Hrvatska (ne) povlači svoju tužbu

Riječki „Novi list“ tvrdi da je hrvatska vlada donela odluku o nastavku spora sa Srbijom ali izvor „Politike“ iz vrha naše diplomatije tvrdi da to nije tačno.

Hrvatska neće povući tužbu za genocid protiv Srbije podnetu 1999. godine, za koju se Međunarodni sud pravde u Hagu 2008. proglasio nadležnim, piše jučerašnji riječki „Novi list“.

Pozivajući se na nezvanične informacije, list, kako prenosi Tanjug, tvrdi da je hrvatska vlada o tome donela odluku koja se zasniva na dva osnovna razloga odustajanja od povlačenja uprkos, kako se navodi, tome što se ta opcija razmatrala gotovo dve godine.

„Kao prvo, u Banskim dvorima zaključili su da uslovi koje bi Srbija trebalo da ispuni za povlačenje tužbe, a koje je uglavnom formulisala ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić, ipak nisu dovoljni za tako krupan potez“, navodi list. Dodaje se da ne može neko biti tužen za genocid, dakle najteže moguće krivično delo, a onda se od te tužbe odustati na osnovu dobijenih informacija o nestalim osobama. „To nije adekvatna kompenzacija i zato nastavljamo s našom tužbom, pa šta bude“, piše list pozivajući se na izvor iz hrvatske vlade.

Komentarišući ovu vest, ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić kaže da je Hrvatska prva podnela tužbu za genocid i da kad je ona povuče – to će učiniti i Srbija. „Nema tu nikakve tajne, mi smo sve dogovorili. Hrvatska je prva podnela tužbu i kad je ona povuče – to ćemo učiniti i mi“, poručio je Mrkić.

Izvor „Politike“, blizak diplomatskim krugovima, međutim, kaže da vest iz Hrvatske nije tačna. Naš sagovornik tvrdi da je interes Zagreba upravo suprotan, tj. da oni žele da se tužba što pre povuče.

I profesor međunarodnog prava dr Tibor Varadi, koji je Srbiju već zastupao pred Sudom pravde u Hagu, sumnja u to da je Hrvatska donela konačnu odluku o tužbi. Uz opasku da ne zna šta se dešavalo u pregovorima Beograda i Zagreba u pogledu tužbi, dr Varadi ocenjuje za „Politiku“ da je vrlo moguće da je u pitanju jedan od taktičkih poteza Hrvatske.

Prema pisanju hrvatskog lista, drugi razlog za odluku Zagreba da se nastavi s tužbom za genocid proceduralne je prirode. „Naime, približili su se pojedini procesni rokovi. Već u oktobru Hrvatska i Srbija treba da Međunarodnom sudu pravde dostave popis svojih svedoka, a u prvoj polovini 2014. godine započeće njihovo saslušavanje pred sudom. Stoga je vlada odlučila i ko će Hrvatsku pravno zastupati u ovom procesu“, navodi list koji nezvanično saznaje da će to biti Vesna Crnić-Grotić, profesorka Pravnog fakulteta u Rijeci.

Ukoliko do spora dođe, interese Srbije zastupaće, kako „Politika“ saznaje, dr Saša Obradović, koji se pred Međunarodnim sudom pravde već pojavljivao kao zastupnik Srbije u sporu sa Bosnom i Hercegovinom, zatim dr Slavoljub Carić, načelnik Službe za međunarodno pravne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova, i novoimenovani ambasador u Hagu Petar Vico, koji je takođe pravnik.

Ipak, vest o tome da Hrvatska ne želi da odustane od tužbe jer ne može tako lako da se odustane od optužbi za genocid pokrenula je i pitanje može li Srbija da odustane od svoje protivtužbe, u kojoj, osim optužbe za genocid nad Srbima tokom sukoba devedesetih podseća i na genocid počinjen nad Srbima tokom Drugog svetskog rata sa posebnim osvrtom na stradanja u ustaškom logoru Jasenovac.

Pravno gledano, kako objašnjava profesor Varadi, spominjanje genocida iz Drugog svetskog rata ne bi imalo pravnog značaja pred Sudom pravde.

„Konvencija o genocidu je doneta nakon Drugog svetskog rata i nema retroaktivno dejstvo. Pozivanje na Drugi svetski rat je više politički govor nego govor protiv hrvatske tužbe. Politički to jeste jedan argument. Međutim, ni hrvatska tužba ni srpska protivtužba nemaju realne šanse da uspeju jer zločina i tragedije jeste bilo, ali to ne dostiže nivo genocida“, ističe Varadi.

On podseća da za nedela u Hrvatskoj niko ni sa srpske ni sa hrvatske strane ne samo da nije osuđen nego nije ni optužen. „Optuženi su ljudi za dela protiv čovečnosti, za ratne zločine, za razna krivična dela, ali niko nije optužen za genocid. Prema tome, Haški tribunal, koji sudi za individualnu odgovornost, ničije delo nije kvalifikovao kao genocid, a jeste kvalifikovao kao krivična dela. To je, međutim, za MSP irelevantno jer je on nadležan samo za genocid“, kaže Varadi i dodaje da su pisci srpske protivtužbe pominjanjem genocida u Drugom svetskom ratu sigurno želeli da svetsku javnost podsete na ono što se dešavalo pre više decenija.

To, pak, prema Varadijevoj oceni, ne bi toliko doprinelo rasvetljavanju istine koliko uskovitlavanju strasti. Neminovno bi, kako kaže, usledila žestoka hrvatska retorika i podsećanje na događaje iz devedesetih godina.