovne vrednosti vaše civilizacije. Primenjeno na Rusiju (i na Zapad!), Ovo je jačanje institucije tradicionalne porodice (što znači zabranu homoseksualne „porodice“), odbacivanje rodne ideologije. Ovo je očigledan izazov aktuelnim trendovima na Zapadu.

Treće, pošto kapitalizam umire, potrebno je tražiti nove oblike ekonomske strukture i najprikladniji oblik – državni kapitalizam (ili državni socijalizam). Odavde nije daleko do ideje pravoslavnog socijalizma.

Zaista, sve je to zdrav konzervativizam, koji može i treba da postane osnova državne ideologije.

Smatram da ovaj govor istorijskim govor predsednika Rusije, a koji je, u stvari, odgovor Rusije na izazov koji joj je bacio savremeni Zapad.

S ruskog preveo Zoran Milošević

Pročitajte JOŠ:

Oslobođenje Beograda u Velikom ratu: Pod komandom Petra Bojovića hrabra srpska vojska oslobodila je Prestonicu