I Njemačka u strahu od recesije

Nekoliko pokazatelja je zabrinulo ekonomiste u Njemačkoj, a mediji su objavili vijesti s ovim naslovom: „Najveća evropska ekonomija na pragu recesije”.

Inicijalni pokazatelj je decembarski pad u proizvodnim porudžbinama za 1,6 odsto zbog slabe potražnje iz inostranstva. Na godišnjem nivou porudžbine su bile sedam odsto niže nego u decembru 2017. godine, što predstavlja najveći pad od 2012.

Ovako slab rezultat pokazuje da se njemačka industrijska osnova suočava s problemima zbog trgovinskih tenzija, usporavanja globalnog rasta i uznemirenosti oko bregzita.

Njemačka automobilska industrija takođe je imala nekoliko loših mjeseci nakon uvođenja novih, strožih pravila za zagađenje, a njemački BDP smanjio se za 0,2 odsto u periodu od jula do septembra. Zbog ovih pokazatelja juče su evropske berze otvorene u crvenom, a neki ekonomisti strahuju da će njemačka ekonomija nastaviti da tone, što će dovesti zemlju u recesiju.

Procjenjuje se i da će se Njemačka suočiti sa budžetskim deficitom od oko 25 milijardi evra do 2023. godine, jer će poreski prihodi, zbog usporavanja ekonomije, biti niži od preliminarnih procjena, navodi se u jednom dokumentu njemačkog ministarstva finansija.

U tom dokumentu, u koji je agencija Rojters imala uvid, a njemački ministar finansija Olaf Šolc trebalo bi da ga predstavi kolegama iz vlade, procjenjuje se da će u svakoj godini do 2023. godine njemački budžet uknjižiti deficit u iznosu od po pet milijardi evra, prenio je Tanjug.

Ukazano je i na dodatne rizike po budžet, kao što su visoki troškovi povezani s napuštanjem uglja kao izvora energije. Globalne trgovinske tenzije i zabrinutost zbog bregzita već su primorali Njemačku da snizi prognozu privrednog rasta za ovu godinu na jedan odsto s ranije projektovanih 1,8 procenata.

Rojters ocjenjuje da najnoviji izgledi za budžetski deficit ukazuju na dramatično pogoršanje finansija najveće evropske ekonomije, čije su vlasti dan ranije objavile da je u prošloj godini ostvaren budžetski suficit od 11 milijardi evra.

S druge strane, njemačka vlada je juče pružila uvjeravanja NATO-u da će se držati cilja o povećanju izdataka za odbranu na 1,5 odsto svog BDP do 2024. godine, uprkos manjem manevarskom prostoru u svom budžetu, izjavio je neimenovani bezbjednosni izvor Rojtersu. Njemački izaslanik u alijansi je o tome izvijestio generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga.

Kada se u oktobru prošle godine pisalo o širenju „Torgservisa” u Njemačkoj, prvog ruskog lanca prodavnica sa jeftinom prehrambenom robom, napisi u štampi su glasili: Da li su ludi ili drski? Kupuj i uštedi na sibirski način primijenjen je prošle srede u Lajpcigu, kada je otvoren prvi diskont u Njemačkoj. Poslije samo pet dana – veliki market je zatvoren jer su svu robu rasprodali.

To im je pošlo za rukom jer su imali niske cijene – niže i od onih u najvećim njemačkim diskontima, poput „Lidla”, „Aldija” i „Norme”, a roba je izložena na paletama i u velikim kutijama. Na primjer, pola kilograma mljevenog mesa spremnog za pečenje u njihovoj prodavnici je koštalo tek 99 centi.

„Poštovani kupci, zbog izuzetno velike potražnje naša je podružnica zatvorena 4. i 5. februara. Reagovali smo veoma brzo, ali morali smo zaključiti da i našim dobavljačima treba neko vrijeme da se napune police. S najnižim cijenama za vas smo ponovo otvoreni 6. februara od devet sati”, stoji u poruci koja je dočekala kupce na ulaznim vratima trgovine u Lajpcigu, prenio je Tanjug.

Neki njemački mediji sumnjaju da je trgovina zatvorena zbog nekih proizvoda koji možda ne zadovoljavaju standarde kvaliteta hrane koje propisuju strogi evropski zakoni. Međutim, u „Torgservisu” kažu da svi njihovi proizvodi zadovoljavaju standarde EU i da većinom dolaze, osim iz Njemačke, iz dvije susjedne države: Poljske i Češke.

Pročitajte još:

Evo kako izgleda praćenje Duška Kneževića u Londonu (VIDEO)