Хотел „Локанду“ на Цетињу је срушила иста она идеологија која је срушила Његошеву капелу на Ловћену
1 min read
Фото: Фејсбук
Пише: Јован Маркуш
Земљиште на Цетињу на коме је подигнут први хотел у Црној Гори 1863. године, а који су звали „Локанда“, је власништво Цетињског манастира од времена Зетског Господара Ивана Црнојевића 1484. године.
Држава је од акционара откупила акције 1892. године, чиме је Књажевина Црна Гора постала власник објекта, али не и земљишта које је и даље било и остало власништво Цетињског манастира. Држава је у дала у закуп хотелтрговцу Вуку Вулетићу који је уредно измиривао обавезе према цркви и држави. Тако је било до краја Другог цвјетског рата.
Послије Другог свјетског рата формирано је државно предузеће „Гранд Хотел“ које је на Цетињу поред „Локанде“ („Гранд хотела“) изградило и хотел „Парк“.
Послије земљотреса 1979. године, безумно је срушен Законом заштићени културно историјски споменик „Локанда – Гранд хотел“ и хотел „Парк“, иако није било никаквих статичких оштећења да би се морали срушити. Циљ предузећа „Гранд Хотел“ је био узети средства од земљотреса за ова два хотела и изградити један нови и савременији од постојећих.
Од штета добијених за „Локанду – Гранд хотел“ и хотел „Парк“ је изграђен данашњи „Гранд хотел“, на мјесту некадашњег хотела „Парк“. Црквено земљиште на коме је био подигнут први хотел у Црној Гори 1863. године. је остало као продужетак трга.
У склопу обнове Историјског језгра Цетиња послије 1986. године, направљен је, поред великог броја пројеката од стране РЗУП-а и извођачки пројекат „Локанде – Гранд хотела“. Пројектант је био архитекта Вукота – Тупа Вукотић. Готов пројекат већ више од 3 деценије чека на реализацију поновне изградње „Локанде-Гранд хотела“.
Послије приватизације друштвеног предузећа „Гранд Хотел“ приватник је преузео све објекте које је изградила држава на Цетињу, Његушима и Ловћену. Иако, када је приватизовано друштвено предузеће „Гранд Хотел“, није постојало срушеног и Законом заштићеног културно историјског споменика ,“Локанда – Гранд хотел“, гле чуда, овај приватник се појавио као власник земљишта које никада није било у власништву предузећа које је приватизовано.
Престоница Цетиње која је наручила и платила извођачки пројекат не може реализовати изградњу јер купац предузећа „Гранд Хотел“ наводно полаже право на земљиште на коме се налазила „Локанда – Гранд хотел“, иако то земљиште не припада ни њему ни општини већ припада Цетињском манастиру, који га никада није продао никоме.
Моји млађи суграни се потпуно оправдано питају: Ко је срушио „Локанду“ на Цетињу после земљотреса 1979. године, иако није био за рушење?
Одговор је потпуно јасан, срушила га је она политика која је разорила Цркву Светог Петра Цетињског и Његошев гроб на Ловћену 1972. године. У томе су учествовали исти идеолози! Рушиоци који су још живи, данас су једни од главних идеолога дукљанског монтенегринства!
Извор: Фејсбук
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nije pamtiti što nije za pamćenje, jerbo, konac dijelo krasi!
Sve se jednom zbira i sravnjava!
Jiš i svaki ima pravo da jednom bude bolji od sebe!
Ovaj danas Jovan nije i onaj od juče.
… Podvig je to, pobijediti sebe! Biti isti, a različit. Bolji. Jovan Markuš je u daleki zaborav bačio, poništio onog jednom Jovana člana Sk Ck, etc. …
Nema ga toga Jovana.
Ima samo ovoga pamtiše.
Da ga nema, morali bi da ga pravimo.
Ovako … Imamo Jovana.
… Poviše njih, Bogu hvala!
Onda, onda prije nego su u nahije ugazili komunosektaši, ništa nijesu “ činjeli cetinjske junačine“, bilo ih nije.
Već ako nijesu srpski vitezovi doodili na jutarnju kavu, onu istu vruću za koju „majka nije rodila junaka“ da je u jedan mah saspe u grlo!
Cetinjske junačine komunocrnogorske su rođene tek onda kada je umrla srpska Crna Gora, živa ona, obaška svega … I rušenja „Lokande“, kapele na Lovćenu, strvisanja Srpske Sparte!
Ako mi i ne pamtimo, pamti Jovan!
… Dok je Jovana, svih Jovana koji ne zabijaju glavu u pijesak!
A sve ih je više …
Pamćenje je čoveku imetak, jel de!
Mora pamtiti Jovan, kada je on bio učesnik svega što danas kritikuje. Konkretno i na najdirektniji način, kao predsjednik Izvršnog odbora SO Cetinje i član najužeg rukovodstva SK Cetinja.
Nije pamtiti što nije za pamćenje, jerbo, konac dijelo krasi!
Sve se jednom zbira i sravnjava!
Jiš i svaki ima pravo da jednom bude bolji od sebe!
Ovaj danas Jovan nije i onaj od juče.
… Podvig je to, pobijediti sebe! Biti isti, a različit. Bolji. Jovan Markuš je u daleki zaborav bačio, poništio onog jednom Jovana člana Sk Ck, etc. …
Nema ga toga rukovodsvenog Jovana.
Ima samo ovoga pamtiše.
Ovoga boljega, jednog od najboljih Jovana.
Da ga nema, morali bi da ga pravimo.
Ovako … Imamo Jovana Markuša.
… Poviše njih, Bogu hvala!
Tako kažu i za Novaka Kilibardu. I on sam to kaže, kada hvali sebe.
Poređenje je neumjesno!
Nije isto biti gori, ili biti bolji!
Svako ima pravo, svako obavjezu ima da bude bolji.
Ko u tome uspe, taj je pobjednik!
I zaužuje poštovanje.
LOKANDA a što su činjeli tamo ,,cetinjske junačine,,
Mozes sve urusiti ali pokoriti ne mozes!.
Da je pameti bilo, izgradilo bi se ponovo po istom obliku kao prije!. Na to padaju turisti!.
Prelepa zgrada bila!.
Staklene, betonske kocke imaju i kuci !.
Od toga i beze svake godine za dve nedelje!.