Hotel „Lokandu“ na Cetinju je srušila ista ona ideologija koja je srušila Njegoševu kapelu na Lovćenu
1 min read
Foto: Fejsbuk
Piše: Jovan Markuš
Zemljište na Cetinju na kome je podignut prvi hotel u Crnoj Gori 1863. godine, a koji su zvali „Lokanda“, je vlasništvo Cetinjskog manastira od vremena Zetskog Gospodara Ivana Crnojevića 1484. godine.
Država je od akcionara otkupila akcije 1892. godine, čime je Knjaževina Crna Gora postala vlasnik objekta, ali ne i zemljišta koje je i dalje bilo i ostalo vlasništvo Cetinjskog manastira. Država je u dala u zakup hoteltrgovcu Vuku Vuletiću koji je uredno izmirivao obaveze prema crkvi i državi. Tako je bilo do kraja Drugog cvjetskog rata.
Poslije Drugog svjetskog rata formirano je državno preduzeće „Grand Hotel“ koje je na Cetinju pored „Lokande“ („Grand hotela“) izgradilo i hotel „Park“.
Poslije zemljotresa 1979. godine, bezumno je srušen Zakonom zaštićeni kulturno istorijski spomenik „Lokanda – Grand hotel“ i hotel „Park“, iako nije bilo nikakvih statičkih oštećenja da bi se morali srušiti. Cilj preduzeća „Grand Hotel“ je bio uzeti sredstva od zemljotresa za ova dva hotela i izgraditi jedan novi i savremeniji od postojećih.
Od šteta dobijenih za „Lokandu – Grand hotel“ i hotel „Park“ je izgrađen današnji „Grand hotel“, na mjestu nekadašnjeg hotela „Park“. Crkveno zemljište na kome je bio podignut prvi hotel u Crnoj Gori 1863. godine. je ostalo kao produžetak trga.
U sklopu obnove Istorijskog jezgra Cetinja poslije 1986. godine, napravljen je, pored velikog broja projekata od strane RZUP-a i izvođački projekat „Lokande – Grand hotela“. Projektant je bio arhitekta Vukota – Tupa Vukotić. Gotov projekat već više od 3 decenije čeka na realizaciju ponovne izgradnje „Lokande-Grand hotela“.
Poslije privatizacije društvenog preduzeća „Grand Hotel“ privatnik je preuzeo sve objekte koje je izgradila država na Cetinju, Njegušima i Lovćenu. Iako, kada je privatizovano društveno preduzeće „Grand Hotel“, nije postojalo srušenog i Zakonom zaštićenog kulturno istorijskog spomenika ,“Lokanda – Grand hotel“, gle čuda, ovaj privatnik se pojavio kao vlasnik zemljišta koje nikada nije bilo u vlasništvu preduzeća koje je privatizovano.
Prestonica Cetinje koja je naručila i platila izvođački projekat ne može realizovati izgradnju jer kupac preduzeća „Grand Hotel“ navodno polaže pravo na zemljište na kome se nalazila „Lokanda – Grand hotel“, iako to zemljište ne pripada ni njemu ni opštini već pripada Cetinjskom manastiru, koji ga nikada nije prodao nikome.
Moji mlađi sugrani se potpuno opravdano pitaju: Ko je srušio „Lokandu“ na Cetinju posle zemljotresa 1979. godine, iako nije bio za rušenje?
Odgovor je potpuno jasan, srušila ga je ona politika koja je razorila Crkvu Svetog Petra Cetinjskog i Njegošev grob na Lovćenu 1972. godine. U tome su učestvovali isti ideolozi! Rušioci koji su još živi, danas su jedni od glavnih ideologa dukljanskog montenegrinstva!
Izvor: Fejsbuk
Nije pamtiti što nije za pamćenje, jerbo, konac dijelo krasi!
Sve se jednom zbira i sravnjava!
Jiš i svaki ima pravo da jednom bude bolji od sebe!
Ovaj danas Jovan nije i onaj od juče.
… Podvig je to, pobijediti sebe! Biti isti, a različit. Bolji. Jovan Markuš je u daleki zaborav bačio, poništio onog jednom Jovana člana Sk Ck, etc. …
Nema ga toga Jovana.
Ima samo ovoga pamtiše.
Da ga nema, morali bi da ga pravimo.
Ovako … Imamo Jovana.
… Poviše njih, Bogu hvala!
Onda, onda prije nego su u nahije ugazili komunosektaši, ništa nijesu “ činjeli cetinjske junačine“, bilo ih nije.
Već ako nijesu srpski vitezovi doodili na jutarnju kavu, onu istu vruću za koju „majka nije rodila junaka“ da je u jedan mah saspe u grlo!
Cetinjske junačine komunocrnogorske su rođene tek onda kada je umrla srpska Crna Gora, živa ona, obaška svega … I rušenja „Lokande“, kapele na Lovćenu, strvisanja Srpske Sparte!
Ako mi i ne pamtimo, pamti Jovan!
… Dok je Jovana, svih Jovana koji ne zabijaju glavu u pijesak!
A sve ih je više …
Pamćenje je čoveku imetak, jel de!
Mora pamtiti Jovan, kada je on bio učesnik svega što danas kritikuje. Konkretno i na najdirektniji način, kao predsjednik Izvršnog odbora SO Cetinje i član najužeg rukovodstva SK Cetinja.
Nije pamtiti što nije za pamćenje, jerbo, konac dijelo krasi!
Sve se jednom zbira i sravnjava!
Jiš i svaki ima pravo da jednom bude bolji od sebe!
Ovaj danas Jovan nije i onaj od juče.
… Podvig je to, pobijediti sebe! Biti isti, a različit. Bolji. Jovan Markuš je u daleki zaborav bačio, poništio onog jednom Jovana člana Sk Ck, etc. …
Nema ga toga rukovodsvenog Jovana.
Ima samo ovoga pamtiše.
Ovoga boljega, jednog od najboljih Jovana.
Da ga nema, morali bi da ga pravimo.
Ovako … Imamo Jovana Markuša.
… Poviše njih, Bogu hvala!
Tako kažu i za Novaka Kilibardu. I on sam to kaže, kada hvali sebe.
Poređenje je neumjesno!
Nije isto biti gori, ili biti bolji!
Svako ima pravo, svako obavjezu ima da bude bolji.
Ko u tome uspe, taj je pobjednik!
I zaužuje poštovanje.
LOKANDA a što su činjeli tamo ,,cetinjske junačine,,
Mozes sve urusiti ali pokoriti ne mozes!.
Da je pameti bilo, izgradilo bi se ponovo po istom obliku kao prije!. Na to padaju turisti!.
Prelepa zgrada bila!.
Staklene, betonske kocke imaju i kuci !.
Od toga i beze svake godine za dve nedelje!.