Слобода у кори од ораха
1 min read
Фотографија је у боји, вријеме није (Фото: Н. М.)
Својим сам ушима чуо, 90-их, Владету Јанковића како каже, парафразирам, да у политику одлазе само некомплетне, неостварене личности, али нисам упамтио шта је овај прослављени професор опште књижевности и потоњи дипломата одговорио новинарки на очекивано питање да ли то значи да је и он некомплетан и неостварен?, јер ако се од неког очекивало да себе сматра комплетним и оствареним – био би то др Владета Јанковић.
Одличан је ово примјер да послужи како политичар може да објасни све, макар се служио замјенама теза, окриморонима као стилским фигурама, оружјем сачињеним од питања контра питања… до отворених лажи. Twist бр. 1 је изјава дата Тањугу 23. јула 2016, из знамо каквих уста: „Ипак, зарад грађана Србије, поновићу по хиљадити пут: не пада ми на памет да се кандидујем на председничким изборима и свакако нећу бити председник Србије“.
Свак ко памти зна да је Председник у међувремену објаснио овај twist. Сигурно је дао најмање 011 одговора на питање како је онда рекао нешто сасвим супротно ономе што сада чини, и то не по први пут. Но је проблем што просјечан човјек не може да преприча политичарев вербални ролеркостер уз кафу или пиво, рецимо, пријатељу који је навратио из Аустралије или Канаде да сахрани тетку и одмах се врати из полуколонијалног вилајета. Није учен да то чини, није вјежбао, није му то занат.
Двапут годишње сретнем се у Нушићевој с мојом дилерком медицинске опреме, директорком „Југолабораторије“ у пензији. Попричамо о свему, здрављу, економији, политици. Гласам за Вучића, каже. Србија је вратила све своје дугове, економија нам се опоравила, незапосленост је минимална… – прича са жаром мисионара. Уздижем обрву и не проговарам. Па не би ваљда лагао? – пита ме дилерка.
Него шта би, политичар? У природи је струке да се вербалним обртима обдржи у седлу – научили смо од 5. октобра наовамо, на својој кожи, откако нам је кренуло.
Политичар је само у теорији могућ у цркви. Посао му је да забада ножеве у леђа, да чини twist-ове, да вози слалом између премиса, да глумом вишом и бољом фасцинира професионалне глумце, да свако може из његових уста с топлином да прими саучешће, а жене које су по Дучићу увијек сиромаси – да увијек виде богаташа.
У херцегновској Књижари Со причао сам с Владаном Глишићем док је био и на одмору и у Дверима. У политици, казао је, издајство је немогуће избећи. Уздигао сам обрву као човјек који је на животној раскрсници кренуо уским и стрмим путем српске културе, књижевности, књижарства и издаваштва.
Минулог сам љета крајичком ока из бутиге на главном херцегновском тргу опазио како Бошко Обрадовић чита ћирилична слова Књижаре Со. Није ушао да би се посадио у исту столицу у којој је био Владан Глишић, и остали: академици, писци-добитници НИН-ове награде, амбасадори, свештеници, студенти, универзитетски професори, свјетски путници, слободни зидари, оберкурве, државници из региона, сликари, музичари, економисти, банкари, и лепеза новинара – од УНС-а до BBC-а…
Што вријеме више & брже пролази, све ми је више до слободе. Уколико она мора бити ограничена кором од ораха, онда ми је до слободе у кори од ораха.
У мору шпорке политике одлучио сам да се дисконектујем јер колонија Црна Гора или полуколонија Србија није географија која ме увјерила да се на згаришту Србије и Црне Горе, никлом на згаришту Савезне Републике Југославије, никлом на згаришту СФРЈ, никлом на… уопште налазе државе. И на тараби, изнад рупе, може да пише пичка, па то није.
Нисам вјерник демократког начина. То ме, знам, чини ловином овог свјетског поретка. Матрикс не толерише слободу ни ако је запремином колико и кора од ораха. Маткрикс позива људе да изађу и гласају. Небитно је за кога.
Ко изађе и заокружи, признао је Матрикс.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Николини текстови ме обично орасположе, али овај ме је посве узнемирио и уозбиљио, можда нисам навикао да ми лукави Бокељ, који софистицирано барата речима попут каквог жонглера, овако саспе у лице на шта смо спали, и на шта су нам државе спале. И ја сам у недељу гласао, иако знам да смо полу-колонија, и иако знам да је све обична шарада. Али хајде да кажем нешто и у одбрану, ако је то икако могуће. До овог стања у ком смо сад није дошло преко ноћи, више од четврт века траје агресија на нас, рат свим средствима, укључујући и војна. Требало је више од четврт века да нас уништавају, и још нас нису уништили. А не може се рећи ни да су они прошли у свему томе неокрњени, наша „заслуга“ за кризу кроз коју запад пролази, вероватно није занемарљиво мала. Испровоцирали смо њихову ароганцију до тад невиђених размера, и као последица тога, дошло је до промена свести у Русији. То није моја идеја, већ сами руски аналитичари то тврде.
Ko je isprovocirao,pardon?Nije mi bas nesto jasno?
Надам се да ће уваженог гдина Маловића брзо проћи ова згађеност политиком, овај дефетизам, осјећај беспомоћности и безизлазности подстакнут ентропијом хаоса.
Више му пристају меланхоличне серенаде са пјене од мора.
„Ću vi dam leba za tri dinaraaa,i kruh ću vi dam,dzabe,samo ne znam dal će mozete da ga izedete!“Sojic u predizbornoj kampanji.Ovaj citat je slika politicara ,naravno uz odlican tekst autora.
И на тараби, изнад рупе, може да пише пичка, па то није.
Ne bogami,a teke da je ,vise bi se cijenila.Karkterna osobina politicra je to u velikom broju ,ili vecine od njih.Nijesu sposobni da nesto stvore kao jedinke samostalno,po bilo kom osnovu, a politika je odlican vid zaposljavanja,i zbrinjavanja,mi cemo ,ja cu ,uardil smo, napravili smo,…..?
Glisisc i Obradovic bjehu zajedno,bjehu nada ili kako se kaze alternativa,posvadjase se ,jedan u vlasti drugi oko vlasti,sta osta od morala DVERI i ciljeva zacrtnaih,nista ili skoro nista,i ne cudi,mozda se stvarno izdajstvom najlakse zivi,narodno znanje postade mudrovanje, a svi polako postaju anliticari,i to se da naplatiti.
Nostrdamanu ,govrili su, prorok ,a znao je za ciljeve lihvarske jos tada ,on ih je samo djelimicno njavio-ispricao,postao je poznat ,ili Orvel,ista prica.Danas se saraf istorije toliko ubrzano odvija iako se okrece istom brzinom ,ali je navoj veci kudikamo,kao i uvjek pred kraj nekog svrsetka.
Dobra je i kora od oraha,ako ostane u njoj,slusao sam price da su ljudi stavljali mackama kore od oraha na sape, i pustal ih po krovova da plase ucvijeljene majke i djecu nakon rata u Grblju,i to su radili,navodno da su mrtvi poceli dizati,gresnoga li naroda ,kako li ce tek da ispasta,nazalost neduzni .