• Издвојено

Хоће ли Бечић поново одиграти за ДПС?

1 min read

7 година ‎ ИН4С

Никад неизвјеснији избори и никад више непознаница када су у питању кандидати, како власти тако и опозиције него уочи предстојећег „надметања“  за предсједника државе и 11 локалних парламената у Црној Гори.

Пише: Миленко Јовановић

Никад неизвјеснији избори и никад више непознаница када су у питању кандидати, како власти тако и опозиције него уочи предстојећег „надметања“  за предсједника државе и 11 локалних парламената у Црној Гори.

Као што се зна, избори за шефа државе одржаће се 15 априла, а гласање  за одборнике скупштинa општина којима истиче мандат, највјероватније у другој половини маја, о чему би ускоро требало да се донесе одлука.

Владајућа Демократска партија социјалиста, према свему судећи, има проблем да се одлучи између кандидата који је најдиректнији фаворит НАТО-а, а то је Милица Пејановић – Ђуришић, и Милутина Симовића, који је наводно жеља предсједника ДПС-а Мила Ђукановића. Помиње се и име самог Ђукановића, додуше као „џокера“. Ипак,  према информацијама из његовог најнепосреднијег окружења, у америчкој амбасади не гледају благонаклоно на његову евентуалну кандидатуру. Јер, како се сазнаје у ДПС-у,  то би значило кршење неформалног споразума којим је шефу ДПС-а од стране САД-а гарантована заштита од судских процеса и безбједно пресељење у случају промјене власти.

Пејановић – Ђуришић већ дуже времена није по вољи врха Ђукановићеве странке, а својеврсну поруку шта мисле о њеној кандидатури Мило Ђукановић и премијер Душко Марковић послали су и недавном одлуком да Влада Црне Горе смијени њеног супруга Зорана Ђуришића са мјеста члана Агенције за цивилно ваздухопловство. Ђуришић је, подсјетимо, казао да је смијењен јер није желио да буде фикус и слуша партијска наређења.

Сукоб на релацији Ђуришић – Ђукановић и Марковић траје годинама, а ако се вратимо у 2013. годину, присјетићемо се да је тадашња министарка одбране Милица Пејановић-Ђуришић, коментаришући смјену свог супруга са мјеста  директора „Монтенегро ерлајнза“ казала „да професионални критеријум и професионализам не могу бити на тако груб начин одбачени“. Она је одбила и да присуствује сједници Владе на којој је смијењен Зоран Ђуришић са мјеста првог човјека црногорског авиопревозника.

Очигледно је да ни у опозицији не цвјетају руже. Ни најмање. Напротив. Када је ријеч о могућем заједничком кандидату, Демократски фронт  као највећи опозициони субјект, сва је прилика да ће стати иза Андрије Јовићевића као независног кандидата за предсједника државе. Наравно, уколико он прихвати да уопште буде такмац. Судећи по реакцијама јавности  његове шансе су далеко најозбиљније да оствари побједу на изборима (када је ријеч о потенцијалним кандидатима опозиције), те да би сигурно ушао у други круг избора.

Није тешко претпоставити да би евентуална кандидатура лидера Демокарата Алексе Бечића, који је ранио рекао да одустаје од уласка у трку за предсједника Црне Горе, ишла наруку ДПС-у и њиховом кандидату, ко год то буде, јер би се, извјесно, расули опозициони гласови.

Уосталом, локални избори у Беранама и Улцињу су најбоље илустровали домете Демократа и можда њихову истинску улогу у политичком животу Црне Горе.

У Беранама су, у поређењу са изборима од прије четири године, Демократском фронту и СНП-у „преотели“ четири мандата, па је та коалиција доведена на 14 одборника, док ДПС нису помјерили ни за јоту, јер је та странка са својим коалиционим партнерима остала на 17 манадата, једнако као и 2014.

У Улцињу је пак, захваљујући Бечићу и Демокаратама локални парламент остао практично без опозиције. Наиме, на изборима 2014.године СНП и ДФ су освојили два одборничка мандата, а овога пута, захваљујући Демократама, које су успјеле да преотму половину бирачког тијела ДФ-а и СНП-а у најјужнијем граду, одборника нема ни ова коалиција, али ни Демократе.Намјерно или не, јасно је за кога је Бечић овдје одиграо. Да ли је његово „одрицање“ од кандидатуре уочи састанка који је иницирао ДФ са циљем да се постигне договор о заједничком предсједничком кандидату био заправо само менавар, знаће се већ ових дана. Његов коалициони партнер за предстојеће подгоричке локалне изборе Дритан Абазовић (УРА), већ је најавио подршку Бечићу, чему се успротивио политички савјет УРА.  Како год, одустајање Милке Тадић – Мијовић од кандидатуре коју је заговарао дио тзв. грађанске опозиције прилично је разбистрило опозициону сцену када су у питању могући предсједнички кандидати са специфичном тежином. Међу онима који су до сада помињани као могућа „рјешења“, дакле, Андрија Јовићевић је са далеко најбољим шансама.

Било би збиља поштено,одговорно,  али и крајње вријеме, да се он коначно и изјасни у вези са могућом кандидатуром. Опозициона јавност то од њега очекује, а очигледно је да и ДПС-у није свеједно хоће ли се Јовићевић кандидовати или не. Није тајна да свако помињање Јовићевића изазива немир код стварног шефа режима који води ДПС. Најзад, пуно је у Црној Гори оних који су увјерени да је Ђукановић лисицама некадашњег шефа МУП-а само привремено утекао…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: